Саша Мирковић и Александар Којић са Симфонијским оркестром РТС
Мај месец Симфонијског оркестра РТС биће у звуку музике за виолу. На новом концерту, који најављујемо за 24. мај, у 20 часова, у Великој дворани Коларчеве задужбине, ансамблу ће се на сцени придружити виолиста Саша Мирковић. Овај истакнути уметник премијерно ће у Србији извести „Концерту за виолу и оркестар“ Ајрата Ишмуратова, руског композитора који живи и ради у Канади. Такође, биће изведенa и симфонијска поема „Ноћ на голом брду“ Модеста Мусоргског, настала према причи „Ивањска ноћ“ Николаја Гогоља, чија је тема мистично окупљање вештица. На програму је и „Четврта симфонија“ Александра Глазунова, за коју је сам аутор рекао да је она дело у коме је кроз звук исказао „личне, слободне и субјективне утиске о самом себи“.
На концерту, за који су карте у продаји на благајни Коларчеве задужбине, дириговаће Александар Којић.
Саша Мирковић, виола, рођен је у Чачку. Основне и магистарске студије завршава на ФМУ у Београду. Као солиста и камерни музичар, усавршавао се на мајсторским курсевима и сарађивао са професором Огњаном Станчевим, члановима квартета „New Helsinki“ и „Медичи“. Био је члан и вођа секције виола Норвешког омладинског оркестра (Елверум), Немачко-скандинавског оркестра (Берлин) и Светског омладинског мировног оркестра (Стокхолм).
Добитник великог броја првих и специјалних награда, укључујући и награде за извођење савремене музике, као и премија такмичења „Таленти за 21. век“ у Словачкој. Као солиста наступао је на најзначајнијим фестивали- ма уметничке музике у Србији, али и широм Европе, у САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Хонг Конгу. Свирао је са многим домаћим камерним ансамблима и оркестрима, као и са Омладинским симфонијским оркестром Југоисточне Европе, „No Borders Orchestra“, Словачким камерним оркестром, Словачком симфонијетом. Био је члан квартета „Контраданце“ и „Контраст“. Наступа као солиста са Ансамблом „Метаморфозис“, чији је оснивач и умет-
нички вођа.
Ванредни је професора на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу. Делује и као соло виолиста регионалног „No Borders Orchestra“. Премијерно је извео преко 80 солистичких, камерних и концертантних дела за виолу, од којих су му многа посвећена.
Добитник је награде „Музика Класика“ за 2016. годину у категорији Мушки солиста године. Године 2017. добио је и Награду за извођење, презентовање и промоцију српске музике „Александар Павловић”, које додељује Удружење композитора Србије.
Александара Којић, диригент, рођен у Новом Саду. Основне и специјалистичке студије дириговања завршио је на ФМУ у Београду. Усавршавао се на мајсторским курсевима у Београду (проф. Урош Лајовиц), Бечу (проф. Марк Стрингер), Мајнцу (проф. Ервин Ортнер и Фридер Берниус), Утрехту (проф. Тимоти Браун, Хелмут Рилинг, Тон Копман) и Равени (Рикардо Мути).
Године 2009. постаје стални диригента Опере и Балета Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду. Поред стандарног оперског репeртоара пажњу поклања и новим оперским остварењима. Продукција опере „Милева“ Александре Вребалов, којом је дириговао, награђена је Годишњом наградом Српског народног позоришта за најбољу оперску представу у 2012. години. Француска телевизија ARTE снимила је извођењеи емитовала га шест месеци, након чега је ова продукција ушла у првих 15 које је ARTE телевизија снимала током 2012. горине.
У периоду од 2012 до 2014. био је директор Опере Српског народног позоришта. Поводом сто година од рођења композитора Рудолфа Бручија (2017) премијерно је извео његов балет „Катарина Измаилова“. Са ансаблом Опере СНП запажено је било извођење кантате Сергеја Прокофјева „Александар Невски“ као и Гала концерт поводом 150. годишњице рођења Рихарда Штрауса.
Сарађује са оркестрима у Србији и иностранству. Гостовао је у Мађарској, Русији, Хрватској, Чешкој. Оперски и балетски репертоар којим диригује је изузетно велики обухвата дела Вердија („Травијата“, „Трубадур“, „Аида“, „Симон Боканегра“, „Набуко“, „Риголето“) Пучинија („Боеми“, „Мадам Батерфлај“, „Тоска“), Чајковског („Пикова дама“, „Евгеније Оњегин“), Моцарта („Дон Ђовани“), Доницетија („Љубавни напитак“, „Позоришне згоде и незгоде“), Росинија („Севиљски берберин“), Калмана („Кнегиња чардаша“), Бритна (камерна опера „Окретај завртња“), Готовца („Еро с онога свијета“), Бизеа („Кармен“), Вребалов („Милева“), Oрфа („Кармина бурана“), Бајића („Кнез Иво од Семберије“), Ђ. К. Менотија („Телефон“), Барбера („Партија бриџа“), Хиндемита („Тамо и натраг“), Теодоракиса („Грк Зорба“), Маскањија („Кавалерија рустикана“), Бручија (балет „Катарина Измаилова“), Чајковског (балети „Успавана лепотица“, Крцко Орашчић“) и Прокофјева (балет „Ромео и Јулија“).