А све је почело већ поменуте 1929. године, када је на тек формираном Радио Београду организован мали народни оркестар од пет гудачких инструмената. На чело тог оркестра дошао је виолиниста Властимир Павловић Царевац. Убрзо затим, 1935. године, Царевчев петочлани оркестар фузионисао се са ансамблом гитаристе Симе Беговића. Од тог тренутка данашњи Народни оркестар Радио-телевизије Србије броји своје историјске године и деценије. Са својом невероватном харизмом, Царевац се наметнуо новоформираном оркестру као изразити таленат и велики лидер, који је као створен за вођу народног оркестра. Одличан познавалац нашег музичког фолклора, изванредан солиста на виолини и ненаметнути ауторитет, Царевац је успео да оствари неопходно јединство унутар самог оркестра, створивши оркестарску базу која, ни у ком случају, није била једнолична, монотона пратећа основа већ, напротив, оркестар који „врца“ од раскошно осмишљених оркестарских деоница, инвентивних аранжмана, чудесне звучне и хармонске обојености, што је допринело да се успостави сјајна дијалогизација вокалних и инструменталних солиста с једне, и оркестра с друге стране. У свом дугогодишњем деловању, Царевац је извршио примарну стилизацију народних песама и игара а, захваљујући „златним гласовима“ Радио Београда – Даници Обренић, Анђелији Милић, Радмили Димић, Вукашину Јевтићу, Ружици Протић, Миодрагу Поповићу, Љубивоју Видосављевићу… оставио је дубок траг у нашој народној музици, па се то благо брижљиво чува у Звучном архиву Радио-телевизије Србије.

После одласка Цара у легенду, 1965. године, руковођење оркестром преузима виолиниста Миодраг Раде Јашаревић. Потом на чело оркестра долази кларинетиста Божидар Боки Милошевић, а затим, скоро тридесет година, вођа оркестра је велики мајстор хармонике Љубиша Павковић. Године 2010, уметничко руковођење Народним оркестром Радио-Телевизије Србије преузима солиста на хармоници Влада Пановић, који доследно следи нит коју је, у нашу народну музику, уткао Властимир Павловић Царевац.

Влада Пановић (Краљево, 1967) сусреће се са хармоником као деветогодишњи дечак. Очаран њеним звуком и могућностима које нуди, све више исказује љубав према музици и испољава велику жељу за савладавање овог инструмента. Као изузетан таленат уписује нижу а потом и средњу музичку школу „Стеван Мокрањац“ у Краљеву где постаје један од најбољих у класи.

Још од самог почетка његово интересовање за музичке стилове и области било је свестрано. Трагајући за правим вредностима, улази у срж свих музичких жанрова што му помаже да развије естетско и стилско сагледавање музике. Ипак, његова приврженост нашој богатој музичкој традицији, условила је да акценат стави на музичко наслеђе свога народа.

Непрекидан рад на усавршавању, довео је и до значајних награда: Прва хармоника Србије, (Аранђеловац, 1994), Прва хармоника Југославије (Соко Бања, 1997), награда листа „Вечерње новости“ за Прву хармонику (1997) .

Крајем 2000. године постаје члан Народног оркестра Радио-телевизије Србије. У овој значајној институцији, која представља својеврсну школу народне музике, истиче се у стилском познавању наше музичке баштине и писању аранжмана за Народни оркестар.

Своје знање и искуство преноси и на млађе генерације, стварајући веома успешне инструменталисте и вокалне солисте и као узор показује им пут спајања изражајног и садржајног богатсва традиционалне музике и модерног музичког израза.

За матичну кућу, ПГП РТС, 2008. године снима свој први компакт диск под називом “Хармоником кроз Србију” који представља омаж српској хармоници, а већ 2009. године реализује и свој ауторски првенац – компакт диск “Балкански мотиви”. Године 2023. излази и његов трећи по реду компакт диск под називом „45 година заједно“.

Поседујући изванредну музикалност и музичку интелигенцију, помера границе свог умећа и веома успешно изводи познате композиције светских аутора, пре свега из области џез стандарда и филмске музике, али и француске шансоне, руских романси и аргентинског танга, добијајући похвале и признања од врсних познавалаца и великих музичара целога света.

