Moderna muzička enciklopedija

Danas počinje martovsko istraživanje muzike. Prateći slova azbuke, naša mapa nas vodi do slova A, a tu otkrivamo i prvu muzičku reč – arija!

Arije su najlepši delovi opere, po kojima često i pamtimo jedno opersko delo. Uglavnom ih pevaju glavni likovi, ali su neke od njih namenjene i sporednim ulogama. U ariji pevač može da pokaže svo svoje tehničko i pevačko umeće i najčešće su veoma teške za izvođenje. Po karakteru mogu biti lirske i dramske, što zavisi i od uloge izvođača. U operi, ariju peva operski solista ili solistkinja, uz pratnju orkestra ili manjeg sastava instrumenata. Na koncetima se arije mogu čuti i samo uz pratnju klavira.

Prepozajte sve ovo što ste pročitali, u ariji koju smo odabrali za vas. To je odlomak iz opere „Toska” italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija. Slušate je u koncertnom izvođenju. Peva sopran Irina Rubčova, uz Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Ako već niste, priključite se danas našem mesecu znanja kao pratilac zvaničnog YouTube kanala Muzičke produkcije RTS. Pratite nas od slova do slova!

Danas vam predstavljamo balet, prelepu umetnost koja spaja muziku i igru. To je složeno muzičko-scensko delo koje koristi pokret kao izražajno sredstvo. Naziv „balet“ potiče od italijanske reči „balleto“, koja je nastala od reči „ballare“, što znači „igrati“.

Balet se sastoji od činova, slika i igračkih numera, slično kao u operi. U nekim delovima učestvuju jedan ili dva igrača, a u nekima se pojavljuje i više glavnih likova, što zavisi od dramske radnje. Posebno su zanimljivi delovi u kojima nastupa veliki broj igrača, jer usklađenost njihovih pokreta i simetričnost u prostoru često zadivljuju gledaoce. Balet stvaraju kompozitor i koreograf, a izvode igrači, orkestar i dirigent. Muzika svakog baleta tesno je povezana s pričom, a koraci i pokret usklađeni su s metrom, ritmom i tempom.

Iako se baletske predstave danas najčešće gledaju u pozorištu, baletska muzika se često izvodi i na koncertnom podijumu, a ponekad se, upravo na koncertnoj sceni, orkestru pridružuju i igrači. To ćete imati prilike i vi danas da doživite.
Slušaćete „Trepak“ iz baleta „Krcko Oraščić“ Petra Iljiča Čajkovskog u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS i maestra Bojana Suđića. Sa njima će scenu podeliti učenici Baletske škole „Lujo Davičo“ iz Beograda.

Upoznajte nove muzičke pojmove kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS, a pritisnite i ikonicu Subscribe na našem Youtube kanalu i pridružite nam se na novom putu kroz muziku.

Epoha baroka slušaoca vodi u muzičku istoriju, na kraj 16. veka, ceo 17. i prvu polovinu 18. veka. Kroz ovaj period može se pratiti razvoj opere, kao i drugih karakterističnih vokalno-instrumentalnih i instrumentalnih oblika te epohe. Od 1880 godine vrhunac dostiže umetnost najvećih predstavnika ovog stila, kompozitora Johana Sebastijana Baha i Georga Fridriha Hendla.

U baroku se razvija i koncertantni stil muzike, a sa njim i virtuozitet. To je vreme kada se pojavljuju i radionice čuvenih graditelja instrumenata iz italijanskog grada Kremone – Amatija i Gvarnerija, a potom i kod Stradivarija, koji su napravili violine izuzetne vrednosti i lepote. Na nekima od njih, koje su do danas sačuvane, sviraju čuveni svetski violinisti.

Svet barokne muzike i veličanstvenost zvuka ove epohe upoznaćete slušajući odlomak „Božićnog oratorijuma” Johana Sebastijana Baha. To je početna horska numera, koju će izvesti Hor i Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Nije kasno da proširite svoje slušalačko znanje. Pratite nas na zvaničnim Facebook i Instagram stranicama Muzičke produkcije RTS ili preko našeg zvaničnog sajta.

Kada se danas pomene ime kompozitora Ludviga van Betovena, gotovo da nema osobe koja nije čula za ovog stvaraoca koji nije bio samo jedan od najcenjenijih i najpoznatijih nemačkih kompozitora, već je nadživeo svoje vreme, a njegova dela su još uvek aktuelna na koncertnim podijumima. Umetnik koji je komponovao devet simfonija, od kojih su Treća – „Eroika“, Peta i Deveta – sa „Odom radosti“ najpoznatije, sonate za klavir, čuvene klavirske koncerte i vitruozni violinski koncert, obeležio je epohu klasicima, ali je otišao i korak dalje, nagoveštavajući novo vreme – romantični romantizam.

Nonšalantan po stilu oblačenja, sa kosom dužom nego što je bilo propisano, bez perike, koja je bila, takoreći, obavezna, ovaj nadareni stvaralac, a za prijatelje duhoviti ljubitelj igara i pića, neljubazan, ali odan, mrzovoljan i osetljiv, mnogima je stao na žulj. No, bio je i miljenik bogatih ljubitelja umetnosti, koji su ga uveli u uticajne krugove tadašnje aristokratije, zbog koje je nabavio i modernu elegantnu odeću, pa čak i konja.

Nema sezone bez njegove muzike, orkestra, soliste koji nije svirao Betovenova dela. Zato vam i mi danas poklanjamo trag tog veličanstvenog zvuka kompozitora, koji je neka od svojih najvećih dela napisao potpuno gluv. Mi ćemo danas biti u prilici da čujemo „Koriolan uvertiru“ ovog stvaraoca. Svira Simfonijski orkestar RTS, a diriguje maestro Srboljub Dinić.

Otvorite sebi prostor za nova znanja. Prelistavajte sa nama Modernu muzičku enciklopediju, kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Ako volite mjuzikl, onda je danas prava prilika da upoznate kompozitora Leonarda Bernstajna (1918-1990).

Taj stvaralac se smatra jednom od najuspešnijih umetničkih ličnosti američke muzike 20. veka. Bio je i istaknuti dirigent i pijanista. Na televiziji je radio emisije koje su se bavile edukacijom iz oblasti muzike i promocijom umetničke muzike.

Bernstajnov opus je raznovrstan. Pisao je simfonije, horsku i kamernu muziku, dela za klavir, a među najznačajnija ubrajaju se mjuzikl „Priča sa zapadne strane”, simfonija „Kadiš” i opereta „Kandid”.

Danas slušate jedan od najatraktivnijih odlomaka brodvejskog hita Priče sa zapadne strane.„Mambo” će izvesti Hor i simfonijski orkestar RTS. Diriguje Bojan Suđić.

Ovo je prilika da se podsetite i najlepših odlomaka iz mjuzikala koji su na našem repertoaru. Neka vam u tome pomognu zvanična Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije. Neka i zvanični Youtube kanal Muzičke produkcije RTS bude mesto vašeg istraživanja. Dovoljno je samo da postanete naš pratilac i svet muzike vam se otvara kao na dlanu!

Bibap (bebop) je pravac modernog džeza koji je nastao u Americi četrdesetih godina 20. veka. Odlikuje ga brzi ritam, te je bio prvi džez stil koji je namenjen slušanju, a ne i igranju. Kompozicije pisane u ovom stilu potpuno su različite od laganih plesnih ritmova, na primer, velikih sving orkestara. Bibap obično izvodi manji džez sastav, a muzičari koji su ga proslavili bili su saksofonista Čarli Parker, trubač Dizi Gilespi i pijanista Telonijus Monk.

Spremite se da bibap i upoznate. Slušate numeru Fascinating rhythm u izvođenju Big Benda Radio-televizije Srbije.

Ako ste za dobar zvuk i kvalitetnu muziku svih žanrova, onda postanite pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS. Moderna muzička enciklopedija vodi vas kroz najbolja izvođenja kompozicija svih stilova!

Žorž Bize je jedan od najznačajnijih predstavnika francuske muzike epohe romantizma, u čijem opusu centralno mesto pripada operi. Veoma rano je pokazao muzički talenat. Još za vreme studija u Parizu dobio je prestižnu nagradu za kompoziciju „Prix de Rome” (Rimska nagrada), koja mu je omogućila boravak u Italiji, u kojoj je proučavao opersku muziku.

Vrhunce Bizeovog stvaralaštva predstavljaju opere, od kojih su najpoznatije „Lepotica iz Perta”, „Lovci bisera” i svakako „Karmen”. Pored ovih dela teatru se stvarlački obratio i kao kompozitor muzike koja je komponovana za pozorišne komade, poput „Arlezijanke”, komada koji je napisao čuveni francuski pisac Alfons Dode. Zanesen lepotom muzike, Bize je i sam je odabrane delove pretočio u dve orkestarske svite, koje su danas često na koncertnim programima mnogih simfonijskih orkestara.

Danas ćemo slušati stav „Farandola” iz druge svite „Arlezijanka”. Svira Simfonijski orkestar RTS, a diriguje Bojan Suđić.

Upoznajte muziku inspirisanu jugom Francuske zahvaljujući Modernoj muzičkoj enciklopediji. Ako ste propustili, danas već postaine pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS i otkrijte trag muzike i različitih delova sveta.

Nemački kompozitor Johanes Brams je jedan od najpoznatijih predstavnika poznog romantizma u muzici. Rođen je u Hamburgu u muzičkoj porodici i veoma rano je ispoljio muzički talenat. Učio je da svira više orkestarskih instrumenata: hornu, violu, violončelo i flautu. Bio je i izuzetan pijanista. Na turneji s čuvenim mađarskim violinistom Remenjijem upoznao se s folkorom te zemlje, a tokom putovanja susreo je kompozitore Franca Lista i Roberta Šumana, s kojima će ostati blizak prijatelj do kraja života.

Živeo je u Beču, gde je delovao kao kompozitor, dirigent i pijanista. Godine 1877. dobio je počasni doktorat Univerziteta u Kembridžu.

Bramsov opus je veliki i obuhvata različite žanrove muzike. Značajna su njegova kamerna dela i kompozicije za klavir. Napisao je četiri simfonije i veliki broj solo pesama. Posebno se izdvaja vokalno-instrumentalno delo „Nemački rekvijem”, dok među njegova najpoznatija dela spadaju „Mađarske igre”, inspirisane folklorom tog naroda.

Svet Bramsove muzike upoznaćete slušajući prvi stav njegovog „Koncerta za violinu i orkestar, D-dur, op. 77”. Svira violinista Dragan Sredojević, uz Simfonijski orkestar RTS i maestra Bojana Suđića.

Upoznajte kompozitore epohe romantizma kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS ili preko našeg zvaničnog sajta.

Rihard Vagner (1813-1883) jedan je od najznačajnijih nemačkih operskih kompozitora 19. veka i reformator opere. Centralno mesto u njegovom opusu pripada baš tom žanru. Prva dela, „Vile“, „Zabrana ljubavi” i „Rijenci”, napisana su pod uticajem operske muzike toga doba. Već u sledećem, „Holanđanin lutalica”, definisao je principe svoje reforme, u skladu s kojima je komponovao i naredne dve opere – „Tanhojzer” i „Loengrin”. Tetralogiju „Prsten Nibelunga” čine četiri opere: „Rajnsko zlato”, „Valkire”, „Zigfrid” i „Sumrak bogova”. Na njoj je kompozitor radio duže od dve decenije, a njegova zamisao bila je da se ta dela izvode četiri večeri zaredom kako bi se publici pružio kontinuitet u slušanju. Tokom pisanja tetralogije nastala su i druga operska dela:„Tristan i Izolda”, po motivima istoimene srednjovekovne priče, i „Majstori pevači”, čija je tematika, sasvim neuobičajeno za Vagnera, vezana za istorijske ličnosti i običaje, a opisuje događaje na pevačkom takmičenju u Nirnbergu. Poslednja opera koju je napisao bio je „Parsifal”.

Za svoje opere Vagner koristi romantičarske teme. Istraživao je stara germanska predanja, legendu o Svetom gralu, o Nibelunzima, drevne priče o ljubavi i srednjovekovne teme. Dramaturgija njegovih dela zasnovana je na dualizmu dobra i zla. Vagner neguje specifični ariozni stil čiji je raspon od rečitativa do raspevanih melodijskih fraza. Zato su njegove opere izuzetno zahtevne za pevanje.

Danas vam predstavljamo Vagnera i kroz muziku. Slušaćemo Hor mornara iz opere „Leteći Holanđanin“, u izvođenju Hora i Simfonijskog orkestra RTS uz maestra Bojana Suđića.

Neka svet operske muzike postane i vaš svet. Istražite ga uz pomoć zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS i našeg Youtube kanala. Potražite zanimljivosti iz Moderne muzičke enciklopedije i na našem zvaničnom sajtu.

Kad od baroka krenete ka 21. veku, putem opere, od epohe do epohe, od kompozitora do kompozitora, od muzičkih pozorišta i predstava, premijera, i sami možete da zaključite da u muzičkoj istoriji sve do danas nema operskog kompozitora koji je popularniji i omiljeniji kod publike od Đuzepa Verdija! Ovaj stvaralac je živeo i komponovao u 19. veku, u kome je opera doživela svoj vrhunac, toliki da možemo čak reći da je potisnula druge muzičke oblike. Zašto je bila popularna? Između ostalog i zato što je publika bila oduševljena da sluša operske pevače koji su negovali belkanto, stil lepog pevanja, koji se do tada razvijao već dva veka. Operski pevači su bili prave zvezde, a pojava nekih od njih izazivala je veliko uzbuđenje.

U tom okruženju komponuje Đuzepe Verdi, otmeni Italijan, čije je ime čak bilo simbol političke ideje tog vremena. Uzvik „Viva Verdi!“ istovremeno je bio skraćenica za usklik „Viva V(ittorio) E(manuele) r(e) d’I(talia)!“, što je značilo „Živeo Vitorio Emanuele, kralj Italije!“No, vratimo se komponovanju. Verdi je napisao dvadeset šest opera, ali se nisu sve zadržale na repertoarima operskih kuća. Prvi veliki uspeh doživela je opera Nabuko, a zatim slede Rigoleto, Trubadur, Travijata, Bal pod maskama, Moć sudbine, Don Karlos, Aida, Otelo i Falstaf. I zapamtite još i ovo: Verdi je doživeo duboku starost. Umro je u osamdesetosmoj godini, slavan i poštovan, a njegova umetnička ličnost neraskidivo je vezana za kulturni život Italije u drugoj polovini 19. veka.

