Бојан Суђић и Шимон Неринг на концерту Симфонијског оркестра РТС
Солиста: пијаниста Шимон Неринг(Пољска), диригент: Бојан Суђић, Коларчев народни универзитет, 17.јуна.2017. у 20 часова
У серији јубиларних концерата поводом 80. годишњице рада са Симфонијским оркестром РТС и диригентом Бојаном Суђићем 17. јуна 2017. године, у склопу интернационалне манифестације Београдски Шопен фест, на Коларчевом народном универзитету наступиће пољски пијаниста Шимон Неринг изводећи Шопенов први клавирски концерт. Млади пијаниста је у досадашњој каријери остварио изузетне успехе. Био је финалиста 17. такмичења Фредерик Шопен у Варшави и победник је на престижном пијанистичком такмичењу Артур Рубинштај у Тел Авиву, на којем је добио и награду за најбоље извођење Шопенових дела. Добитник је и бројних других признања на интернационалним такмичењима у Хамбургу, Будимпешти, Нарви, Риму, Познању и Бидгошћу.
Поред популарног Шопеновог клавирског концерта (1830) на програму су два хронолошки блиска дела: Бетовенова увертира Освећење куће оп. 124 (1822) и Шубертова Трећа симфонија (1815). Она припадају групи код нас ретко извођених партитура, али су одавно заузела важно место на концертном репертоару и привлаче пажњу водећих светских диригената и ансамбала.
Бетовенова увертира је један од његових бројних прилога позоришној музици, плод је позног стваралачког раздобља и настаје између Мисе солемнис оп. 123 и Девете симфоније оп. 125. У композиторовом стваралаштву је сматрају непосредним изразом поштовања према музици Георга Фридриха Хендла, и заиста се може разумети као својеврсни мајсторски омаж великом барокном мајстору, како због примењеног контрапунктског мајсторства, тако и опште атмосфере дела које одише помпезношћу, зрачи енергијом и оптимизмом тако карактеристичним за Хендлову музику.
Младалачка симфонија Франца Шуберта настала је непосредно после његовог осамнаестог рођендана. Мада је рани Шубертов симфонијски опус у сенци најпопуларнијих позних симфонијских дела, самосвојност композиционих решења, свежина тематске инвенције, оригиналност концепције дела које стоји на прелазу из класицизма у романтизам с разлогом плени пажњу извођача и публике.