Истовремено развија богату концертну делатност и својим осмишљеним и ангажованим радом, наступима у Београду, широм Србије и у иностранству, промовише највише професионалне стандарде и уметничке вредности, посебно негујући српску музичку баштину. Ансамблом су, у својству шефа-диригента руководили најзначајнији музички посленици – Михајло Вукдраговић, Стеван Христић, Крешимир Барановић, Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски, Владимир Крањчевић, Милен Начев и Давид Порселајн. Од 2005. године уметнички директор и шеф диригент ансамбла је Бојан Суђић, који је своју каријеру управо и почео 1985. године радом са Хором и 1989. године са Симфонијским оркестром РТС. Данас је Бојан Суђић водеће диригентско име у Србији.

Оркестар је током осам деценија деловања остварио велики број студијских снимака међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима, што чини језгро музичког архива Радија и телевизије Србије. Током ових деценија програмски циљеви нису се битно мењали: квалитетно (најчешће премијерно) извођење и снимање остварења домаће музике (историјске и савремене), премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била заступљена на нашим концертним подијумима, посебно монументалних вокално-инструменталних и симфонијских дела. Ансамбл је добитник најзначајнијих домаћих признања.

У серији јубиларних концерата са оркестром и Суђићем у Дворани Сава центра 21. маја 2017. наступиће пијаниста Александар Маџар изводећи једно од најпопуларнијих дела романтичарске клавирске литературе – Концерт за клавир и оркестар. То је концерт који одише топлином тема компонованих у духу норвешког фолклора, зрачи оптимизмом и полетношћу, плени својом енергијом. Виртуозитетом и богатством музичког садржаја оно даје бескрајно много изазова за нова читања и тумачења и зато му се, на радост публике, врхунски пијанисти увек изнова враћају. Пета симфонија совјетског композитора Дмитрија Шостаковича је музички симбол отпора стаљинизму. Својом инвентивношћу, смелошћу и огромним знањем Шостакович је стао у одбрану највиших хуманих вредности. Истрајао је на малеровској линији разумевања симфоније као музичког жанра који представља пандан роману у књижевности, отварајући у својим делима сва битна филозофска и људска питања времена у којем је живео. Композиторов звучни свет, мада ослоњен на богату традицију руске и европске музике, у музици 20. века јесте један од најоригиналнијих.