Kompozicije koje se nalaze na večerašnjem programu predstavljaju neka od najčuvenijih i najuvaženijih dela muzike HH veka. Geršvinovu Rapsodiju u plavom slušali smo na pločama, koncertnim podijumima, u različitim aranžmanima na prenosu otvaranja Olimpijskih igara (1984), dodeli Gremija (2008), rokerskim albumima, u Diznijevoj Fantaziji 2000, filmovima i reklamama. Numere iz Bernštajnove muzike za predstavu Priče sa Zapadne straneprenete su s Brodveja u koncertantne Simfonijske igre i film, a pesmu Somewhere, koja je u predstavi portretisala kontrast između nove domovine glavnih likova, Amerike, i njihove postojbine, Portorika, prepoznali smo, sa sasvim novim konotacijama, u obradama Kita Emersona, Toma Vejtsa i mnogih drugih. Šostakovičevu Šestu simfoniju, pak, pamtimo po lirskoj ekspresivnosti prvog i razigranosti poslednjeg stava i kao „veliko finale“ dirigentskog takmičenja iz 1986. godine, na kojem je Bernštajn, nakon predstavljanja mladih dirigenata, dirigovao nezaboravnu interpretaciju ove kompozicije.

Teško je poverovati da su spomenuta dela bila tek delimično prihvaćena od strane stručne i šire javnosti kada su se pojavila. Iako je nakon dugačkog koncertnog programa u Eolijan holu u Njujorku 1924. godine, premijerno izvedena Rapsodija u plavom potpuno osvežila atmosferu već početnim klarinetskim glisandom i oduševila publiku, zvanična kritika imala je podeljenu naklonost ka delu – Njujork tajms je beležio hvalospeve, dok je niz pisaca smatrao da je kompozicija amorfna, sa delovima „nalepljenim jedan na drugi“. Slično, uprkos stotinama uspešnih izvođenja koja su usledila nakon premijere mjuzikla Priče sa Zapadne strane (1957), Herald tribjun je loše ocenjivao neke pevače, a u javnosti se često ukazivalo na to da radnja predstave propagira „stereotipe o Latino-Amerikancima“. I Šesta simfonija (1939) je vodila svoje bitke, dugi niz godina ostajući u senci Šostakovičevog velikog uspeha – Pete simfonije; pri tom, Šesta je isprva izneverila očekivanja publike, budući da je dugo najavljivana kao prosovjetsko programsko delo, u kojem će se pojaviti stihovi Majakovskog o Lenjinu, što se nije dogodilo.

Kritike su najverovatnije prouzrokovane smelim odstupanjima ovih dela od tradicionalnih žanrovskih i formalnih očekivanja. U svetlu modernističkih osvajanja sloboda, Geršvin je svojom Rapsodijom isprovocirao pitanje o fluidnosti i prekoračenju žanrovskih granica između džeza i klasične muzike, kao i formalnih granica između koncerta (za solo klavir i orkestar) i rapsodije. Kada je „Kralj džeza“, Pol Vajtmen, naručio od Geršvina kompoziciju za svoj ansambl, na umu je imao džez delo, koje je kao takvo i reklamirano pred premijeru. Ali, sa dve dodatne orkestracije Ferdea Grofea koje su uključivale sve širi sastav simfonijskog orkestra, Rapsodijase polako uselila u klasične muzičke dvorane, gde se pokazala kao vredno simfonijsko delo. Kada je, međutim, 1976. godine snimljen originalni aranžman za džez bend, ponovo je aktuelizovano pitanje li je ovo džez ili klasično ostvarenje, pitanje koje ostaje otvoreno do danas, budući da i simfonijsku verziju krase regtajm ritmovi, bluzerski tonski nizovi i upotreba saksofonâ i bendža. Bernštajnove Simfonijske igrepreispituju granice između visoke i popularne kulture, odnosno mogućnosti implementiranja kompleksne muzičke razrade svojstvene klasičnim kompozicijama i dugačkih igračkih, instrumentalnih scena u popularnu formu mjuzikla. Šostakovič svojom Šestom simfonijomsubvertira uobičajenu strukturu simfonije, stvarajući trostavačno delo umesto četvorostavačnog, gde prvi stav nije očekivani sonatni alegro, već je dugačak, kontemplirajući Largo, nakon kojeg slede dva znatno kraća i življa stava.

Lepota i neobičnost zvučnosti, slobode u kompozicionim pristupima i sudar visokoumetničkog i popularnog u delima sa večerašnjeg programa, čine ove kompozicije uvek iznova intrigantnim i izazovnim za umetnike koji ih interpretiraju. Izvođači stavljaju pred sebe veliki zadatak: da – poigrajmo se s rečima – „sviraju na tankoj žici“ između različitih muzičkih formi klasične, džez i masovne muzike. Ovaj zadatak večeras će rešavati Simfonijski orkestar RTS pod vođstvom maestra Bojana Suđića, a kao solista nastupiće daroviti mladi pijanista, Vladimir Gligorić.