A sada, tragom slova V, koje nas je dovelo do Verdija, slušamo čuvenu „Vinsku pesmu“ iz opere „Travijata“. Slušamo je u izvođenju solista, soprana Ivane Srbljan i Dragane Radaković, tenora Stevana Karanca i baritona Nikole Mijailovića. Oni nastupaju uz Hor i Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Dovoljno je da ponesete svoj istraživački duh i da kao stalni pratilac zvanične Facebook stranice i Instagram profila Muzičke produkcije RTS krenete sa nama, tragom slova, kroz muziku.

Upoznajte “crvenokosog kompozitora” Antonija Vivaldija, stvaraoca koga su, u njegovo vreme, tako nazivali zbog riđe boje njegove kose. Upoznajte čuvenog stvaraoca i sjajnog violinistu epohe baroka, koji je komponovao veliki broj instrumentalnih dela. Napisao je oko 220 koncerata za violinu i smatra se tvorcem violinskog koncerta, koji imaju tri stava, čiji je raspored tempa brzi–lagani–brzi. Brze stavove karakteriše barokna motoričnost, dok su drugi najčešće pisani u lirskom karakteru.

Osim komponovanjem, Vivaldi se bavio i pedagogijom. Vodio je u to vreme čuveni devojački hor u Veneciji. Odlično je poznavao pozorište, čiji je direktor neko vreme i bio. Osim za muziku, imao je savršen osećaj i za poeziju. Sa 35 godina komponovao je delo Harmonijske imaginacije na sopstvene stihove. Napisao je 46 opera, od kojih je u fragmentima sačuvano samo šesnaest.
Muziku ovog kompozitora upoznaćemo kroz čuveni ciklus „Četiri godišnja doba”, jedno od najpoznatijihjih dela muzičke literature. Čine ga četiri koncerta za violinu, koji su komponovani 1723. godine i imaju programske podnaslove „Proleće”, „Leto” „Jesen”, „Zima”. Budući da je to delo programskog karaktera, zvuk solo violine dočarava zvukove iz prirode kao što je cvrkut ptica ili žuborenje vode. Koncerti su tehnički izuzetno zahtevni, što nije neobično ako se zna da je Vivaldi bio jedan od prvih virtuoza na violini, čak ceo vek pre čuvenog Nikola Paganinija.

A mi danas slušamo mladu violinistkinju Unu Stanić. Ona će izvesti prvi stav koncerta „Proleće”, uz Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Slušajte muziku barokne epohe na zvaničnim Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Među gudačkim instrumentima, violončelo se izdvaja toplinom zvuka. Znatno veće od violine i viole, a manje od kontrabasa, ima veliki tonski opseg, zvuk prijatne boje i velike tehničke mogućnosti. To je jedan od najznačajnijih instrumenata orkestarskog, kamernog i solističkog muziciranja.

Violončelo je nastalo od starog instrumenta koji se zove viola da gamba. Najstariji primerci izgrađeni su u 16. veku, u porodici graditelja Amatija.

Solistička literatura za violončelo je raznovrsna, a posebno se ističu koncerti. Pisali su ih najčuveniji kompozitori – od baroka do danas, a među njima se posebno ističe „Koncert za violončelo br. 2“, koji je komponovao Dmitrij Šostakovič. Njega ćete danas slušati u izvođenju violončeliste Vuka Ovaskainena i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte i druge lepe koncerte za različite instrumente. Tu mogućnost daće vam zvanična Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS. Pratite nas!

Upoznajte Džordža Geršvina, jednog od najpopularnijih američkih kompozitora i odličnih pijanista. Pored svojih brojnih dela, čiji su vam naslovi sigurno poznati, poznat je po tome što je
jedan je od stvaralaca koji su uveli džez, elemente popularne muzike i duhovne muzike Afroamerikanaca u umetničku muziku. Veliku popularnost stekao je i kao autor muzike za film i
simfonizirane džez muzike gde se pominje i kao tvorac novog stila u ovom žanru, koji se baš i zove „simfonijski džez“. Geršvinova muzika korišćena je u mnogim filmovima, a džez numere koje je komponovao doživele su veliki broj aranžmana.

Među najznačajnija Geršvinova dela spadaju Amerikanac u Parizu, Rapsodija u plavom, Kubanska uvertira i veliki broj mjuzikala. Veoma je popularno i njegovo poslednje delo, opera Porgi i Bes iz koje ćemo čuti u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS, sa solistom na trubi, Mladenom Đorđevićem, poznatu numeru „Summertime“.

A mi vas pozivamo da kao stalni pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS, istražite različite pravce džeza koje svira naš Big Bend, a sve pojmove Moderne
muzičke enciklopedije o kojima smo do sada pisali možete upoznati preko našeg zvaničnog sajta.

Na korak od V nalazi se slovo G, naš muzički trag koji nas vodi pravo u zvuk jednog od najpopularnijih narodnih instrumenata srpske tradicije. Danas je prilika da upoznate gusle, instrument koji ne služi da bi se na njemu sviralo, niti se na njemu svira da bi se igralo, već je najvažnija epska pesma koju guslar kazuje dok svira. Kao i pastiri svirale, tako i guslari svoj instrument najčešće izrađuju sami, i to od jednog komada drveta, obično suvog, sabijenog javora ili oraha, a ređe od hrasta i drugih vrsta drveta, ali, ponekad, čak i od tikava.

Dobri guslari su veoma cenjeni. I dok njihovu umetnost najčešće vezujemo za narodnu tradiciju, možemo ih pronaći i u umetničkoj muzici. Poslušajte prvi stav „Simfonije 1804”, za gusle i simfonijski orkestar, koju je komponovao Ivan Jevtić. Solistkinja koja svira gusle je Bojana Peković, a nastupa uz Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Obratite pažnju na zvuk ovog instrumenta. Pogledajte kako se umetnost stvara na jednoj žici uz pomoć neobičnog gudala. Upoznajte i kako se peva uz gusle, ali i kako ovaj instrument zvuči sa simfonijskim orkestrom. Ovo su znanja koja nam danas otkriva slovo G. A već sutra krećemo dalje, radoznali da upoznamo šta će nam novo reći muzika. Pođite i vi sa nama, kao stalni pratilac zvanične Facebook i Instagram stranice Muzičke produkcije RTS.

Kad iz narodne tradicije krenete putem umetničke muzike, otkrivate čitav svet predivnih kompozicija inspirisanih melodijama koje su deo folklora. Naše današnje slovo D vodi nas u epohu romantizma, u 19. vek, u vreme kada su kompozitori, u prelepom zvuku muzike koja je nastajala u narodu, pronašli svoju inspiraciju i potrudili se da ona dopre i do slušalaca koji je nisu poznavali.

Slovo D otkriva nam svet muzike češkog kompozitora Antonjina Dvoržaka, u čijim kompozicijama se može prepoznati zvuk melodija koje pripadaju folkloru ove zemlje. Ali, stvaralac koga inspiriše tradicija lepotu pronalazi i u folkloru drugih naroda. Tako on, na primer, svoju čuvenu Simfoniju br. 9, koja je nastala za vreme njegovog boravka u Americi, piše inspirisan muzikom Indijanaca i Afroamerikanaca. Zato je ovo delo i poznato pod nazivom „Iz novog sveta“, jer su u vreme njegovog nastanka tako nazivali američki kontinent. A ono što je važno, to je da među delima ovog stvaraoca još treba čuti i Koncert za violončelo i orkestar h-moll, op.104, Dumki trio i klavirsku minijaturu Humoreska, a pre svega Slovenske igre, koje su njegova najpopularnija dela. Ima ih ukupno 16 i podeljene su u dve sveske. One su najbolji primer kompozitorovog odnosa prema tradiciji, a u njihovom zvuku možemo prepoznati folklor različitih slovenskih naroda.

Hajde da to odmah i čujemo! Simfonijski orkestar RTS i maestro Bojan Suđić izvešće Slovensku igru br. 8, op. 46. I dok vam je ritam u nogama, postanite stalni pratilac zvanične Facebook stranice i Instagram profila Muzičke produkcije RTS.

Provedite dan uz diksilend (dixieland)! To je muzički stil koji objedinjuje elemente bluza i regtajma. To je stil uz koga se, prvi put, pojavila i sama reč džez.

Diksilend je nastao u Nju Orleansu, a potom se proširio po Americi. Tipični diksilend ili njuorleanski džez (New Orleans Jazz), kako su ga još zvali, izvodila je mala grupa od pet do osam muzičara. Osnovna karakteristika stila jeste grupna improvizacija, za koju su muzičari koristili melodije poznatih marševa, crkvenih pesama, regtajma ili bluza.

A evo kako diksilend zvuči kada ga sviraju pravi majstori. Slušate „Mood Indigo“ u izvođenju Big Benda RTS i Samuela Blazera.

Budite pratilac naših zvaničnih Facebook i Instagram stranica ili nas pratite preko našeg zvaničnog sajta. Kroz istoriju džeza vodi vas Moderna muzička enciklopedija Muzičke produkcije RTS.

Da bismo mogli da istražujemo muziku moramo da uhvatimo i korak sa njom. Nekada brži, nekada sporiji, a često i umereniji. A kada uhvatimo baš onaj koji je kompozitor zamislio, onda za njega kažemo da je pravi, odnosno za njega koristimo italijanski izraz koji nas i vodi na naše sledeće slovo Đ – đusto (giusto)! Italijanski jezik je jezik muzike i bez obzira odakle je kompozitor – sve oznake u notama razumeju muzičari širom sveta. Reč đusto koristi se uz oznaku brzine sviranja kompozicije, a brzina kojom sviramo neko delo naziva se tempo. Zato izraz tempo đusto, koji se na italijanskom piše tempo giusto, znači da treba da sviramo pravom brzinom. Kako znamo koja je prava? Veoma lako, jer nam to kompozitor napiše na početku dela, iznad partiture. Samo je važno da znamo koje su oznake za brža, sporija, umerenija i razna druga tempa.

Pored oznake pravog tempa, kao što su, na primer Allegro (brz tempo), Largo (spor tempo), Moderato (umereni tempo), postoje i one koje izvođačima pokazuju u kom karakteru treba da sviraju. Tako, ukoliko pored oznake tempa piše i giocoso – tu reč treba da pročitate đokozo, ali i da znate da je u pitanju kompozicija koja treba da zvuči radosno i razigrano!

A evo kako to zvuči kada se svira. Poslušajte treći stav „Koncerta za violinu i orkestar” Johanesa Bramsa. On je komponovan u tempu Allegro giocoso – što znači da treba da se svira brzo, radosno i razigrano, baš kao što možete da čujete! Solista je Dragan Sredojević i nastupa uz Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

U istom tom tempu, Allegro giocoso, postanite stalni pratilac zvanične Facebook stranice i Instagram profila Muzičke produkcije RTS!

Udahnite vazduh i napunute pluća! Danas nas slovo E vodi da upoznamo jedan duvački instrument, a to je engleski rog. Možda ga u orkestru niste primetili, jer je veoma sličan oboi, ali ne treba da brinete. Od danas ste stručnjak za ovaj instrument. Kako ćete da ga prepoznate? Lako! Nešto je veći od oboe i to je razlog što daje dublje tonove od nje, koji su mekanog, nazalnog i tužnog zvuka. Ali, po izgledu se od oboe razlikuje ne samo po dužini već i po kruškastom proširenju na kraju, kao i po povijenoj metalnoj cevčici na početku instrumenta. Treba da znate i to da većina oboista može da svira i engleski rog, jer je prstored na oba instrumenta potpuno isti.

A evo malo i istorije. Engleski rog u početku nije izgledao kao njegov današnji rođak. Bio je savijen poput lovačkog roga. U 19. veku je ta zakrivljenost dobila oblik oštrijeg ugla i pretpostavlja se da u tome leži deo tajne njegovog imena, jer na francuskom angle znači uglast, a anglais – engleski.

Sada kad sve ovo znamo, vreme je i da čujemo zvuk ovog instrumenta. Jednu od najlepših melodija koju donosi engleski rog napisao je Antonjin Dvoržak, kompozitor koga smo pre neki dan susreli u ovom našem istraživanju. To je tema drugog stava njegove Simfonije br. 9, poznate pod nazivom „Iz novog sveta”. Slušamo je u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS i maestra Bojana Suđića. Dok slušate, obratite pažnju na prelepu boju ovog instrumenta, a kroz stav uočite kako temu, koju donosi engleski rog, preuzimaju i drugi duvački instrumenti.

Od slova do slova – učimo i družimo se kroz muziku. I dok ne stignemo, sutra, do sledećeg slova, istražuje malo i sami. To će vam biti još jednostavnije, ali i inspirativnije, ako postanite stalni pratilac zvanične Facebook stranice i Instagram profila Muzičke produkcije RTS!

Verujemo da je malo ko od vas imao ovo iskustvo koje ćemo mi danas da steknemo. Danas smo odlučili da vas naučimo da hodate po žicama zahvaljujući našem novom slovu – Ž! Vaše glasne žice mogu da se odmore, jer nećemo pevati. Mi ćemo koristiti prste da bismo dobili muziku. Vodimo vas u svet trzalačkih instrumenata! To je grupa kod koje se zvuk dobija trzanjem (okidanjem)žiceprstom ili trzalicom, za razliku od gudačkih instrumenata, koji takođe imaju žice, ali se za dobijanje zvuka kod njih koristi gudalo. Kad pomislimo na okidanje žica prvo nam na pamet padne, naravno, gitara. Oni koji imaju malo više afiniteta prema narodnoj muzici sete se tambure, balalajke ili mandoline, u zavisnosti iz koje zemlje je kompozicija koju slušaju. Kad pogledamo u istoriju, tu prvo mesto sigurno drži lauta, a prava dama među instrumentima simfonijskog orkestra je svakako harfa.

A mi vam danas predstavljamo buzuki, trzalački instrument čiji nas zvuk odmah podseti na Grčku! Nimalo slučajno, jer su upravo mnoge lepe grčke narodne melodije i pesme koje poznajemo odsvirane baš na ovom instrumentu. Zato smo se odlučili da ga, slušajući, upoznamo kroz sirtaki. To je igra koja se smatra grčkim tradicionalnim plesom, iako to nije. Nastao je kao kombinacija različitih grčkih igara, koje su kombinovane na muziku koju je komponovao Mikis Teodorakis, za balet „Grk Zorba”. Prepoznatljiva je po zvuku buzukija. I upravo tu numeru iz baleta, koja se i zove „Sirtaki” danas i slušamo u izvođenju Baneta Kljajića, koji svira buzuki i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Danas smo, uz pomoć muzike, na zvučnom tragu žica buzukija. Oslušnite ga, ali i pogledajte kako se na njemu svira. Upoznajte i druge instrumente koji imaju žice, uz pomoć Muzičke produkcije RTS! Postanite pratilac naše zvanične Facebook stranica i Instagram profila!

