„Mesija“ u Sava centru
Nakon izvođenja „Ohridske legende“ prvo na Mokranjčevim danima, a potom i u Beogradu, kao i turneje po gradovima Srbije, Simfonijski orkestar i Hor RTS nastavili su koncertnu sezonu izvođenjem „Mesije“ 13. novembra 2008. u Sava centru.
Cimfonijski orkestar i Hor RTS nastupio je 13. novembra 2008. u Sava centru gde je izveo Hendlov čuveni oratorijum – „Mesija“.
Dirigentska palica bila je poverena maestru Filipu Volšu (Philip Walsh), a kao solisti nastupili su:
Sali Silver, sopran,
Trine Bastrup Meler, mecosopran,
Mark Fauler, tenor
Džonatan Gantorp, bas.
Više o delu, kompozitoru i dirigentu
GEORG FRIDRIH HENDL
MESIJA, oratorijum za sola, hor i orkestar
Ogromna stvaralačka energija pretočena u obimni i raznovrsni opus, čini Georga Fridriha Hendla ( (1685-1759) gorostasom muzičkog baroka. Kosmopolitsko iskustvo muzičkog sazrevanja kroz nemačku tradiciju, kroz putovanja po Evropi, boravak u Italiji, ulilo se u najplodnije godine Hendlovog stvaralaštva, koje, tokom pet decenija, provodi u Engleskoj, svojoj drugoj domovini.
Posle uspeha i slave koje je, tridesetih godina 18.veka, doživljavao kao najcenjeniji operski kompozitor u engleskoj prestonici kojoj je podario mnoštvo operskih dela u stilu italijanske opere serije, došlo je do zasićenosti i nezaintereovanosti publike i Hendl svoje stvaralaštvo usmerava ka formi oratorijuma. Uz ranije komponovane oratorijume (Saul i Izrael u Egiptu), u deceniji između 1741 i 1752, nastaće još čitav niz remek dela ovog žanra: Mesija, Juda Makabejac, Solomon, Jefta, sa kojima Handlov ugled u Engleskoj ponovo raste.
U stanju psihičke depresije koju je prouzrokovao finansijski krah i gubljenje interesovanja publike za njegove opere, Hendl prihvata poziv upućen iz grada Dablina da izvede neko svoje delo u dobrotovorne svrhe. Odlučuje da komponuje novi oratorijum, Mesiju, prema libretu koji je u mozaiku biblijskih tekstova iz Starog i Novog zaveta priredio Čarls Dženens. Sa novim nadahnućem i grozničavim žarom, za neverovatno kratko vreme, tokom samo tri sedmice, Hendl je dovršio je ovo monumentalno delo. Poznate su reči koje je, navodno, izrekao po završeku hora «Aleluja»: «Činilo mi se da su se otvorila nebesa i da preda mnom stoji veliki Gospod»».
Dramaturški plan Mesije, bez čvrstog narativnog toka i karakterizacije određenih likova, razlikuje se od drugih Hendlovih oratorijuma, koji svojim dramskim sižeom odgovaraju obliku opere komponovane za koncertno izvođenje. U smeni i prožimanju izražajnih solo deonica, rečitativa, arija i moćnih horskih blokova, obrađena je biblijska tematika velikog dramskog intenziteta i uzvišenog patosa koja se zasniva na najvišim idealima hrišćanskog učenja.
Oratorijum se sastoji iz tri obimna odseka koji imaju funkciju činova.
