BEMUS u 44. izdanju, pod sloganom „Opsada Beograda“ predstavlja do 20. oktobra ukupno 15 koncerata različitih žanrova, zaključno sa koncertom Simfonijskog orkestra RTS, koji obeležava 75 godina postojanja, a sviraće u Kolarčevoj zadužbini pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića.

„Bartokov koncert za orkestar u izvođenju Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije, kojim ćemo zatvoriti 44. Bemus upravo u poslednjem stavu donosi veliku igru, paroksizam igre koji treba da evocira na sve združene ljude sveta koji se u jednom trenutku drže za ruke“, ispričao je Suđić.

U reprezentativnom sastavu od oko 100 članova i uz sigurno vođstvo dirigenta Bojana Suđića, Simfonijski orkestar je izveo prvi put u celosti Lenjingradsku simfoniju kompozitora Šostakoviča, slavljeničkoj atmosferi na samom kraju doprinelo je maestralno izvođenje Praznične kompozicije takođe Dmitrija Šostakoviča,a potom i poklon za publiku- Marš na Drinu.

Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije decenijama kontunirano predstavlja kapitalna dela svetske muzičke literature, najznačajnija dela domaće umetničke baštine, kao i dela srpskih kompozitora. Od samog početka, davne 1937. godine, kada je pod vođstvom šefa Muzičkog odeljenja Radio Beograda Mihaila Vukdragovića održan na Kolarcu prvi koncert, Simfonijski orkestar RTS-a beležio je brojne uspehe na domaćoj sceni, sarađivao je sa najvećim svetskim dirigentima i solistima i ostvario je brojne uspešne koncertne turneje širom sveta. Publici u Sava centru predstaviće se više od 100 članova Simfonijskog orkestra na čelu sa mestrom Bojanom Suđićem.

Jubilej je prilika i da se podsetimo dela prvog šefa Muzičkog odeljenja Mihailo Vukdragović. Rođen 1960. godine u Okučanima, umro 1987. godine u Beogradu. Muziku je studirao na Konzervatorijumu u Pragu (kompoziciju kod Jiraka i Novaka, dirigovanje kod Talina). Bio je profesor muzičke škole „Stanković“ i profesor muzičke akademije, kao i prvi rektor umetničke akademije u Beogradu. Tokom 12 godina (od 1950. do 1962) nalazio se, u svojstvu generalnog sekretara, na čelu Saveza kompozitora nekadašnje Jugoslavije.

Šef muzičkog programa Radio Beograda postao je 1936. godine, a godinu dana kasnije osnovao je Veliki-simfonijski radio orkestar čiji je šef dirigent bio do 1940. godine. Na ovu dužnost je došao ponovo u prvim posleratnim godinama i na njoj ostao do kraja 1947, kada je prešao na Muzičku akademiju. Pored dugogodišnjeg bavljenja orkestarskim i horskim dirigovanjem bavio se i komponovanjem i muzičkom kritikom. Bio je predsednik Saveza muzičkih društava Srbije, član SANU i dopisni član JAZU. Dobitnik je Vukove nagrade (1965), Sedmojulske nagrade za životno delo (1971) i nagrade AVNOJ-a (1981).

Najvažnija dela Vukdragovića su dva gudačka kvarteta, ciklus „Vokalna lirika“, kantate „Vezilja Slobode“, „Svetli grobovi“, „Srbija“ i druga.