Ako ste spremni za zabavu, onda krenite sa nama na pravu muzičku žurku, jer slovo Z vodi nas u svet zabavne muzike. Da li ste nekada razmišljali šta to sve obuhvata zabavna muzika? Verujemo da vam na pamet padaju različiti žanrovi, a sve ih karakterišu pevljive melodije, uz jednostavne harmonije. To je muzika koja donosi dobro raspoloženje i sluša je najširi krug publike. Pored slušanja to je muzika koja lako može da se peva i uz nju može i da se igra.

Zabavnu muziku danas koristimo i kao putovanje u prošlost. Ona nas vodi u pedesete i šezdesete godine 20. veka, u vreme gde publika već uveliko uživa u poznatim šlagerima i šansonama. To je doba kada se javlja i rok muzika. A popularizaciji zabavne muzike doprinela je produkcija gramofonskih ploča, potom audio kaseta i kompakt-diskova, kao i mediji – radio i televizija, dok je danas glavni u njenoj promociji internet.

I da se vratimo na početak naše današnje priče. Ako ste spremni za zabavu, započnite žurku slušajući Bajagu uz Big Bend Radio-televizije Srbije. Ovu i još mnoge interesantne numere zabavne muzike potražite prateći nas na našim zvaničnim Facebook i Instagram stranicama Muzičke produkcije RTS!

Danas će vam za naš put kroz muziku neophodne biti cipele za ples. Odlučno stajemo na slovo I, a ono, istog trenutka, budi ritam u našim nogama i vodi nas u svet igara. Igra u ljudskom društvu postoji od najranijih vremena. U početku je služila u ritualne svrhe, a s vremenom je postala i deo zabave. Takvu vrstu igara nazivamo društvenim igrama. Za neke od njih bilo je potrebno naučiti korake, jer je igračka veština bila deo kulturnog ponašanja i društvenog statusa. Muzika za igru ima jasno izražen ritam i pravilnu metriku, što igračima pomaže da usklade korake. Svaka društvena igra ima karakterističan tempo, ritam i metar, po kojima ih i prepoznajemo.

Društvene igre menjale su se kroz vreme. U 15. i 16. veku igrale su se pavana i galjarda. Naredne vekove, 17. i 18, obeležile su alemanda, kuranta, sarabanda, menuet i žiga. Ljubitelji igre u 19. veku plesali su valcer, polku, tarantelu, dok se u 20. veku igraju regtajm, tango, fokstrot, rokenrol, rumba, samba, ča-ča-ča, bolero i druge igre.

Osim društvenih postoje i nacionalne igre. One otkrivaju muzičke i plesne osobenosti različitih naroda. Među njima su poznate kolo, čardaš, sirtaki, kazačok, flamenko, ali i mnoge druge.

Danas ćemo upoznati i farandolu, popularnu provansalsku igru. Brzog je tempa i igra se u otvorenom krugu. Ona se i danas igra na velikim svečanostima u Provansi, a to je region koji se nalazi u jugo-istočnom delu Francuske. Mnogi kompozitori su bili inspirisani karakterom ove igre i koristili je u svojim delima. Među njima je i Žorž Bize, koji u svojoj sviti „Arležanka” jedan stav i naziva „Farandola”. Mi ga danas slušamo u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maetsro Bojan Suđić.

Kad preslušate ovu kompoziciju, ako niste – postanite pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije, i potražite i druge igre u izvođenju naših ansambala.

Dragi istraživači, da li se čujemo?! Verujem da ste svi tu i da ste spremni za skok na slovo J. Baš zato vas i pitamo da li se čujemo, jer nas naše novo slovo vodi u svet muzike koja je glasna i tiha, odnosno govori nam o jačini zvuka. Ne, nije naša tema buka, ali kada je već pominjemo da naučimo i to da ova reč označava svaki neželjeni ton, svaki koji u nas unosi neki nemir. I zato buka ne označava samo galamu, već bilo koji zvuk koji pojačava našu nervozu, koji nam može poremetiti san, a pre svega oštetiti sluh.

Ali, jačina zvuka može da doprinese i da uživamo. U muzici se ona naziva dinamika, i označava glasnost izvođenja neke kompozicije ili njenih odlomaka. Kompozitori se zato trude da u svoja dela pažljivo upišu oznake za dinamiku, koje izvođači prate dok sviraju. Ako, na primer, želi da se neki deo svira glasno, kompozitor će upisati slovo „f”, što je oznaka za reč forte i u prevodu sa italijanskog jezika znači glasno. Ili, ako želi da njegova muzika bude tiha, napisaće „p” – piano, a to je oznaka koja nam ukazuje da treba da sviramo tiho. Ovo su dve osnovne oznake za dinamiku. Postoje još mf – srednje glasno(mezoforte), mp – srednje tiho (mezopiano), ff – veoma glasno (fortisimo), pp – veoma tiho (pianisimo) i mnoge druge.

Najbolje je da sve to istražimo slušajući muziku. Slušaćemo prvi stav, „O fortuna”, iz čuvenog dela „Karmina Burana” Karla Orfa, u izvođenju Hora i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić. Tokom slušanja obratite pažnju kako se smenjuju glasna i tiha mesta. Nekada naglo, a nekada postepeno. Istražujte i samostalno jačinu zvuka u muzici, kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije.

Klavir je jedan od najpoznatijih muzičkih instrumenata uopšte, a sigurno najpoznatiji instrument s dirkama. Kod njega ton nastaje udarom čekića o žicu, a čekić se pokreće tako što se prstom pritisne dirka na klavijaturi. Taj instrument ima i dva ili tri pedala, koja služe da se tonu produži trajanje ili da on potpuno utihne.

Ovaj instrument ima 228 žica, 88 dirki i raspon od sedam i po oktava. Postoji i manja varijanta klavira, koja se zove pijanino (mali klavir). To je uglavnom kućni instrument i ne koristi se na koncertima.

Najstariji prethodnik klavira zove se monokord, ali je klavikord možda najbliži današnjem klaviru. Tokom 16. i 17. veka koristili su se virdžinal i spinet, a u doba baroka sviralo se na čembalu. Prethodnik današnjeg klavira konstruisan je u 18. veku, a od 19. veka je glavni koncertni instrument.

Kad kažemo „klavir”, pre svega se misli na solistički instrument, što on i jeste. Međutim, koristi se i u kamernoj muzici. Često je i deo simfonijskog orkestra, ali se koristi i u zabavnoj i džez. Zato smo mi odlučili da vam ovaj instrument predstavimo upravo u zvuku džeza. Slušaćete kompoziciju „The Nearness of You” u izvođenju čuvenog džez pijaniste Denija Griseta i Big Benda RTS.

Moderna muzička enciklopedija Muzičke produkcije RTS proširuje znanje, ali i granice muzike. To je sasvim dovoljno da i vi postanete stalni pratilac naših zvaničnih Facebook i Instagram stranica ili da nas pratite preko našeg zvaničnog sajta.

Danas smo zvukom i rečju u svetu narodne tradicije i predstavljamo igru koju je svako, makar jednom, probao da igra – kolo. To je vrsta kolektivne narodne igre koju možemo pronaći kod mnogih naroda, a prisutno je i u celoj našoj zemlji. Etnomuzikolozi ga nazivaju vitalnim oblikom nacionalne kulture.

Kolo izvode igrači koji su međusobno povezani rukama. U ovoj igri posebnu ulogu imaju prvi i poslednji igrači, jer oni određuju kretanje kola, koje je obično polukružno. Ova igra se uvek izvodi uz muzičku pratnju, koju igrači prate izvodeći različite vrste koraka.

Kolo je atraktivno i samo da se sluša. Zato smo mi za vas danas odabrali „Žikino kolo” u neuobičajenom izvođenju. Svira Simfonijski orkestar RTS, a diriguje maestro Bojan Suđić.

Ako vam se ova verzija dopala, potražite druga dela narodne tradicije, na zvaničnim Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Moderna muzička enciklopedija nas danas vodi kroz instrumente simfonijskog orkestra. Zaustavićemo se na kontrabasu, kao najvećem instrumetnu koji pripada gudačkoj grupi. Kontrabas od svih iz ove grupe ima najdublji ton. Uglavnom je namenjen za orkestarsko izvođenje, ali postoji i malobrojna solo literatura. Taj instrument najmanje je virtuozan od svih gudačkih instrumenata. Umetnici na kontrabasu često izvode i transkripcije veoma vrednih dela napisanih za druge instrumente.

Možda niste primetili, ali i kontrabas ima nožicu kojom se oslanja na pod. Ona je znatno manja od one koju koristi violončelo. Za razliku od drugih gudačkih instrumenata koji uvek imaju četiri žice, neki kontrabasi imaju pet žica! Oni se koriste za određene kompozicije, i to za sviranje u orkestru. Peta žica daje najdublje tonove i njena uloga je da proširi zvučni opseg instrumenta naniže.

Osim u simfonijskim orkestrima, kontrabas se često javlja i u džez sastavima.

Danas postoje i električne verzije gudačkih instrumenata. One se koriste u muzici popularnih žanrova jer su lakše od originalnih, akustičnih instrumenata.

Poslušajte jedan od najleših koncerata za kontrabas koji je napisao Đovani Botesini. Slušamo “Koncert za kontrabas i orkestar br. 1”, prvi stav, u izvođenju kontrabasiste Gorana Kostića, koji nastupa uz Simfonijski orkestar RTS. Diriguje Aleandro Krudele.

Poslušajte i ostale stavove kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Reč „koncert” ima više značenja. Koristimo je kada želimo da odemo u koncertnu dvoranu i slušamo nekog izvođača ili orkestar. U toj situaciji, kad nekog pozovemo da ide sa nama, mi kažemo: „Hajdemo na koncert!” Tu istu reč koristimo bez obzira na to koji je žanr muzike u pitanju.

Reč „koncert” se u tom smislu koristi kao naziv za događaj na koji želimo da odemo. Zato na plakatima piše, a u reklamama se može čuti: „Koncert će održati istaknuti umetnik…”.

U muzičkoj terminologiji reč „koncert” se odnosi na kompoziciju koja je pisana za solistički instrument uz pratnju orkestra. U doba baroka postojale su dve vrste koncerta: solistički i orkestarski, tzv. „končerto groso” (ital. „concerto grosso”). To je koncert koji je imao više solista
(grupu solista), orkestar i kontinuo. U delima nastalim u epohi klasicizma koncerti su komponovani u tri stava, koji su po tempu bili brzi, zatim lagani, pa opet brzi. U romantizmu se ta forma, ponekad, proširivala na više od tri stava, a pojavljivali su se i jednostavačni koncerti.

Koncerti su u umetničkoj muzici komponovani za gotovo sve instrumente simfonijskog orkestra, pa se čak pojavljuju i neki nestandardni, kao što su, na primer, gusle, a postoje i dela
koja su pisana u ovoj formi gde solista „svira”, na primer, na pisaćoj mašini.

Mi vam danas predstavljamo prvi stav koncerta za klavir i orkestar Edvarda Griga, a solista će biti naš renomirani pijanista Aleksandar Madžar. Slušaćemo ga sa Simfonijskim orkestrom RTS,a diriguje maestro Bojan Suđić.

Oslušnite i ostale stavove ovog koncerta, a pronađite i vaša omiljena dela ovog žanra kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS. Moderna muzička
enciklopedija odgovara na sva vaša muzička pitanja!

Već dobro naoružani znanjem idemo dalje, kroz muziku i na korak smo od slova K. A ovo, dvanaesto slovo azbuke krije čudesnu reč – koncertmajstor! Koncertmajstor je prvi violinista u orkestru i on je, posle dirigenta, drugi najznačajniji vođa orkestra – simfonijskog ili nekog manjeg, kamernijeg ansambla tog tipa. Kada iz publike gledate scenu, on je prvi s leve strane od dirigenta i zato se u mnogim zemljama njegova funkcija naziva i „prva stolica“. Njegova uloga u orkestru je različita, a jedna od najznačajnijih, po kojoj ga možete i prepoznati kad dođete na koncert, jeste da pre početka koncerta ustane, da znak oboisti da odsvira ton A, a to je ton na osnovu koga se, po grupama instrumenata, štimuje ceo orkestar. Koncertmajstor, takođe, donosi odluke u vezi sa različitim tehničkim detaljima sviranja violina, ponekad i cele grupe gudačkih instrumenata. Takođe, zadužen je za zvuk deonice prvih violina, jer je on vođa i ove grupe instrumenata. Koncertmajstor, u ime orkestra, razgovara sa dirigentom. Ali, ono po čemu ga još publika pamti – to su zahtevne solo deonice violine koje se sviraju iz orkestra, a koje se često mogu naći u delima različitih kompozitora.

Mi vam danas predstavljamo koncertmajstora Simfonijskog orkestra RTS – Katarinu Aleksić. Njena violina oživeće čuvenu temu iz mjuzikla „Violinista na krovu“, kompozitora Džerija Boka. Simfonijski orkestar RTS slušamo uz maestra Bojana Suđića.

Zastanite na slovu K. Sutra krećemo u novu muzičku avanturu po slovima azbuke. Budite pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS, jer ćemo vas tako lakše podsetiti da je vreme da se okupimo za novo istraživanje.

Kompozitor Petar Konjović (1883–1970) pripada generaciji stvaralaca kojoj su pripadali i Miloje Milojević i Stevan Hristić. Kao i Hristić, i on je negovao nacionalni muzički stil, koji je utemeljio Stevan Stojanović Mokranjac. U svojim delima koristio je poznoromantičarska izražajna sredstva, obogaćena elementima ekspresionizma i impresionizma.

U Konjovićevom opusu značajno mesto ima opera. Prvo delo tog žanra, „Ženidba Miloševa“ („Vilin veo“), napisao je 1917. godine. Zatim nastaju „Knez od Zete“ (prema drami Laze Kostića) i „Koštana“ (prema istoimenoj drami Bore Stankovića). Poslednje dve opere, „Seljaci“ i „Otadžbina“, nastaju posle Drugog svetskog rata. Konjović je pisao i muziku za scenske predstave, među kojima se izdvaja „Pera Segedinac“.

Opera Koštana, napoznatije delo tog stvaraoca, nosi sve elemente slovenske muzičke drame u kojoj simfonijski orkestar ima značajnu ulogu. On preuzima na sebe ulogu tumača dramskih stanja likova, njihovih dubokih unutrašnjih proživljavanja i psiholoških napona.

U njoj se posebno izdvajaju tri orkestarska stava, među kojima je najatraktivniji poslednji, treći poznat kao „Velika čočečka igra”. Ovaj odlomak imaćete prilike da čujete u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS i maestra Bojana Suđića.

