Народни оркестар Радио-телевизије Србије најстарији је народни оркестар у нашој земљи као и у државама у окружењу. Током више од осамдесет  година постојања и рада, овај ансамбл остварио је небројено много наступа, концерата и емисија народне музике. Посебно значајно је снимање трајних снимака народних песама и игара, који се чувају у Звучном архиву РТС-а.

А све је почело одмах по оснивању Радио Београда. Значајан део програма био је посвећен народној музици. Без обзира на то што је почетак народне музике карактерисао висок степен импровизације у извођењу, и што су се емисије скоро искључиво одвијале по писменим или телефонски израженим жељама слушалаца, овај вид неговања и извођења музике врло брзо је освојио широк круг слушалаца. У то време оформљени су и први радио ансамбли за извођење народне музике које су водили Јован Стојановић и Анта Грујић, као и трио гитаристе Симе Беговића, основан 1930. године.

Крајем 1929. године у Радио Београд долази виолиниста Властимир Павловић Царевац, личност која је обележила читав један период, веома значајан у музичкој историји Радио Београда. Одговарајућа оркестарска пратња народних песама у импровизованом извођењу временом се мењала, па је проширивање и попуњавање постојећих народних ансамбала у правцу настајања народног оркестра у правом смислу те речи било неминовно. Крајем 1934. године фузионисала су се два мала састава у један, под двојним руковођењем Беговић – Павловић, и већ наредне године, Народни оркестар Радио Београда, претежно састављен од гудачких инструмената, почео је континуирано да ради. Убрзо по оснивању, Властимир Павловић Царевац се наметнуо као изразити таленат са великом способношћу вођења Народног оркестра, што је практично значило све масовнију и непосреднију сарадњу вокалних и инструменталних солиста.

Током година рада, нарасле програмске потребе условиле су и неопходност корените реорганизације и ново димензионисање Народног оркестра. Царевац обогаћује оркестар увођењем дувачких инструмената и хармонике. Као одличан познавалац нашег музичког фолклора, изванредан солиста на виолини и ненаметнути ауторитет, Царевац је успео да оствари неопходно јединство унутар самог оркестра, створивши да оркестарска база ни у ком случају не буде замишљена као једнолична, монотона пратећа основа.

Напротив, раскошно осмишљене оркестарске деонице, инвентивни аранжмани, изразита ритмичка акордска пратња, контрапунктски пицикато виолинске линије, звучна и хармонска обојеност, допринеле су да се успостави сјајна дијалогизација вокалних и инструменталних солиста с једне, и оркестра, с друге стране. Царевац је створио јединствен, препознатљив стил као опште тле према коме се могу мерити иновације и индивидуалност посебних дела. Музикалан, школован, сигурног укуса, овај уметник као да је био предодређен да, уз помоћ добрих музичара у свом оркестру и у Музичкој редакцији, изврши примарну стилизацију народних песама и игара. Захваљујући „златним гласовима“ Радио Београда, као што су Даница Обренић, Анђелија Милић, Радмила Димић, Зора Дремпетић, Ружица Протић, Вукашин Јевтић, Љубивоје Видосављевић, Драгољуб Лазаревић, Миодраг Поповић и многи, многи други са којима је сарађивао, често им откривајући само њему знане тајне о лепотама мелодијских линија, украса, симболике текста и значају дикције, Властимир Павловић је оставио неизбрисив траг у народној музици, свирајући уживо у емисијама на радију, и још више на бројним аудио записима који се налазе у Фонотеци Радио Телевизије Србије.

Царевчевим одласком у легенду, 1965. године, Народни оркестар наставља са радом под управом виолинисте изузетних извођачких способности Миодрага Радета Јашаревића. Царевчев сарадник и савременик, Јашаревић није битно утицао на промену у саставу већ постављеног оркестра, као и на начин интерпретирања народне музике.

После трагичне смрти овог уметника, 1976. године, на дужност шефа Народног оркестра ступа кларинетиста мр Божидар Боки Милошевић. Сама чињеница да је на челу оркестра кларинетиста а не виолиниста, утицала је да овај оркестар добије звучну боју која се битно разликовала од боје Царевчевог оркестра. Такође се мора нагласити да је тих година силовит продор остварила и такозвана новокомпонована музика, често са примесама страних мелодијских и ритмичких образаца и да су се музички уредници и програмски колегијум нашли пред великим програмским изазовима и питањима – како и у ком правцу формирати репертоар Народног оркестра Радио Телевизије Београд. Тада се, на сву срећу, смогло снаге да се остане доследан и веран традиционалним музичким вредностима и да репертоар оркестра чине, пре свега, народне песме и игре из свих крајева Југославије. Ипак, ове торбуленције на музичком плану одразиле су се и на рад оркестра. Долази до промене у саставу – увођењем бубњева, а знатно већу улогу добијају хармоника и кларинет.

Осамдесетих година прошлог века уметнички руководилац Народног оркестра Радио Телевизије Београд , касније Радио Телевизије Србије, постаје Љубиша Павковић, солиста на хармоници, који је скоро три деценије успешно водио овај оркестар. Повећан инструментариј, присуство две хармонике, пет виолина, виоле, виолончела, контрабаса, флауте, кларинета, гитаре и бубња, учинили су да Народни оркестар оствари “модернији“ звук у извођењу традиционалне музике. Павковићев раскошан таленат, велико познавање стилских карактеристика српске и балканске музичке баштине, визија усмерена ка високим уметничким дометима у извођењу народне музике, битно су утицали да репертоар овог оркестра буде широког дијапазона а извођачки и аранжмански добро осмишљен. Љубиша Павковић је, као изузетан солиста на хармоници, педагог и посвећен шеф Народног оркестра, открио и школовао читаву генерацију врсних солиста и оркестарских музичара који и дан данас, на прави начин, негују наше традиционалне песме и игре, градске песме и романсе али и одабране композиције у народном духу као и мелодије и ритмове народа суседних држава.

Одласком Љубише Павковића у пензију, дужност уметничког руководиоца Народног оркестра Радио Телевизије Србије преузима солиста на хармоници Влада Пановић. Као Павковићев следбеник, Влада Пановић успешно и сигурно наставља да води оркестар, чврсто се ослањајући на традиционалне вредности оличене у народној музици Србије и Балкана.