БЕТОВЕНОВА ГОДИНА
У години у којој се обележава 250 година од рођења једног од великана епохе класицизма, Лудвига ван Бетовена, ове године обележиће и Симфонијски оркестар РТС. На концерту, који ће бити одржан 1. фебруара, у Великој дворани Коларчеве задужбине, у 20 часова, биће изведена нека од најзначајнијих дела из опуса овог ствараоца – Егмонт увертира, Симфонија бр. 1 и Симфонија бр. 5. Ове композиције публика ће бити у прилици да чује у аранжманима за гудачки орекстар, које је начинио истакнути виолиниста Сретен Крстић, а овај уметник ће на концерту наступити као концертмајстор.
Поред Концерта за клавир и оркестар бр. 5 и Треће симфоније, која је позната под називом „Ероика“, увертира Егмонт је дело које крунише други период Бетовеновог стваралаштва, у коме је био обузет хероизмом као тематиком. У опусу који чине једанаест увертира, писаних између 1800. и 1812. године, Егмонт заузима посебно место. У њој Бетовен следи одређен програмски садржај, као и у већини својих увертира и других симфонијских дела, па чак и клавирских соната. Компонована је као део сценске музике за истоимену трагедију Јохана Волфганга Гетеа. То расположење није тешко препознати ни у увертири Егмонт. Трагична судбина вође потлаченог фландријског народа у другој половини 16. века изазвала је у Бетовеновој стваралачкој имагинацији слику хероја који, уверен у победу својих идеала, уздигнута чела одлази на губилиште. После Хајлигенштатског тестамента нико није боље од Бетовена могао да схвати истински смисао Егмонтове борбе, и ништа убедљивије не говори о најинтимнијем идејном животу Бетовена демократе, сина епохе велике француске буржоаске револуције, него ликујућа, победничка кода увертире посвећена лику човека који је био побеђен, али остао као победник који верује у будућност свога народа.
На свом симфонијском првенцу, Првој симфонији, Бетовен је радио пуних десет година. Његова жеља била је да напише музику за Шилерову Оду радости, али је реализација те идеје морала да сачека тек Девету симфонију, коју је завршио 1823. године. Прва симфонија је завршена 1797. године. Већ овим делом Бетовен је значајно скренуо пажњу на себе као ствараоца. Настала је под утицајем Јозефа Хајдна. Тадашња бечка критика је композицију сматрала тешком и преоптерећеном нотама, али су ту констатацију демантовала каснија симфонијска дела овог ствараоца. Посвећена је барону Готфриду ван Свитену, једном од првих Бетовенових патрона.
Пета симфонија је једно од најпознатијих дела класичне музике уопште и једна од најизвођенијих симфонија Лудвига ван Бетовена. То је дело пуно драмске напетости, снажно и сугестивно, препознатљиво по главној теми првог става, мотиву од свега четири тона. „Тако судбина куца на врата“, забележио је Бетовен, који је моћ судбине презирао и све подвргавао својој вољи. И у овом делу Бетовен је, уствари, писао о борби за афирмацију људске личности у односу на силе које га спутавају, о борби за слободу људског рода, а не појединца.