Upoznajte srpsku muzičku istoriju zahvaljujući zvaničnim Facebook i Instagram stranicama Muzičke produkcije RTS i našeg zvaničnog YouTube kanala. To će vam biti jednostavnije ako postanete naš pratilac.

Nije lako proći kroz gužvu muzičkih instrumenata i u tom zvuku prepoznati kako koji zvuči. To najbolje možemo čuti na početku nekog koncerta, kad muzičari koji sviraju u simfonijskom orkestru izađu na scenu i, čekajući početak koncerta, koji će označiti dirigent svojim izlaskom, sviraju „u glas” po neki deo iz kompozicija koje će biti izvedene ili greju svoje prste svirajući brze pasaže ili neke teže delove kako bi ih na koncertu što bolje odsvirali. U toj gužvi zvuka sugurno ćete primetiti da su najglasniji limeni duvački instrumenti, pa hajdemo danas na slovo L, da se upoznamo sa ovom moćnom grupom!

Grupu limenih duvačkih instrumenata čine truba, horna, trombon i tuba. Napravljeni su od metala. Na jednom kraju imaju usnik koji služi da se u cev duva vazduh, a na drugom kraju je levkasti završetak. Limeni duvački instrumenti imaju ton velikog dinamičkog raspona. Uglavnom se koriste u orkestru, ali se javljaju i kao solistički instrumenti ili kao deo kamernog sastava koji se zove duvački kvintet.

Limeni duvački instrumenti imaju značajno mesto i u džez muzici. Truba i trombon su sastavni deo svakog Big Benda, a ove instrumente sviraju i poznati domaći i svetski džezeri. I mi ćemo danas njihov zvuk upoznati zahvaljujući Big Bendu RTS. Slušamo numeru „Quo vadis samba“ Duška Gojkovića.

Dok igrate sambu, slušajte zvuk Big Benda, a posebno obratite pažnju na trube i trombone. Pratite nas preko zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS i u muzici koju slušamo prepoznajte sve što smo do sada susreli na našem putu kroz muziku.

Pročistite svoje grlo, a možete i glasne žice, jer smo na tragu slova LJ, a ono nam otkriva mnoge zanimljivosti o ljudskom glasu. Pre svega razmislite o tome u kojim se sve situacijama, kada je muzika u pitanju, čuje ljudski glas? Znamo da ćete prvo pomisliti na operu ili na neke numere zabavne muzike, pesme koje pevaju vaši omiljeni pevači, ali muzika koju peva ljudski glas je deo našeg svakodnevnog života. Kad smo bili sasvim mali, mame su nam pevale uspavanke ili neke druge pesmice. Navijači pevaju na utakmicama navijačke pesme. Rođendanskom pesmom pozdravljamo slavljenika. Peva se na svadbenim veseljima. To su samo neki od primera kojima smo želeli da vas podsetimo da je muzika deo čovekovog života od nastanka civilizacije do danas.

Kad smo već kod nastanka civilizacije, ljudski glas je bio prvi preistorijski instrument i ljudi su ga koristili na razne načine da bi se bolje sporazumevali. Umesto govora proizvodili su različite zvukove, oponašali tuđe glasove i pevali. U čast uspešnog lova, na primer, oni su pevali, pljeskali i lupali nogama, ili udarali rukama u druge delove tela. Ljudski glas je bio i prvi duvački instrument, jer se glas dobija strujanjem vazduha kroz naša pluća, dušnik, grlo, usnu duplju i nosnu šupljinu.
Po boji glasa razlikujemo ljude, ali razlikujemo i pevače. Na osnovu toga možemo reći da li nam se sviđa kako neko peva ili ne. A mi smo sigurni da će se vama dopasti numera „Besame mucho”, koju peva tenor Bela Mavrak. Slušamo ga uz Simfonijski orkestar RTS, a diriguje maestro Bojan Suđić.

Slobodno pustite glas i pevušite svoje omiljene pesme. Tako ćete održati dobro raspoloženje, ali će to dobro činiti i vašem glasu. Pevajte sa nama kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Danas vam Moderna muzička enciklopedija predstavlja Arama Hačaturjana (1903–1978), sovjetsko-jermenskog kompozitora, čija je dela zvukom obojila jermenska narodna muzika.

Opus ovog stvaraoca je izuzetno veliki i uključuje koncerte za violinu, violončelo i klavir, koncertne rapsodije, tri simfonije, kamerna i solitička dela. Komponovao je i muziku za scenu i film, a najpoznatija muzika koju je pisao za dramu “Maskarada” Mihaila Ljermontova, na osnovu koje je, kasnije, oblikovao simfonijsku svitu.

U opusu ovog stvaraoca posebno mesto zauzimaju baleti Spartak i Gajane. Najpoznatiji stav iz baleta Gajane jeste „Igra sabljama”. To je ritualni ples u kome igrači drže sablje dok igraju. Kompozitor je u toj igri koristio motive jermenskog folklora. Zvuk te kompozicije sigurno će svakog slušaoca podsetiti na borbu sabljama. Ovaj poznati odlomak danas slušamo u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte najlepše stranice svetske muzike uz zvanične Facebook i Instagram stranice Muzičke produkcije RTS.

Danas smo u dobrom ritmu muzike, koja će nas tokom slušanja navesti i da igramo! Upoznajte mambo, ples koji predstavlja fuziju svinga i kubanske muzike. Ne zna se tačno kada je ples nastao, ali ga je javnosti predstavio Perez Prado, 1943. godine, u noćnom klubu “La Tropikana” u Havani, kada je i krenulo pravo “mambo ludilo”. Ono nije drugo trajalo, ali je proputovalo ceo svet.

Mambo je po ritmu sličan rumbi, ali može biti i brz ili spor. Ovaj ples negovan je i na ulici, ali i u noćnim lokalima, dok se danas pleše, takoreći, samo na plesnim takmičenjima, jer se smatra jednom od najtežih igara. Postao je popularan i zahvaljujući brojnim filmovima, a pronalazimo ga i kao numeru u pojedinim mjuziklima.

Danas slušamo “Mambo” iz mjuzikla “Priča sa Zapadne strane” Leonarda Bernstajna, u izvođenju Hora i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Potražite još atraktivnih numera iz različitih mjuzikala kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Iako nam reč „marš” može zvučati kao vojni pojam, Moderna muzička enciklopedija ga danas objašnjava kroz muziku. Marševi su muzička dela čija je uloga da daju ritam ujednačenom koračanju i zato se sviraju kao muzička pratnja vojnim paradama ili raznim svečanim povorkama. Često ih sviraju vojni orkestri, ali se nalaze i na repertoaru drugih ansambala. Za to su se potrudili mnogi kompozitori klasične muzike, pišući dela u ovoj formi, koja su veoma popularna. Sigurno ste svi čuli za „Slovenski marš” Petra Iljiča Čajkovskog ili za čuveni marš „Na Drinu”, koji je komponovao Stanislav Binički.

Ali, nisu svi marševi pisani kao koračnice. Neke kompozitore je ritam marša inspirisao da napišu neka od svojih najboljih dela ili da ih iskoriste u okviru većih muzičkih formi. Mi vam danas predstavljamo „Trijumfalni marš” iz opere „Aida” Đuzepa Verdija. Slušate ga u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Koračajte sa nama kroz muziku. Postanite pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Misa je glavni crkveni obred zapadnohrišćanske crkve, koji je pandan liturgiji u Istočnoj crkvi. Za razliku od istočnoevropske crkve, u kojoj se instrumenti ne koriste, na zapadu se u bogosluženje uvode orgulje, te se i mise služe uz pratnju tog instrumenta.

Kao muzički oblik misa svoju konačnu formu dobija u muzici renesanse, a potom se razvija i u narednim epohama. Sastavljena je od pet stalnih odseka: „Kirie eleison” („Gospodi pomiluj”), „Glorija” („Slava”), „Kredo” („Verujem”), „Sanktus i benediktus” („Sveti i blagosloven”), i „Agnus dei” („Jagnje božje”), a drugi odseci menjaju se prema praznicima tokom godine. Sve mise, bez obzira na to da li su pisane za bogoslužbene obrede ili za koncertne podijume, imaju te stavove i nepromenjene tekstove od srednjeg veka do danas.

Među najpoznatija muzička dela koja su pisana u formi mise ubrajaju se Misa pape Marčela Đovanija Pjerluiđija da Palestrine, „Misa h-moll“ Johana Sebastijana Baha, kao i čuvena „Misa Solemnis“ Ludviga van Betovena. Među njima nalazi se i „Krunidbena misa“ Volfganga Amadeusa Mocarta, komponovana 1779. godine, koju ćemo slušati u izvođenju Hora i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte muzičku istoriju zahvaljujući Modernoj muzičkoj enciklopediji Muzičke produkcije RTS. Pratite nas na našim zvaničnim Facebook i Instagram stranicama, kao i preko našeg sajta.

Upoznajmo danas jednog od velikana srpske muzike, kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, stvaraoca, koji je pored svog opusa, ostavio značajan trag i u drugim društvenim delatnostima – kao osnivač prve muzičke škole u Srbiji, u Beogradu, 1889. godine, koja danas nosi njegovo ime i kao osnivač prvog gudačkog kvarteta u našoj zemlji, u kome je i sam svirao.

Celokupan Mokranjčev opus izrasta iz folklorne tradicije. Muziku koja je ponikla iz naroda kompozitor je stilizovao u duhu sopstvenih stvaralačkih principa koji nisu narušavali njen originalni oblik. Gotovo u potpunosti njegov opus pripada horskoj muzici, crkvenoj i svetovnoj, gde se među duhovnim delima izdvajaju „Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog”, „Akatist Bogorodici” i „Opelo”, dok su u oblasti svetovne muzike najznačajnije „Rukoveti”. Mokranjac je napisao petnaest „Rukoveti”. Oblikovao ih je kao horske rapsodije, koje su sačinjene od niza pesama iz istog kraja, koje je, takođe, sam zabeležio na terenu.

Mokranjčevu muziku upoznaćemo slušajući „Drugu rukovet”, jedno od najpoznatijih horskih dela ovog stvaraoca. Slušaćemo je u izvođenju Hora RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte i ostala dela Stevana Stojanovića Mokranjca uz pomoć Moderne muzičke enciklopedije. To će vam biti mnogo jednostavnije, ako ste pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Toliko čudesnih tema otkriva muzika, kada krenete bilo kojim putem da je pratite. Mi smo na tragu azbuke, a cilj nam je da muziku upoznamo prateći redosled slova, koja nas vode vijugavim putem, od pojma do istorije, od instrumenata do biografija kompozitora. Danas nas slovo M vraća u epohu klasicizma i zaustavlja ispred pravog čuda muzike! Upoznajte Volfganga Amadeusa Mocarta!

Mocart je imao samo šest godina kada je komponovao prvu kompoziciju za klavir. U osmoj je napisao prve simfonije. U devetoj prvi oratorijum. U trinaestoj prvu operu – Bastijen i Bastijena, a sa 25 godina imao je više dela nego mnogi kompozitori za ceo život. Govoreći današnjim jezikom, njegov otac, Leopold, bio je odličan menadžer. Primetivši dar svoga sina, odlučio je da ga, kao čudo od deteta prikaže Evropi. To vreme, od njegove šeste do petnaeste godine, donelo je Mocartu svetsku slavu, a slušala ga je publika u Minhenu, Štutgartu, Beču, Frankfurtu, Parizu, Londonu, Rimu i u mnogim drugim gradovima.

Hroničari tvrde i da je Mocart bio prvi kompozitor koji je živeo kao slobodni umetnik. Izbor da ne bude kompozitor pri dvoru naveo ga je da tržišno razmišlja. Da bi njegova porodica imala novca za život, bio je prinuđen da komponuje po narudžbini, da prodaje svoje već napisane kompozicije i da daje časove klavira i violine, a nekima čak i kompozicije.

Pretpostavljate – opus ovog kompozitora je izuzetno veliki, iako je živeo samo 35 godina. Komponovao je u gotovo svim oblastima stvaralaštva. Napisao je veliki broj simfonija, sonate i koncerte za klavir i violinu, koje spadaju u sam vrh svetske literature za te instrumente. Pisao je i opere, od kojih za početak treba zapamtiti „Čarobnu frulu”, „Figarovu ženidbu” i „Don Đovanija”, a autor je i čuvenog „Rekvijema”, koji nije do kraja završio.

Mi danas slušamo jedan od najlepših delova „Rekvijema“ – stav „Lacrimosa“ u izvođenju Hora i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić. A i pozivamo vas da otkrijete opuse poznatih kompozitora kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Po snazi svoje invencijeModest Musorgski (1839-1881) je jedan od najoriginalnijih stvaralaca „Ruske petorke”, a živeo je najkraće od ostalih stvaralaca ove grupe. Odmalena je bio u svetu muzike, u koji ga je uvela majka, koja mu je držala časove klavira. Odrastao na selu, veoma rano susreo se s bogatom narodnom muzičkom tradicijom, čiji zvuk ne zaboravlja ni kada odlazi u Petrograd na školovanje u vojnu školu. Vrlo brzo upoznaje Aleksandra Dargomižskog, potom Balakirjeva i Kjuija, kod kojih nastavlja svoje muzičko usavršavanje.

Kao stvaralac Musorgski je realista. Njemu je muzika bila sredstvo izražavanja kojim je želeo da na što realističniji način predstavi teme koje su ga inspirisale. Zato u njegovom opusu najznačajnije mesto zauzimaju upravo ona dela u kojima tekst ima važnu ulogu, a to su opere i solo pesme. Najznačajnija ostvarenja operskog žanra su Boris Godunov, Hovanščina i Soročinski sajam. Napisao je tri ciklusa pesama: Dečja soba, Bez sunca i Pesme i igre smrti.

Posebno mesto pripada njegovom delu Slike sa izložbe, koje je originalno pisano za klavir, a kasnije ga je orkestrirao Moris Ravel. A mi vam danas pružamo priliku da ga čujete u izvođenju Duvačkog ansambla Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje David Valter, u čijem aranžmanu ćete i slušati ovu kmpoziciju.
Družite se sa muzikom svetskih kompozitora uz pomoć Moderne muzičke enciklopedije. Neka vam u tome pomognu zvanične Facebook i Instagram stranice, kao i Youtube kanal Muzičke produkcije RTS.

Spremite se za sunce, more i ljubav! Ne trebaju nam ni voz, ni brod, ni avion. Vode nas slovo N i muzika, i to na sam jug temperamentne Italije, da upoznamo napolitanske pesme.