Prvi deo najvećim delom koristi tekstove iz knjiga starozavetnih proroka Isaije, Ageja, Malahija, u kojima se govori o očekivanju dolaska Spasioca i obrađuje tematika vezana za Hristovo rodjenje. Uvertira ima lagani uvod koji vodi ka krepkom fugiranom kraju iz koga se ide u prvi tenorski rečitativ »Tešite, tešite…« i ariju » Sve doline«. Naizmenično sa solima od kojih je najatraktivnija sopranska arija posle objave rodjenja: »Poklikni od radosti kćeri Sionska…« u prvom delu se nekoliko puta oglašavaju moćne horske jubilacije u slavu Boga od kojih je posebno uzbudljiv hor »Jer nam se rodi dete…« Instrumentalni odlomak koji sledi slika pastoralnu atmosferu tog događaja. Drugi deo posvećen je Hristovom stradanju, odbacivanju i ruganju Jevreja, raspeću na krstu za spas svih ljudi, njegovom vaskrsenju, uznesenju na nebo i pronošenju istine koju preuzimaju njegovi učenici. Početni delovi stava prožeti su svečanim tonovima i emocijom tuge. Posle uvodnog hora »Gle, gjagnje Božje koje uzima greh sveta«, zatim potresne arije »Prezren beše« u njemu je, kao u pravoj pasiji, istaknuta uloga tenora (evangeliste) koji u rečitativima iznosi tekstove iz psalama. Kraj stava jedan je od vrhunaca celog dela, veličanstveni hor »Aliluja«. Bez premca po popularnosti, ova horska numera, tokom koje u Engleskoj publika stoji, svedoči o Hendlovom blistavom majstortvu vokalne tehnike, virtouoznom polifonom radu i tretmanu teksta. Treći deo posvećen je drugom dolasku Spasioca, nadi u vaskrsenje, u pobedu nad smrću i nad zlom, trijumfu vere, koji su opisani u Poslanicama i Otkrivenju. Započinje smirenom, punom topline sopranskom arijom »Ja znam da je živ moj Iskupitelj« a završava uzvišenim zanosom trodelne horske numere »Dostojno je jagnje…«
Prvo izvođenje u Dablinu, 13. aprila 1742. godine, bilo je upriličeno u dobrotvorne svrhe a poseta, prikupljena sredstva i uspeh dela bili su ogromni. Tek koju godinu kasnije, od 1749, uspeh Mesije zabeležen je i u Londonu, od kog vremena ovaj, najpoznatiji među dvadeset šest Hendlovih oratorijuma postaje i njegovo najizvođenije delo širom sveta. Sam Hendl rukovodio je godišnjim izvođenjima u dobrotvorne svrhe, sve do osam dana pred smrt kada je, gotovo slep, sedeći za čembalom, poslednji put izvodio Mesiju 6.aprila 1759. u Kovent Gardenu.
Sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji a na grobnoj ploči je ugravirana sopranska arija iz Mesije »Ja znam da je živ moj Iskupitelj«.
Izvođenjem 13. novembra, Simfonijski orkestar i Hor RTS najavljuju obeležavanje 250-godišnjice Hendlove smrti, 2009. godine.
Milena Pešić
FILIP VOLŠ, dirigent
Rođen u Sauthemptonu, muzičko obrazovanje stekao je u Hempšairu i na Univerzitetu Kembridž. Karijera ga je vodila širom sveta, u Francsusku, Španiju, Australiju, Hong Kong, Irsku i Portugal. Na Novom Zelandu je živeo i radio deset godina, stekavši reputaciju jednog od vodećih muzičara ove zemlje. Trenutno deluje u Londonu.
Filip Volš je muzički direktor Operskog festivala Lyrique-en-Mer, u Francuskoj. Tokom boravka na Novom Zelandu bio je muzički direktor Hora Orfej iz Velingtona i Omladinskog orkestra Velingtona. Dirigovao je brojna dela vodećih novozelandskih kompozitora.
Filip Volš posebnu pažnji posvećuje voklano-instrumentalnim projektima (Svadba Sravinskog, Betovenova Svečana misa, A child of our time Tipita, Verdijev Rekvijem i Berliozovo Hristovo detinjstvo (trajni snimak za Radio Novi Zeland).
Dirigovao je takođe nekoliko Bozićnih izvođenja Hendlovog Mesije.
Ostavite komentar