Дугогодишњи рад, многа одрицања, али и велика љубав према свом позиву, подижу га у сам врх музичког неба Србије и доносе највеће признање у каријери. Јануара 2010. године Влада Пановић постаје шеф Народног оркестра Радио-телевизије Србије, најрепрезентативнијег оркестра за народну музику, који од свог оснивања потире сумњиве вредности и даје неизмеран допринос музичком наслеђу Србије.

Са великом одговорношћу обавља задатак шефа Народног оркестра и наставља традицију својих претходника у неговању народног мелоса, али даје свој печат у уметничкој стилизацији и учвршћује национални смер у српској музици.

Као уметник истанчаног укуса, прецизне и чисте технике, јасне форме, снажног тона и племените мекоће, а посебно природног осећаја за фразу, са жанровском ширином показује својство универзалног музичара чији се истраживачки дух и интелектуална радозналост нису могли ограничити само на једну област музичке уметности и чије интересовање и жеља за музичким стваралаштвом не познају границе.

Народни оркестар Радио-телевизије, својим деловањем, усмерен је на неговање народне музике свих региона Србије, при чему посебну пажњу посвећује доследном поштовању свих законитости и карактеристика музичке праксе у нашој земљи. Репертоарски је веома разуђен и има на програму све модалитете народне и староградске песме, романсе, новокомпоноване песме, али и песме и игре народа и националних мањина које живе у Србији, уз значајно присуство народне музике широких балканских простора. Јавни концерти овог оркестра представљају посебан музички доживљај a наступи у медијима се мере стотинама и стотинама снимљених и емитованих минута, што овај ансамбл чини препознатљивим и у аудио и у видео формату, а слободно можемо да кажемо да је Народни оркестар Радио–Телевизије Србије наша Филхармонија народне музике!

У деценијама за нама, многи непознати млади извођачи чинили су прве уметничке кораке уз ову „Филхармонију“. Потом су постајали познати, па харизматични, признати и цењени од стручне јавности – али увек уз препознатљиву звучну боју Народног оркестра РТС-а, која представља својеврсни идентитет ансамбла, али и бренд наше народне музике.

Већ сама чињеница – да Народни оркестар у једној години архивира у Звучном архиву Радио Београда минуте и сате музике за трајно емитовање – говори о томе да је тај оркестар „језгро наше народне музике“.

Снимци овог оркестра, са многим солистима, чине другу, медијску димензију едукативног деловања овог ансамбла. Поседовати добар тонски или видео снимак са музицирањем Народног оркестра може се поредити са поседовањем добре књиге из светске литературе, која остаје за сва времена – као и уметност Народног оркестра Радио-Телевизије Србије.

За осамдесет девет година континуираног деловања у најпопуларнијем сегменту живота српског народа – у народној музици, Народни оркестар Радио-Телевизије Србије “заорао“ је две изузетно дубоке бразде:
једну – која следи неизбрисиви траг Властимира Павловића Царевца, за кога је основни постулат у народној музици био квалитет, аутентичност интерпретације и строги одабир извођача и
другу – да добра народна музика мора да васпитава слушалачку публику различитог животног доба и образовања.

Жеља многих народних оркестара у Србији да достигну звук „као Народни оркестар РТС“ најбоља је илустрација те парадигме и нешто чему треба стремити – без задршке. За Народни оркестар то је велики комплимент – али и огромна обавеза, али се сви чланови тог ансамбла храбро носе са тим да истрају на путу аутентичне интерпретације, професионалне селекције, бескомпромисног односа према разним трендовима који са народном музиком немају додирне тачке, храбро стојећи на бастиону непатворене, традиционалне и изворне српске народне уметности.

Скоро девет деценија изузетно успешног рада, за које време је Народни оркестар Радио-телевизије Србије израстао у истинског „инфлуенсера“ у нашој народној музици, то велико време морао је да региструје и „радар“ наше музичке јавности, па је Народни оркестар, поред бројних захвалница и признања, добитник „Златног беочуга“ Културно-просветне заједнице Београда, „Златне плакете“ Савеза аматера Србије, “Велике плакете“ Музичког фестивала „Царевчеви дани“, као и најзначајније и најсјајније „Вукове награде“ коју додељује Културно-просветна заједница Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору.

У сусрет и својој скорој стогодишњици, чланови овог нашег најславнијег Народног оркестра Радио-телевизије Србије немају намеру да мењају већ зацртану путању. Напротив! А „Вукова награда“ само је потврда извођачког квалитета Народног оркестра Радио-Телевизије Србије и његове истрајности да се остане на путу Вука Стефановића Караџића.