Napolitanska pesma ili, kako je Italijani zovu, Kancone Napolitana (ital. Canzone Napoletana), je tradicionalna italijanska pesma, ljubavna po sadržaju, tako da je veoma slična serenadi. Kada biste čuli neku od njih, sigurni smo da bi vam zvučale poznato, ali je malo poznat njihov istorijat. Prve napolitanske pesme napisane su za takmičenje, koje je organizovano 1830. godine, u okviru godišnjeg festivala u Piedigroti, delu Napulja u kome se nalazi poznata crkva Madona iz Piedigrote. Pobednik tog takmičenja bila je pesma „Te voglio bene assaie” („Mnogo te volim“), koju je napisao čuveni operski kompozitor Gaetano Doniceti. Od toga doba pa do danas napolitanska pesma je postala deo ne samo napuljske i italijanske kulture, već je rado slušaju ljubitelju muzike širom sveta.

Mi ćemo danas imati priliku da čujemo napolitansku pesmu „Santa Lućija“ („Santa Lucia“), koju je komponovao Teodoro Kotrau. To je prva napolitanska pesma koja je komponovana na italijanskom jeziku, odnosno nije pisana na napolitanskom dijalektu, kako je to uobičajeno kada su u pitanju ove kompozicije. Solisti su tenor Zoran Todorović i maestro Bojan Suđić. Nastupaju uz Hor i Simfonijski orkestar RTS.

Verujemo da vam se dopada naše istraživanje muzike. Pridružite nam se na daljem putu kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Malo levo, malo desno, pa opet, levo, a zatim desno, kao list na vetru, krećemo se danas putem muzike. Pažljivo stanite na slovo NJ, jer nam predstavlja novu reč, koja znači „njišući”. Na italijanskom jeziku ona se piše „ondeggiante”, a čita „ondađente”, a kada se koristi u muzici – to znači da muzičar treba da svira vibrato ili tremolo, odnosno da koristi neki od „ljuljajućih efekata” kako bi dobio bolji ton.

Vibrato (ital. „vibrare” – „trepereti”) je tehnika sviranja kod gudačkih instrumenata, kod koje muzičar lagano njiše prst kojim pritiska žicu i tako stvara vibrirajući ton. Njegova uloga je da se postigne emotivan prizvuk melodije. Postoje različite vrste vibrata i muzičari ih biraju prema stilu kompozicije, dinamici i drugim elementima nekog muzičkog dela.

Veoma sličan vibratu je tremolo (ital. „tremulus”, što znači „drhtav”) i ove dve tehnike sviranja se, ponekad, preklapaju. A u čemu je njihova razlika? Da bismo na to odgovorili, upotrebićemo znanje iz fizike: vibrato je efekat kod koga se menja frekvencija zvuka, dok kod tremola varira amplituda tona.

I da se vratimo na muziku! Istražite njišuće efekte u muzici, slušajući drugi stav „Simfonije br. 6, h-moll, op. 74” Petra Iljiča Čajkovskog, ali i gledajući muzičare koji sviraju gudačke instrumente. Obratite pažnju na pokrete njihove leve ruke. Svira Simfonijski orkestar RTS, uz maestra Bojana Suđića.

I dok se spremate za naše novo slovo, do koga ćemo stići sutra, postanite, ukoliko već niste, pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Opera je jedan od najpopularnijih žanrova umetničke muzike. Među ljubiteljima postoje pojedinci koji poznaju svaki detalj gotovo svih operskih dela: arije, duete, horske scene, orkestarske odlomke, znaju sve zaplete libreta, imena najboljih pevača i istorijskih izvođenja. Postoje i oni koji ne znaju baš sve te detalje, ali rado odlaze u pozorište i s nestrpljenjem očekuju svaku opersku premijeru.

Pojava opere je vezana za epohu baroka. Prvu prikazanu operu „Dafne“ komponovao je Jakopo Peri, 1597. godine. Od toga doba pa do danas muzička istorija pamti mnoga sjajna dela operskog repertoara, posebno ona koja su komponovali Mocart, Rosini, Belini, Verdi, Vagner i drugi stvaraoci različitih epoha. I mnogi savremeni kompozitori komponovali su interesanta operska dela, ali se danas na muzičkoj sceni pojavljuju i poznate opere u različitim aranžmanima.

Svet muzike opere upoznaćemo slušajući čuvenu operu „Toska“ Đakoma Pučinija, u džez aranžmanu, koji je načinio Peter Rajter Šaub. Slušamo Big Bend RTS. Solista je Frančesko Santuči, tenor saksofon. Slušamo čuvenu ariju „E licevan le stelle“.
Preslušajte i druge odlomke Pučinijeve opere prateći You Tube Muzičke produkcije RTS. Pratite i naše zvanične Facebook i Instagram stranice i prepustite se muzici.

Čuju se već zvuci muzičkog pozorošta i zato požurite, da što pre stignemo do slova O! Smestite se na svoja mesta i budite spremni da upoznate operetu.

Opereta je muzičko-scenski oblik u kome se radnja odvija u pevanim, igranim i govornim numerama. Njen naziv potiče od italijanske reči „operetta”, što znači „mala opera”. Ali, treba da znate da ona ne predstavlja umanjenu varijantu opere, već je to samostalno muzičko-scensko delo koje ima sasvim drukčiji karakter i uglavnom šaljiv i lagan sadržaj. Libreto, odnosno tekst na osnovu koga je napisana, je najčešće zasnovan na ulepšanim i naivnim životnim pričama, ljubavnim zgodama i nezgodama i ima srećan kraj.

Pored pevačkih, za operetu su karakteristične i brojne igračke numere koje su zasnovane na popularnim igrama, kao što su valcer, polka, kan-kan i druge. Izvođenje ovih dela traži svestrane umetnike koji moraju da budu podjednako dobri pevači, glumci i igrači.

Zapamtite i podatak iz istorije: opereta je nastala oko 1850. godine u Parizu, ali se interesovanje za nju veoma brzo širilo po Evropi, pa je za kratko vreme osvojila i Beč.

A danas osvaja i nas! Slušaćemo odlomak „Jedno slobodno mesto” iz operete „Cirkuska princeza“ Imre Kalmana. Solisti su sopran Silvi Sendi i tenor Karolj Peler, prvaci budimpeštanske operete. Nastupaju uz Simfonijski orkestar RTS, a diriguje maestro Bojan Suđić.

Posle ove numere nema više izgovora. Potražite operetu kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Predvođeni znanjem iz Moderne muzičke enciklopedije, danas vam predstavljamo oratorijum, muzičku formu koja je obeležila epohu baroka. To je vokalno-instrumentalno delo, uglavnom pisano na tekst duhovnog karaktera, ali postoji i značajan broj kompozicija ovog tipa koje su napisane na svetovne tekstove. Sastoji se od niza numera koje mogu biti solističke, horske i orkestarske, a karakteristični su i dueti, terceti, čak i kvarteti, kao ansambli solista koji se pojavljuju u izvođenju.

Oratorijum se pojavio početkom 17. veka. Njegove preteče bile su propovedi u crkvi, koje su održavane u prostorima za molitvu, koji su nazivani oratorijumi. Danas se najčešće izvode na koncertnim podijumima, a u izvođenju učestvuju vokalni solisti, hor i simfonijski orkestar.

Jedan od najznačajnijih kompozitora, koji su komponovali dela u ovoj formi, bio je Johan Sebastijan Bah. Iz njegovog bogatog opusa posebno se izdvaja „Božićni oratorijum“, iz koga ćemo slušati horsku numeru „Herr, wenn die stolzen Feinde schnauben“. Njega će izvesti Hor i Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte muzičke forme koje su obeležile različite epohe, kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Tragom naše azbučne mape, prateći slova, već smo stekli prilično znanje o muzici, zavirili u biografije kompozitora, vratili se u prethodne epohe, naučili nove muzičke pojmove i evo nas, danas pred novim muzičkim izazovom. Prst nam je na slovu P, a znanje pred primenjenom muzikom!

Muzika koja se koristi u filmu, u pozorištu, radiju i televiziji naziva se primenjena muzika i njena uloga je da svojim izražajnim sredstvima obogati umetnički doživljaj sadržaja koji emituju pomenuti mediji ili koje koriste film i pozorište.

Pre otkrića ton-filma ili zvučnog filma, dakle u doba nemog filma, muzika se koristila u bioskopskim dvoranama da bi potcrtala dramsku radnju i ublažila zvuk koji je proizvodio projektor. Za takve potrebe angažovani su pijanisti koji su svirali prigodnu muziku. U pojedinim bioskopima, najčešće u velikim gradovima, bioskopi su imali čak i svoje orkestre.

Prva muzika za film nastala je početkom 20. veka. Nju je komponovao francuski kompozitor Kamij Sen Sans, 1909. godine, a korišćena je u filmu koji se zove „Ubistvo vojvode od Giza”. U doba zvučnog filma muzika za filmove najčešće se komponuje za svaki od njih pojedinačno. Na naš spisak kompozitora dopišite i imena stvaralaca, kao što su Enio Morikone, Vangelis, Nino Rota i Hauard Šor, jer su neke od numera koje su napisali postali pravi hitovi i danas se rado slušaju kao samostalne kompozicije.

Mi smo danas, zahvaljujući muzici, na brodu s gusarima. Slušamo muziku iz filma „Pirati s Kariba“ Hansa Cimera. Svira Simfonijski orkestar RTS, diriguje Bojan Suđić.

Posle ove muzičke avanture, potražite i druge, kao stalni pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Danas se spremite za novi korak u plesu, ali i za novi korak u vašem znanju. Moderna muzička enciklopedija Muzičke produkcije RTS otvara svet muzike prelepe igre, koja se zove – polka.

Polka je češka narodna igra s početka 19. veka, koja je veoma brzo postala popularna u Evropi toga doba. Njen naziv potiče od češke reči „pulka”, što znači mala polovina, a odnosi se na kratke polu-korake koji se koriste u plesu. Sličnost sa rečju polka, koja na češkom jeziku znači Poljakinja, navela je mnoge da pomisle da je u pitanju igra poljskog porekla.

Bez obzira na poreklo, polka je, sa svojim izraženim ritmom i pravilnom metrikom, brzo postala omiljena kod igrača, ali i kod kompozitora 19. veka, tako da je danas pronalazimo čak i u pojedinim operama i operetama.

Svakako da je majstor polki bio Johan Štraus – mlađi. Bez njegovih igara, koje su pisane u duhu ove narodne igre, ne može da se zamisli ni jedan novogodišnji koncert, ali ni novogodišnji praznici. Mi se danas, uz pomoć muzike, upravo vraćamo u ovaj praznični svet, uz Štrausovu polku „Munje i gromovi”. Slušamo je u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS, diriguje maestro Bojan Suđić.

Potražite i druge atraktivne kompozicije, koje su komponovane u duhu različitih igara, kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Uz Kloda Debisija, Moris Ravel (1875-1937) je jedan od najznačajnijih predstavnika impresionizma. Iako poreklom nije bio Francuz, njegova muzika bila je tipično francuska. Završio je Konzervatorijum u Parizu i već tokom studija ukazao na specifičnosti svoga stila, kojima je kršio u to vreme ustaljena pravila komponovanja. Osim komponovanjem, bavio se i dirigovanjem, a bio je i odličan pijanista.

U svojim delima Ravel je samo donekle sledio Debisija, ali je veoma brzo definisao sopstveni stil, usmeravajući se ka neoklasicizmu, muzičkom jeziku koji je oživljavao oblike prethodnih epoha novim, originalnim, modernim rešenjima.
Njegova dela pripadaju klavirskoj, kamernoj, orkestarskoj, vokalnoj muzici i muzici za pozorište. Među klavirskim kompozicijama izdvajaju se Pavana za umrlu infantkinju i virtuozne minijature Ogledala i Vodoskok. U kompoziciji Alborada del graciozo bio je inspirisan španskim folklorom, a mističnu atmosferu postigao je u delu Gaspar noći. Napisao je dva koncerta za klavir, od kojih je Drugi napisan samo za levu ruku. Iz Ravelovog opusa izdvaja se i balet Dafnis i Kloe, iz koga se danas često izvodi orkestarska svita, a najpoznatije njegovo delo je Bolero.

A mi vam za danas predlažemo da čujete kompoziciju La vals. Iako je Ravel ovo delo komponovao sa idejom da bude baletsko, ono se često nalazi na repertoarima simfonijskih orkestara. Slušate ga u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje Bojan Suđić.
Upoznajte odlične interpretacije Simfonijskog orkestra RTS. Potražite omiljene kompozicije u izvođenju ovog ansambla na zvaničnim Facebook i Instagram stranice, kao i Youtube kanal Muzičke produkcije RTS. Pratite nas i budite u toku najnovijih postova koje smo pripremili za vas!

Moderna muzička enciklopedija otvara danas svet velikih vokalno-instrumentalnih dela, od kojih su neka od najlepših, ali i najpoznatijih, pisana u formi rekvijema. Rekvijem je misa za preminule, koja se u katoličkoj crkvi služi u čast njihove duše. Pandan ovom činu u pravoslavnoj službi je opelo.

Reč “rekvijem” je latinskog porekla i potiče od prvih reči kojim ovaj obred i počinje: “Requiem aeternam dona eis”, što znači “Podari im večni život, Gospode”.

Kod kompozitora različitih epoha rekvijem je bio veoma popularan oblik. Većinom su pisani na tekstove liturgijskih zapisa i često se izvode koncertno.

Jedan od najpoznatijih napisao je Volfgang Amadeus Mocart. Delo je popularnost steklo delimično i zbog tajanstvenošću obavijene legende o svom nastanku. Za razliku od maštovitih, apokrifnih verzija o nepoznatom glasniku, zaogrnutom sivim plaštom, koji od Mocarta poručuje delo za anonimnu osobu, stvarne okolnosti nastanka „Rekvijema“ sasvim su drugačije. Glasnika je s narudžbom poslao grof Franc Valseg Štupah, muzički amater, u julu 1791. godine. Misu za mrtve želeo je da izvede u spomen na preminulu suprugu i da je prikaže kao sopstvenu kompoziciju.

Iz Mocartovog „Rekvijema“ danas slušamo odlomak iz stava “Dies irae” (Dan gneva). Slušamo ga u izvođenju hora i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Poslušajte i druge stavove ovog čuvenog Mocartovog dela, kao stalni pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Ritam može biti jedan od ključnih činilaca u našoj odluci da li nam se neka kompozicija dopada ili ne. To je posebno primetno u kompozicijama muzike popularnih žanrova, kod kojih možemo da govorimo o ritmu muzike za ples, o ritmu roka, sporom ritmu, brzom ritmu itd. Ako stručno želimo da definišemo ritam onda možemo da kažemo da nizanem tonova ili uopšte zvukova različitih trajanja nastaje „ritam”.

Postoje ritmovi koji su jednolični, ali postoje i oni koji su znatno dinamičniji, pa čak i komplikovaniji. Takođe, ritmove možemo deliti iprema različitim igrama, kao što su, na primer, ritam valcera, sambe ili ča-ča-ča. Međutim, veoma su interesantni i džez ritmovi, kao što je, opet na primer, ritam svinga ili bibapa.

