Spremite se danas za pravi vrtlog kroz muzičku istoriju. Gromko horski zvuči slovo H – koje nam danas predstavlja hor.

Već smo kroz naše istraživanje saznali da je ljudski glas nastariji muzički instrument, a mnogi i danas kažu da je najlepši. Zašto ovo pominjemo? Zato što je hor ansambl koga čine samo pevači, a to znači da ćemo biti u zvuku muzike koju oni pevaju.

U vašu sveščicu iz muzičke istorije zapišite i to da početke horskog pevanja pronalazimo u praistorijskim ritualima, u kojima je muzika imala veoma važnu reč. Zatim je horska pesma obeležila i grčku tragediju. Ona se razvila u Antičkoj Grčkoj, kao teatarska forma, i objedinila je mnoge umetnosti, tako da nam se danas može učiniti kao neka preteča opere. Zajednički se pevalo i kroz srednji vek, a renesansa je bila epoha u kojoj se razvijala tzv. vokalna muzika. Ova dela izvodilo je više pevača, odnosno pevao ih je hor. I tu počinje vrtoglavi razvoj horske muzike. Epohe baroka, klasicizma i romantizma dale su horovima novi život, kroz velika vokalno-instrumentalna dela, koja su sjedinjavala hor i orkestar, sve do 20. veka kada i načini njenog izvođenja, dobijaju nove, specifične oblike na sceni.

Pomenuli smo vokalnu muziku. Treba znati da ona može biti solistička, što znači da je izvodi jedan glas sam (solo) ili uz instrumentalnu pratnju, i može biti horska – a to su dela koja interpretira ansambl pevača, s manjim ili većim brojem učesnika. Kad smo već kod podela, zapamtite i ovu: hor može biti dečiji, muški, ženski i mešoviti.

Mi ćemo danas slušati Hor RTS. Ovaj ansambl će, uz maestra Bojana Suđića, izvesti „Drugu rukovet” Stevana Stojanovića Mokranjca. Oslušnite horsko delo koje je zasnovano na folklornoj tradiciji. Sigurni smo da neke od pesama koje čine ovu „Rukovet” već i poznajete.

Kroz zvuk horskih glasova već se spremamo da krenemo ka novom slovu, koje nas sutra očekuje. Verujemo da ste pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS. A ako to još niste postali, pravi je trenutak da nam se pridružite.