Upoznaćete ritam zahvaljujući Big Bendu RTS. U izvođenju ovog ansambla slušaćete kompoziciju „Brasilian Dance of the Flugelhorn“, a sa Big Bendom RTS će scenu deliti Chuck Findley.

Upoznajte još muzičkih pojmova kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS ili preko našeg zvaničnog sajta.
Čekamo vas!

Kada ste poslednji put bili romantični? Danas je prilika da se oprobamo i u tome, zahvaljujući slovu R i reči romantizam. Reč romantizam često pogrešno povezuju sa rečju romansa, koja ima više značenja. Prvenstveno asocira na ljubav, ali i na različite oblasti umetnosti, a sigurni smo da ste svi spremni da je istražimo kroz muziku.

Romantizam nas vraća na sam kraj 18. i početak 19. veka, najbogatiju epohu kada je u pitanju razvoj muzičke umetnosti. Šta se tu sve menjalo? Prvo, romantičarski simfonijski orkestar dvostruko je brojniji nego u doba klasicizma. U njegov sastav ušli su novi duvački instrumenti kao što su pikolo flauta, engleski rog, bas-klarinet, kontrafagot, tuba i saksofon. Povećao se i broj i vrste udaraljki: čelesta, ksilofon, gong, zvona, činele i druge. Zatim, razvijaju se simfonija, koncerti, kamerna i solistička muzika, nastaju velika operska dela. Muzički umetnik romantizma interesuje se za prirodu, fantaziju i mistiku, a kompozitori za muzički folklor, koji kao inspiraciju pronalazimo u njihovim delima. I naravno, opera doživljava svoje vrhunce, pre svega u Italiji i Nemačkoj.

Spisak kompozitora nam se danas znatno širi. Dopišite na njega imena Roberta Šumana, Feliksa Mendelsona, Frederika Šopena, Franca Lista, Johanesa Bramsa, Petra Iljiča Čajkovskog, Riharda Vagnera i Đoakina Rosinija. Njihova dela nam mogu poslužiti tek za početak upoznavanja romantizma.

A sada i da ga oslušnemo! Slušate prvi stav „Koncerta za klavir i orkestar“ Edvarda Griga. Solista je pijanista Aleksandar Madžar. Simfonijskim orkestrom RTS diriguje maestro Bojan Suđić.

Koja nam još imena nedostaju na spisku među kompozitorima romantizma? Otkrijte samostalno, kao stalni pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Đoakino Rosini (1792-1868) je jedan od najznačajnijih italijanskih operskih kompozitora. Rođen je u Pezaru, u muzičkoj porodici. Muziku je studirao u Bolonji i izuzetno cenio dela Jozefa Hajdna, Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena, pa su ga čak, po veštini pisanja, zvali „italijanski Mocart”. Bio je veoma popularan i u Italiji i u Francuskoj. Sve njegove operske predstave bile su popunjene do poslednjeg mesta, uprkos pokušajima da se premijere osujete.

Iako u njegovom opusu pronalazimo i dela drugih žanrova, njegove opere imaju centralno mesto. U njima je posebnu pažnju posvećivao lepim i melodičnim arijama i logičnom toku dramske radnje. Njegove najznačajnije opere su „Seviljski berberin”, „Italijanka u Alžiru”, „Viljem Tel”, „Otelo”, „Svraka kradljivica” i „Semiramida.

Mi vam danas otvaramo svet opere „Viljem Tel”. Otvaramo ga baš uvertirom, koju ćete imati prilike da slušate u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

A šta sve piše u biografijama čuvenih kompozitora saznajte uz pomoć Moderne muzičke enciklopedije. Pratite nas na zvaničnim Facebook i Instagram stranicama Muzičke produkcije RTS.

Danas otvaramo stranice Moderne muzičke enciklopedije koje nas vode u svet duvačkih instrumenata i upoznajemo saksofon kroz reč i muziku. Kada ga pogledate, ne biste nikada rekli da spada u grupu drvenih duvačkih instrumenata, jer se pravi od metala. Po načinu kako se na njemu dobija ton – srodan je klarinetu. Iako ga najčešće dovodimo u vezu sa džezom, danas ga sve više kompozitora klasične muzike koristi u svojim delima, a pronalazimo ga i u opusima stvaralaca poznog romantizma.

A šta kaže istorija? Saksofon je dobio ime po svom izumitelju Adolfu Saksu. U prvo vreme ovaj instrument je bio namenjen vojnim orkestrima, a značajniju ulogu dobio je na džez sceni i u popularnoj muzici zahvaljujući širokom opsegu zvuka i velikoj izražajnoj snazi. Pravi se u nekoliko veličina, od čega zavisi njegov štim (sopran, alt, tenor, bas).

Danas smo i muzikom u zvuku džeza. Slušamo Big Bend RTS. Solisti su saksofonisti Simon Rihter i Kristijan Mlačak, a slušamo Rihterovu numeru „Two Brothers”.

Čitajte nas i slušajte kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Popravite svoje raspoloženje uz ritam svinga i dobru muziku! Sving (swing) je pravac džez muzike koji se pojavljuje u prvoj polovini 20. veka. Karakteriše ga čvrsta ritmička sekcija, umereni ili brzi tempo i sinkopirani ritam, po kome ga i prepoznajemo.

Sving muziku je najčešće svirao veliki izvođački sastav koji se zove big bend (big band), a zahvaljujući ovom žanru saksofon je dobio jednu od vodećih uloga. Poznati predstavnici te muzike jesu pijanista Djuk Elington, trubač Glen Miler i kralj svinga – klarinetista Beni Gudman. Njihovi orkestri su tridesetih i četrdesetih godina 20. veka bili popularni jednako kao rok sastavi pedesetih godina. Pomenimo i napoznatije pevačice koje su obeležile ovu eru – Bili Holidej, Elu Ficdžerald i Saru Von.

A mi danas imamo mogućnost da nam dobru energiju da upravo sving. Slušamo „On Green Dolphin Street“ u izvođenju Big Benda RTS i fantastičnog solistu na trubi Čaka Findlija.

Voleli biste da čujete još dobrog džeza? Ništa lakše! Pratite nas preko znaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS, a informacije o svingu potražite na našem zvaničnom sajtu.

Sigurno svi zvučno prepoznajete čuveni početni motiv Pete simfonije Ludviga van Betovena. Njegova muzika, koju upravo čujemo u našim mislima, otvara novu stranicu Moderne muzičke enciklopedije, koja nas vodi u svet simfonijskog zvuka.

Simfonija nije produkt epohe klasicizma, kako mnogi misle. Ona je nastala od uvertire za italijansku baroknu operu, koja je i nazivana „sinfonija”. Na njen nastanak uticalo je osamostaljivanje uvodne muzike iz baroknih opera, tj. njihovo izdvajanje iz opera, i početak samostalnog života na koncertnim podijumima. Prve sinfonije su postepeno dobijale i ostale stavove, pa je tako nastala klasična simfonija.

U prvo vreme simfonije su imale tri stava, zatim četiri, da bi u doba romantizma pojedini kompozitori komponovali čak i petostavačna dela. Zvuk simfonija je zvučno rastao kako se uvećavao simfonijski orkestar, iz epohe u epohu, novim instrumetima. Pojedinim kompozitorima to nije bilo dovoljno, pa su u zvuk simfonija uključili i horski ansambl.

Danas je simfonija, takoreći, obavezni deo koncertnog repertoara simfonijskog orkestra. Čitav spektar epoha omogućava da njihovi nastupi, na kojima sviraju simfonije, uvek budu raznovrsni, a publika neka dela ovog žanra već smatra pravim muzičkih hitovima klasične muzike. Zato smo i mi odabrali da danas slušamo Šestu simfoniju Petra Iljiča Čajkovskog, koju svi znaju pod nazivom „Patetična simfonija”. Četvrti stav će izvesti Simfonijski orkestar RTS, a diriguje maestro Bojan Suđić.

A koji pojam biste vi želeli da upoznate? Postanite pratilac zvanične Facebook i Instagram stranice Muzičke produkcije RTS i pišite nam, a pratite nas i preko našeg našeg zvaničnog sajta.

Epoha romantizma u muzici donela je mnoge novine. Muzički umetnik romantizma zanima se za prirodu, fantaziju i mistiku. Povlači se u sebe, a kao rezultat nastaju male forme koje oslikavaju trenutna raspoloženja, ali se javljaju i dela u kojima su muzikom opisani događaji iz prirode ili priče. Takva dela nazivaju se „programska muzika”. Ona uglavnom imaju naslove koji ukazuju na njihov vanmuzički sadržaj. Najznačajniji oblik programske muzike jeste simfonijska poema.

Simfonijska poema je muzički oblik u jednom stavu u kome je opisana neka ličnost, priča, pesma, priroda, životinja, istorijski događaj… Naziv „simfonijska” došao je od izvođačkog sastava – simfonijskog orkestra, a „poema” po književnom, lirskom delu u kome se opisuje određeni sadržaj.

U opusima kompozitora epohe romantizma možemo pronaći brojna dela koja su pisana u ovoj formi. Među stvaraocima čije su opuse obeležili jesu Franc List i Rihard Štraus, kao i Bedžih Smetana, češki kompozitor, koji je napisao ciklus od šest kompozicija ovog tipa, a nazvao ih je „Moja domovina”. Najpoznatiji deo ciklusa je „Vltava”, simfonijska poema kojom je kompozitor muzikom oslikao ovu češku reku. Zato ćemo danas slušati baš ovo delo, u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajete muziku i muzičke pojmove uz Modernu muzičku enciklopediju Muzičke produkcije RTS. Pratite nas preko naših zvaničnih Facebook i Instagram stranica i našeg zvaničnog sajta.

Češki kompozitor Bedžih Smetana (1824-1884) jedan je od najznačajnijih predstavnika epohe romantizma. Svojim opusom obeležio je i češku nacionalnu školu i zalagao se za uspon muzike svoje zemlje. Zato je oko sebe okupljao talentovane umetnike, zainteresovane za afirmaciju kulture češkog naroda, priređujući im večeri uz klavir, koji je i sam odlično svirao.

Pored komponovanja, bio je i veoma talentovani dirigent. Zalagao se da tadašnja javnost upozna značajna dela muzičke literature, posebno programske kompozicije mađarskog stvaraoca Franca Lista.

Smetanino stvaralaštvo je bogato i raznovrsno. Privlačile su ga i vokalna i instrumentalna muzika. Za operu „Prodana nevesta”, koja je i prva češka nacionalna opera, dobio je nagradu, 1866. godine, stvarajući, potom još dva ostvarenja ovog žanra – „Libuša”„ i „Dalibor”. Bio je i čuveni majstor simfonijske poeme, među kojima se izdvaja ciklus „Moja domovina”.

Upravo iz ovog ciklusa danas izdvajamo najpopularniju poemu „Vltava”, za koju je autor bio inspirisan istoimenom rekom. Njen tok muzika prati od izvora sve do trenutka dok ne dobije moćnu
snagu vodenog toka. Ovo delo slušaćete u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Istražite zvuk programske muzike. Upoznajte muzičku maštu njihovih stvralaca uz pomoć Moderne muzičke enciklopedije Muzičke produkcije RTS. Pratite nas na zvaničnim Facebook i Instagram stranicama, kao i na našem zvaničnom sajtu.

Danas se spremite za nešto potpuno drugačije. Pred nama je slovo S, a ono će nas odvesti u svet prelepih starogradskih pesama.

Za početak, evo i malo istorije. Starogradska muzika nastala je krajem 19. i početkom 20. veka u gradskim sredinama: Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Šapcu, Vranju i drugim našim većim gradovima. Za razliku od narodne muzike, koja se bavi seoskim životom, ona nalazi inspiraciju u gradskim temama i čuvenim gradskim pričama. Starogradske pesme izvodile su se u kafanama, gde su se ljudi okupljali i družili. Najčešće su se pevale uz pratnju tamburaškog ili gudačkog orkestra. Starogradska muzika i danas se može čuti u kafanama, na slavljima, svadbama i boemskim četvrtima kao što je beogradska Skadarlija. Starogradske pesme bile su ispevane na tekstove poznatih pesnika. Sigurni smo da neke od njih već i znate, kao što su „Tiho noći”, „Što se bore misli moje”, „Bolujem ja, boluješ ti”, „Kad te vidim na sokaku”, „Fijaker stari”.

A evo kako starogradske pesme zvuče kada ih svira simfonijski orkestar. Slušaćemo „Veliki starogradski valcer“ Fedora Vrtačnika u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Kao stalni pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS upoznajte muziku na sva slova!

Evo još jednog plesa u našem istraživačkom koraku. Slovo T nas danas vraća na sam početak 19. veka, na zapadnu obalu La plate u Buenos Ajresu, gde je nastao tango. Bila je to muzika suprotnosti, pre svega između muškarca i žene, čijom se pretečom naziva igra habanera. Mnogi su ga smatrali previše izazovnim i strastvenim, te nije tako brzo ulazio među igrače, ali oni koji su ga makar jednom zaigrali, znali su da je ova igra više od samih koraka.

Tango je Evropa prvi put čula 1907, a zazvučao je u Parizu i veoma brzo osvojio i evropske igračke dvorane. U Americi ga je promovisao čuveni glumac Rudolf Valentino, a Englezi su ga u standardni ples uvrstili 1920. godine.

Danas postoje različite vrste tanga. Argentinski kompozitor Astor Pjacola (1921–1992) je tvorac stila koji se zove „tango nuevo” (novi tango). Kompozicije tog stvaraoca veoma su popularne svuda u svetu, a mnoge od njih doživele su brojne obrade za različite instrumente.

Mi ćemo i zvukom otvoriti Pjacolin opus. Slušamo „Deus Xango” u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić. A u svet pokreta ove temperamentne igre uvešće nas i igrači Sonja Živković i Darko Dožić.

Oprobajte se i sami, slušajući muziku, u koracima ovog plesa. Istražite i druge igre kao stalni pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS i upoznajte muziku na sva slova!

Upoznajte danas trombon, taj divni instrument, koji možemo pronaći u različitim žanrovima muzike. Moderna muzička enciklopedija nas informiše da je u pitanju najmlađi limeni duvački instrument, koji je srodnik trube. Za razliku od ostalih instrumenata te grupe, on nema ventile, već poseduje pokretni deo cevi koji se zove „cug”, pomoću kojeg se dobijaju različiti tonovi. Trombon je jedan od najsnažnijih instrumenata po zvuku i u orkestru je sjajna podrška trubama i hornama.

A sad malo istorije! Srednjovekovni instrument busina smatra se pretečom trombona. Prvi put se javlja u 15. veku, a već u 17. sasvim nalikuje na današnji instrument. U orkestar ga je prvi uveo Klaudio Monteverdi, tvorac savremenog simfonijskog orkestra, a potom su ga u svojim delima koristili i kompozitori epohe klasicizma – Mocart i Betoven, i naravno romantizma. Danas je on nezaobilazni član svakog simfonijskog orkestra, ali i duvačkog kvinteta.

Ali, danas je nezaobilazni član i Big Benda. I zato smo odabrali da zvuk ovog instrumenta upoznamo baš u zvuku džeza. Slušamo kompoziciju “Song Of The Untamed World” u izvođenju Big Benda RTS. Solisti su Ilja Reijnhoud, trombon Aleksandar Jaćimović, tenor saksofon i Ivan Aleksijević, klavir.

Upoznajte i ostale muzičke instrumente. Prepoznajte ih po zvuku zahvaljujući odabranim kompozicijama koje možete slušati kao stalni pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije, kao preko i našeg zvaničnog sajta.

Truba pripada grupi limenih duvačkih instrumenata. Od svih instrumenata te grupe, ona svira najviše tonove. Ima prodoran zvuk i kompozitori je često koriste da bi predstavili svečanu ili borbenu atmosferu svoje muzike. To je pretežno orkestarski instrument, ali može da bude i solistički.

Ton se na trubi dobija pomoću tri ventila i različitih načina duvanja vazduha u cev. U muzičkoj literaturi taj instrument koristi se i za postizanje različitih, specifičnih zvučnih boja. Za to se upotrebljava se kupasti prigušivač, koji se zove sordina. Njega svirač stavlja u levak, čime se dobija prigušeniji, ali i zvukom drugačiji instrument.

Truba je veoma povezna i sa džez muzikom. Mnogi poznati trubači ostavili su značajan trag baš u ovom žanru muzike. Zvuk ovog instrumenta upoznaćete upravo zahvaljujući Big Bendu RTS. U izvođenju ovog ansambla slušaćete kompoziciju Astora Pjacole – „Oblivion”, a sa Big Bendom će scenu deliti čuvenim džez trubač Bobi Šu.

Upoznajte danas trubu, a kroz džez muziku i ostale instrumente koji čine Big Bend. Neka vam u tome pomogne Moderna muzička enciklopedija, koju treba da koristite kao patilac zvanične Facebook i Instagram stranice Muzičke produkcije RTS ili preko našeg zvaničnog sajta. Čekamo vas!

Verujemo da ni vi nećete ostati ravnodušni pred kompozicijama sa kojima nas upoznaje naše sledeće slovo. To je Ć, koje nas vodi u svet ćudljivih, kapricioznih dela, koja uvek imaju neki neobični karakter.

Ovakva dela prepoznaćete po tome što će u programu koncerta ili na notama, ako ste svirač, pored oznake tempa pisati i reč „cappricioso”. Ova reč znači „ćudljivo, kapriciozno” i koristi se da označi kompozicije koje treba svirati u slobodnom i živahnom stilu. Zato ih muzičari vole, jer im omogućavaju da u interpretaciju unesu i lični osećaj kako i koliko „ćudljivo” ovo delo treba da se izvede.

Kompozicije koje nose oznaku „cappricioso” su uvek brze, tehnički zahtevne, izazovne za sviranje i atraktivne za slušanje, a na pravi način mogu da ih odsviraju samo pravi majstori svog instrumenta. Baš ovako, kako ćemo vam mi danas pokazati. Slušate harfistkinju Nađu Dornik, uz Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić. Oni će izvesti treći stav „Koncerta za harfu i orkestar” Alberta Hinastere, „Libertamente capriccioso – Vivace”.

Verujemo da ste već pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS, a ako niste – postanite danas!

Ako bolje pogledate udarački instrumetni su svuda oko nas! Možete udarati olovkom o olovku, kamen o kamen, lupati čvrge balonu, udarati poklopac o poklopac ili rukama o svoje telo – sve to i još mnogo toga može postati instrument koji pripada toj grupi. Upravo takvim isprobavanjem zvukova, kroz istoriju čovečanstva, nastajali su udarački instrumetni, koji su se razvijali sve do danas poznatih, koje možemo videti u okviru simfonijskog orkestra. Međutim, do danas su se zadržali i tradicionalni udarački instrumenti na kojima se svira u narodu, ali ih koriste i grupe muzičara koje se bave negovanjem folklorne tradicije i etno zvuka. Do danas se razvio i čitav niz modernih udaračkih instrumenata, koje možemo videti u savremenim sastavima muzike popularnih žanrova.

Međutim, bez obzira u kojoj vrsti muzike se koriste, svi udarački instrumenti se dele na udaraljke sa određenom i udaraljke sa neodređenom visinom zvuka. Obe grupe imaju svoje ravnomerno mesto i muzici daju posebnu boju, a pre svega ritam.
Upoznajmo neke od udaračkih instrumenata uz Big Bend RTS. Slušamo numeru El Junior u izvođenju Karlhajn Miklina uz Big Bend RTS.

Ako vam ništa nije pri ruci, možete pucketati prstima ili udarati šakom o šaku, dok slušate muziku u izvođenju ansambala Muzičke produkcije RTS. Pratite Modernu muzičku enciklopediju na našim zvaničnim Facebook i Instagram stranicama!

Zamislite da smo na startu velike muzičke trke. Sve je spremno za početak, pa i mi, koji ćemo, uz pomoć slova U upoznati uvertiru.

Generalno rečeno, uvertira je uvodna muzika koja je pisana za orkestar. Najčešće prethodi nekoj operi ili opereti. Uglavnom započinje pre nego što se podigne zavesa i uvodi publiku u atmosferu kompozicije, donoseći nekoliko značajnih melodijskih tema, koje će se naknadno čuti u muzičko-scenskom delu. Od jednostavnih uvoda do kompozicija koje se izvode samostalno na koncertnom podijumu – to je najkraća istorija razvoja uvertira. Dok su je pojedini stvaraoci pisali kao muziku koja treba da pripremi publiku za dalje slušanje, drugi su stvarali ambicioznija dela koja se danas i samostalno mogu čuti na koncertnom podijumu. One se često izvode kao prva kompozicija na koncertu i na simboličan način ga i otvaraju.

Mi ćemo danas slušati odlomak uvertire za operu „Viljem Tel“ Đoakina Rosinija. Izvešće ga Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Neka uvertirom započne i svaki vaš dan! Potražite onu koja vam se dopada uz pomoć zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS. Pratite nas na zajedničkom tragu muzike, od slova do slova!

Ako se pitate zašto smo danas u prirodi – nema ničeg prirodnijeg od toga, bar nam tako kaže slovo F, koje nas je dovelo do frule.

Frula je narodni duvački instrument. Sastoji se od drvene cevi koja može biti različite dužine. Na njenoj prednjoj strani najčešće se nalazi šest rupica za sviranje. Izrađuje se od šljive i drena ili neke druge vrste drveta kao što su jasen, lipa, zova, šimšir, vrba, javor, maslina, trešnja, pa čak i jorgovan. Na fruli možete da svirate melodije za igre, nekad i pesme, a u pojedinim krajevima naše zemlje (naročito u istočnoj Srbiji) sviraju se posebne čobanske improvizacije.

Frula može biti veoma virtuozan instrument, ali istovremeno može zvučati i lirski nežno. Iako nas njen zvuk najčešće podseća na izvornu narodnu tradiciju, mnogi frulaši svojim muziciranjem pokazuju da se na ovom instrumentu mogu svirati najrazličitije melodije, pa čak i dela klasične muzike.

Predlažemo vam da danas čujete frulu Bore Dugića. I nežnu i virtuoznu. Uz Simfonijski orkestar i Hor RTS on će odsvirati „Običan balkanski dan“. I neka baš ova numera učini da vaš današnji dan ne bude običan. Istražite muziku kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS.

Upoznajmo danas Jozefa Hajdna, jednog od tri velikana koja su obeležila epohu klasicizma. Kao i mnogi talentovani kompozitori i on je prvi susret sa muzikom imao još kao dečak, pevajući u horu u Crkvi Sv. Stefana u Beču. Pored pevanja, učio je i da svira čembalo i violinu.

Interesantno je da je mnoga značajna instrumentalna dela napisao radeći u službi grofa Nikole Esterhazija kao dvorski kompozitor i dirigent dvorskog orkestra, od 1760. godine. Pored komponovanja, spremao je koncerte i operske predstave, a članovima porodice Esterhazi davao je i časove muzike. Posle grofove smrti Hajdn napušta dvor jer novi naslednik Esterhazijevih nije imao interesovanja za muziku. Raspustio je i nadaleko čuveni orkestar, koji je Hajdnu doneo slavu i u drugim evropskim zemljama. Po odlasku s imanja Esterhazijevih, Hajdn 1790. godine odlazi u Beč, a zatim putuje po evropskim prestonicama, u kojima se izvode njegova dela pisana pretežno po porudžbini. U Parizu nastaje šest „Pariskih simfonija“. U Londonu dela poznog, zrelog opusa, „Londonske simfonije“, poslednji opusi gudačkih kvarteta, oratorijumi „Stvaranje sveta“ i „Godišnja doba“.

Iako je u istoriji muzike zapamćen kao otac simfonije i gudačkog kvarteta, tj. kao stvaralac koji ih je koncepcijski i formalno definisao, upoznaćemo ga kroz muziku iz njegovog oratorijuma „Stvaranje sveta”. Slušćete odlomak iz prvog dela. Solista je tenor Janoš Serekovan (Mađarska). Nastupa uz Hor i Simfonijski orkestar RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Otvorite zvučne stranice Moderne muzičke enciklopedije Muzičke produkcije RTS. Čekamo vas da na našim zvaničnim Facebook i Instagram stranicama zajedno otkrivamo najlepša dela poznatih kompozitora.

Harmonika je jedan od najpoznatijih muzičkih instrumenata, a pripada grupi instrumenata s dirkama. Ton se dobija pomoću vazduha koji se pokreće razvlačenjem meha, koji se nalazi između desne i leve ruke: desnom rukom svira se na klavijaturi, a levom pritiskaju dugmići koji se zovu basovi. Ovaj instrument je izumeo Kristijan Fridrih Bušman 1822. godine, koji je bio i tvorac usne harmonike, kod koje se ton dobija kao i kod duvačkih instrumenata – tako što svirač duva u instrument!

Osim klasične i usne harmonike, postoje i druge vrste tog instrumenta. Jedna od njih je i hromatska harmonika sa dugmetima koja, umesto dirki, ima dugmiće. Pored nje, veoma poznat je i bandoneon, koji se svira u Urugvaju, Argentini i Brazilu, a posebno je karakterističan za orkestre koji izvode tango muziku.

Harmonika se najčešće koristi u narodnoj i zabavnoj muzici, ali su na koncertnom podijumu veoma aktivni i umetnici koji na njoj sviraju umetničku muziku. Mi ćemo ovaj instrument upoznati kroz zvuk tradicije. Narodni orkestar RTS, koji predvodi Vlada Panović, izvešće kompoziciju „Jonje, Jonje”.

Upoznajte zvuk tradicije zahvaljujući Modernoj muzičkoj enciklopediji Muzičke produkcije RTS. Bogatu muzičku baštinu predstavljamo na našim zvaničnim Facebook i Instagram stranicama, kao i preko zvaničnog sajta. Pružite sebi mogućnost da, kao naš pratilac, prvi čujete nove numere koje smo pripremili za vas!

Danas vam Moderna muzička enciklopedija predstavlja Arama Hačaturjana (1903–1978), sovjetsko-jermenskog kompozitora, čija je dela zvukom obojila jermenska narodna muzika.

Opus ovog stvaraoca je izuzetno veliki i uključuje koncerte za violinu, violončelo i klavir, koncertne rapsodije, tri simfonije, kamerna i solitička dela. Komponovao je i muziku za scenu i film, a najpoznatija muzika koju je pisao za dramu “Maskarada” Mihaila Ljermontova, na osnovu koje je, kasnije, oblikovao simfonijsku svitu.

U opusu ovog stvaraoca posebno mesto zauzimaju baleti Spartak i Gajane. Najpoznatiji stav iz baleta Gajane jeste „Igra sabljama”. To je ritualni ples u kome igrači drže sablje dok igraju. Kompozitor je u toj igri koristio motive jermenskog folklora. Zvuk te kompozicije sigurno će svakog slušaoca podsetiti na borbu sabljama. Ovaj poznati odlomak danas slušamo u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte najlepše stranice svetske muzike uz zvanične Facebook i Instagram stranice Muzičke produkcije RTS.

Za jednu svetkovinu, na zahtev engleskog kralja Džordža I, čuveni barokni kompozitor Georg Fridrih Hendl komponovao je muziku koja je trebalo da prati vatromet. Svečanost je održana 27. aprila 1749. godine u Hajd parku u Londonu. Muzičari su bili smešteni na drvenoj pozornici, koja je bila konstruisana specijalno za tu priliku. Pošto je kralj Džordž ovo delo proglasio „uvertirom za vojne instrumente”, u izvođenju nije učestvovao nijedan gudački instrument. Orkestar je činilo 111 muzičara: 16 oboa, 15 fagota, 20 horni, 40 truba, jedan kontrafagot, 8 timpana i 12 bubnjeva. Na nesreću, jedna od ispaljenih raketa pala je u kutiju s raketama, što je uzrokovalo ogroman požar. Drvena pozornica potpuno je izgorela, vatra je zahvatila čak i pola Hajd parka, a troje ljudi je poginulo. Nesreća se desila i šest dana ranije, na javnoj generalnoj probi (pretpremijeri), koja je bila održana u Voksholskim vrtovima, južno od reke Temze.

Bez obzira na te događaje, Hendlova kompozicija nije ostala samo deo prigodne muzike već se danas često izvodi i na koncertnim podijumima, pod nazivom Muzika za kraljevski vatromet. Pored ovog dela, ovaj velikan epohe baroka ostaje zapamćen i po kompoziciji Muzika na vodi.

Iako su ova dva dela najpoznatija, vrhunac Hendlovog stvaranja predstavljaju oratorijumi, za koje je koristio teme iz Starog zaveta, ali i priče iz svetovnog života, a glavni nosilac radnje je hor. Među najznačajnije oratorijume spadaju Izrael u Egiptu i Juda Makabejac i Mesija iz koga ćete čuti odlomak “Aleluja”. Slušate ga u izvođenju Hora i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte muzičke epohe uz Modernu muzičku enciklopediju Muzičke produkcije RTS. Pratite nas na zvaničnim Facebook i Instagram stranicama Muzičke produkcije RTS.

Spremite se danas za pravi vrtlog kroz muzičku istoriju. Gromko horski zvuči slovo H – koje nam danas predstavlja hor.

Već smo kroz naše istraživanje saznali da je ljudski glas nastariji muzički instrument, a mnogi i danas kažu da je najlepši. Zašto ovo pominjemo? Zato što je hor ansambl koga čine samo pevači, a to znači da ćemo biti u zvuku muzike koju oni pevaju.

U vašu sveščicu iz muzičke istorije zapišite i to da početke horskog pevanja pronalazimo u praistorijskim ritualima, u kojima je muzika imala veoma važnu reč. Zatim je horska pesma obeležila i grčku tragediju. Ona se razvila u Antičkoj Grčkoj, kao teatarska forma, i objedinila je mnoge umetnosti, tako da nam se danas može učiniti kao neka preteča opere. Zajednički se pevalo i kroz srednji vek, a renesansa je bila epoha u kojoj se razvijala tzv. vokalna muzika. Ova dela izvodilo je više pevača, odnosno pevao ih je hor. I tu počinje vrtoglavi razvoj horske muzike. Epohe baroka, klasicizma i romantizma dale su horovima novi život, kroz velika vokalno-instrumentalna dela, koja su sjedinjavala hor i orkestar, sve do 20. veka kada i načini njenog izvođenja, dobijaju nove, specifične oblike na sceni.

Pomenuli smo vokalnu muziku. Treba znati da ona može biti solistička, što znači da je izvodi jedan glas sam (solo) ili uz instrumentalnu pratnju, i može biti horska – a to su dela koja interpretira ansambl pevača, s manjim ili većim brojem učesnika. Kad smo već kod podela, zapamtite i ovu: hor može biti dečiji, muški, ženski i mešoviti.

Mi ćemo danas slušati Hor RTS. Ovaj ansambl će, uz maestra Bojana Suđića, izvesti „Drugu rukovet” Stevana Stojanovića Mokranjca. Oslušnite horsko delo koje je zasnovano na folklornoj tradiciji. Sigurni smo da neke od pesama koje čine ovu „Rukovet” već i poznajete.

Kroz zvuk horskih glasova već se spremamo da krenemo ka novom slovu, koje nas sutra očekuje. Verujemo da ste pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS. A ako to još niste postali, pravi je trenutak da nam se pridružite.

Kompozitor Stevan Hristić (1885–1958) jedan je od najznačajnijih predstavnika srpske muzike 20. veka. Stvaralac je izrazite muzičke individualnosti, u čijim se delima prožimaju različiti muzički stilovi, ali većina njegovih kompozicija ipak je inspirisana nacionalnim motivima. Nije ni čudno, ako se zna da je bio učenik Stevana Stojanovića Mokranjca, čiji je opus na poseban način na muzičku scenu doneo upravo nacionalnu tradiciju.

Opus ovog kompozitora, koji je bio i jedan od osnivača Beogradske filharmonije. 1923. godine, nije veliki, ali uključuje velika dela, kao što su opera „Suton“, balet „Ohridska legenda“, oratorijum „Vaskrsenje“. Među solo pesmama ističu se Lastavica i Elegija, a značajna su i njegova horska dela. Pisao je i koncertantnu muziku, iz koje se posebno izdvajaju „Simfonijska fantazija za violinu i orkestar” i „Rapsodija za klavir i orkestar”, koju vam danas i predstavljamo. To delo slušaćete u izvođenju pijanistkinje Natalije Mladenović i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Upoznajte i druga dela Stevana Hristića, koja su na repertoaru Simfonijskog orkestra RTS. Dovoljno je samo da postanete pratilac naših zvaničnih Facebook i Instagram stranica ili da nas pratite preko zvaničnok Youtube kanala Muzičke produkcije.

Kao pred dnevnikom u školi, danas stojimo pred slovom C. Ne, nije u pitanju provera znanja, već nam ovo slovo otvara dnevnik da prozovemo tonalitete u kojima se komponuje muzika. A prvi su na slovo C – C-dur i c-mol.

Pre nego što upoznamo tonalitete, kao što znamo slova azbuke i abecede, moramo da naučimo da muzički tonovi imaju svoj redosled. Ako ih navodimo po solmizaciji, oni se zovu „do”, „re”, „mi”, „fa”, „sol”, „la”, „si”, a posle „si” ponovo dođe „do”. Ali ako ih ređamo po tzv. abcedi, njihova imena su „c”, „d”, „e”, „f”, „g”, „a”, „h” i ponovo „c”. Ovi nizovi se ponavljaju nekoliko puta u različitim oktavama i daju muzički tonski sistem. On je upotpunjen povišenim i sniženim tonovima. Kako ćemo njih prepoznati? Veoma lako: povišeni tonovi imaju dodatak –is, a sniženi –es. Tako povišeni ton „c” nazivamo „cis”, a sniženi – „ces”. Postoje u muzici još neke kombinacije imena, ali za početak je dovoljno da zapamtite ova pravila.

Od svakog tona može da se napravi lestvica, a osnovne su durska i molska. Slušajući neko delo, možete ih jednostavno razlikovati – durske lestvice zvuče veselo, a molske tužno. Možete ih razlikovati i po nazivu: durske lestvice imaju reč „dur” (C-dur), a molske – „mol” ili „mol” (c-mol). Međutim, oznake C-dur i c-mol imaju i tonaliteti. Za razliku od lestvice, koju čini niz tonova, koji su poređani po specifičnom pravilu, tonalitet je muzičko-harmonski pojam. Nama je, za početak, važno samo da znamo da ih prepoznamo, a to je lako, jer se i oni zovu C-dur i c-mol, odnosno mogu imati nazive i po drugim tonovima, na primer, D-dur, a-mol, Gis- dur, fes-mol, itd.

Da oslušnemo to i kroz muziku. Slušaćemo prvi stav „Koncerta za klavir i orkestar br. 3 u c-molu” Ludviga van Betovena. Solistkinja je pijanistkinja Jasminka Stančul. Nastupa uz Simfonijski orkestar RTS, diriguje maestro Bojan Suđić.

A vaš zadatak je da se, uz pomoć zvaničnih Facebook i Instagram stranicama Muzičke produkcije RTS, podsetite različitih tonaliteta u kojima smo slušali kompozicije. Učinite to kao naš stalni pratilac i upotpunite svoje znanje!

Od oktobra, meseca, sa početkom naše muzičke sezone, okrećemo nove stranice Moderne muzičke enciklopedije Muzičke produkcije RTS. Upoznajte Petra Iljiča Čajkovskog (1840-1893) velikana ruskog romantizma.

Rođen je u Votkinsku na Uralu. Interesantno je da je prvo studirao Pravni fakultet u tadašnjem Petrogradu (danas Sankpeterburg), gde je upisao i Konzervatorijum, na kome je dobio temeljno znanje iz muzike. Po završetku studija odlazi u Moskvu, gde postaje profesor na novoosnovanoj visokoj školi, Moskovskom konzervatorijumu, koji danas nosi njegovo ime.

Čajkovski se danas smatra utemeljivačem simfonijske i koncertantne muzike u Rusiji. Napisao je šest simfonija, čuvene koncerte za klavir i violinu, tri baleta Labudovo jezero, Uspavana lepotica i Krcko Oraščić, a od opera su najznačajnije Pikova dama i Evgenije Onjegin.

Opera Evgenije Onjegin predstavlja jedan od vrhunaca u operskom stvaralaštvu ovog kompozitora. Nastala je na osnovu istoimenog dela Aleksandra Puškina. U ovom delu se prepoznaje izraziti talenat Čajkovskog za oblikovanje melodija koje nose različite emotivne karakteristike. Interesantno je i to da je Evgenije Onjegin bila prva predstava Opere Narodnog pozorišta izvedena posle oslobođenja Beograda, 17. februara 1945. godine. Tada se za dirigentskim pultom predstavio, u to vreme mladi direktor Opere, Oskar Danon, koji će godinama sa posebnom posvećenošću i žarom dirigovati ovu predstavu.

A mi vam danas predstavljamo jedan od čuvenih odlomaka iz opere Evgenije Onjegin. Slušaćete “Valcer” u izvođenju Hora i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Zaigrajmo valcer, radujući se novim muzičkim susretima! Pratite nas na zvaničnim Facebook i Instagram stranicama Muzičke produkcije RTS.

Samo još nekoliko trenutaka vaše pažnje i slovo Č će nam i muzikom predstaviti instrument – čelestu!

Kada muzikom želite da dočarate fantastiku, onda iskoristite zvuk čeleste, čije ime potiče od reči „celeste”, što znači „nebeski”. Njen zvuk sličan je zvuku zvona, koji sa sobom nosi mnogo mistike. To je instrument koji ima klavijaturu, ali se u literaturi pominje i u grupi udaračkih instrumenata.

Da biste upoznali čelestu, poslušaje muziku iz filma „Hari Poter i kamen mudrosti” u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS i maestra Bojana Suđića. Obratite pažnju na prvu temu. To je tema sove Hedvige, po njoj se prepoznaju svi filmovi o čarobnjaku Hariju Poteru. Tom mističnom melodijom kompozitor Džon Vilijams dočarao je ne samo sovin let, već i celokupan zvučni ambijent filma. A ovu temu u orkestru svira čelesta.

Prepustite se muzici iz bajki i fantazija kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Spremite se za dobar zvuk pravih majstora muzike! U ritmu svinga, bibapa, diksilenda i drugih podžanrova, danas, zahvaljujući slovu DŽ, otvaramo svet džez muzike!

Džez (jazz) je muzički žanr koji se pojavio u Americi početkom 20. veka. Njegove začetke pronalazimo u pesmama uz rad i duhovnim pesmama robova poreklom iz Afrike koji su kroz njih iskazivali svoju patnju i nostalgiju za domovinom. Uz duhovne pesme razvija se i bluz (blues), muzika s tužnim i setnim prizvukom kojom su robovi sebi olakšavali rad na plantažama.

Džez je u početku bila muzika siromašnih Afroamerikanaca koji su živeli u Nju Orleansu, a potom je osvojila ceo svet, kao što će i nas osvojiti danas! Slušaćete Big bend RTS, a solista je čuveni trombonista Ilja Reinhoud. Samo za vas danas numera „Another World”!

Kao i muziku, istražite i džez od slova do slova, kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS!

Krenuli smo naše istraživanje od slova A, družili se uz muziku od slova do slova, a danas smo pred slovom Š, koje nas vodi u svet večnih šlagera.

I eto nas već u prvoj polovini 20. veka, u vreme kada nastaju prve numere ovog žanra. Treba znati da reč „šlager” potiče od nemačke reči „schlag” (čita se „šlag”), što znači „udar”, i označava pesme koje brzo i lako osvajaju publiku. Te prve numere imale su izuzetno jednostavnu instrumentalnu pratnju. Zanimljivo je čak i to da su imenom „šlager” nazivane čak i popularne arije iz opereta, koje su se izvodile van muzičke scene. Međutim, veoma brzo nastaju originalna dela tog žanra i šlager postaje jedan od najznačajnijih oblika zabavne muzike.

Prepuštajući se nazaboravnim pesmama, mi danas slušamo numeru „Zlatni dan”, u izvođenju Bisere Veletanlić, koja nastupa uz Simfonijski orkestar i Big Bend RTS. Diriguje Ivan Ilić.

Vreme je da iskoristimo svoje znanje. Krenite na samostalno istraživanje, kao pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS! A mi vas, uskoro, čekamo na startu novog putešestvija kroz muziku.

Danas vam predstavljamo Dmitrija Šostakoviča (1906–1975), najvećeg simfoničara 20. veka, koji je uz svoje zemljake – Igora Stravinskog i Sergeja Prokofjeva – jedan od najznačajnijih ruskih kompozitora tog doba. Njegov životni put bio je izuzetno tegoban, pun uspona i padova u profesionalnom životu, zbog političkih pritisaka koje je trpeo za vreme Staljina.

No, ništa od toga nije stalo na put njegovoj stvaralačkoj kreativnosti, koja je stisli pripadala i ekspresionizmu i neoklasicizmu. Napisao je petnaest simfonija, od kojih je, možda najpoznatija Sedma, poznata pod nazivom „Lenjingradska”. Pisao je koncerte za klavir i violinu, gudačke kvartete i kamernu muziku, dela za klavir, kamernu muziku. Napisao je balete Zlatno doba i Bistri potok, kao i opere Nos i Ledi Magbet Mcenskog okruga, poznatu pod imenom Katarina Izmajlova.

Zvučni svet Šostakoviča danas ćemo upoznati kroz jednu od njegovih najpopularnijih kompozicija – Drugi valcer iz Džez svite br. 2, koju je Šostakovič komponovao 1938. godine za Državni džez orkestar Viktora Knuševickog. Iste godine premijerno su imali prilike da ga čuju i slušaoci Radio Moskve. Mi ga danas slušamo u izvođenju Big Benda i Simfonijskog orkestra RTS. Diriguje maestro Bojan Suđić.

Ako ste željni setne muzike, eto prilike, da uz informacije koje sa vama deli Moderna muzička enciklopedija, postanete pratilac zvaničnih Facebook i Instagram stranica Muzičke produkcije RTS i da sami odaberete svoja omiljena dela.

Kada izgovorimo prezime „Štraus”, prva pomisao nas odvede u svet muzike valcera i polki, a muzika nas upozna i sa čuvenom porodicom koja je dala brojne kompozitore. Neki su bili poznatiji, a neki ne, ali je svakako najznačajniji među njima bio Johan Štraus Mlađi. Interesantno je da je Johan Štraus svom imenu dodao nadimak „Mlađi”, jer je i njegov otac, koji se isto zvao, bio, takođe, čuveni kompozitor. Štraus je svoje kompozicije izvodio je sa svojim orkestrom, a njihovi nastupi, kao i repertoar koji su svirali, bili su, u to doba, veoma popularni.

Komponovao je više od 400 valcera, a najpoznatiji su „Na lepom plavom Dunavu”, „Bečka krv”, „Prolećni zvuci”, „Priče iz bečke šume” i drugi. Pisao je operete, od kojih su najpopularnije „Slepi miš” i „Baron Ciganin”. Takođe, veoma popularne su i njegove polke, među kojima su veoma poznate „Anina polka”, „Trič-trač polka”, ali i polka koju ćete danas imati prilike da čujete – „Munje i gromovi”. Slušaćete je u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS i maestra Bojana Suđića.

Zakoračite u Novu godinu uz Modernu muzičku enciklopediju Muzičke produkcije RTS! Pratite nas na našim zvaničnim Facebook i Instagram stranicama, kao i preko našeg zvaničnog sajta i neka muzika koju smo pripremili za vas ispuni vaše slobodno vreme!