На Сцени дворане Сава центра, у драгсторско-битефовском духу, изведен је једночасовни програм сачињен од дела Баха, Моцарта, Шумана, Пуланка, Борнеа и Бошњака.

Говорни део програма биле су водитељске интервенције које су заштитни знак “Драгстора”, а поводи за обележавање јубилеја су следећи: 28 година поменуте емисије, 39 година Радио Београда 202, 84 године Радио Београда, 50 година Телевизије, 70 година Симфонијског оркестра, 60 година Биг бенда, 60 година Дечијег хора РТС, 40 година хора “Колибри”, 57 година ПГП РТС, 19 година емисије “Недељом увече – суботом увече”…

Концерт је резултат жеље да се јубилеји обележе и заједничке сарадње Радио Београда 202, Музичке продукције РТС, Сава центра и ФМУ.

“Драгстор озбиљне музике” је на таласима Београда 202 од новембра 1980. године.

Формула која га још увек „држи” су жеље слушалаца озбиљне музике. Драгастор озбиљне музике је организовао 71 концерт у салама Коларца, Сава центра, Дома синдиката, Централног клуба Војске, у Кристалној дворани хотела „Хајат”, у Сали опере и театра „Мадленианум” и велики гала концерт у Народном позоришту „Бал код Орловског”. Реализована су и два радио моста: са Паризом и Лондоном.

Драгастор озбиљне музике већ 25 година сарађује са Културним центром Београда преносећи Концерт у Галерији.

Издао је и две књиге: „Говорите ли класични” и „Црно и бело” дугогодишњег сарадника, књижевника Александра Гаталице. Снимио је за ПГП РТС седам ЛП плоча и ЦД „Млеко и мед”.

Дејан Ђуровић, аутор Драгстора озбиљне музике, добио је 2002. године „Златни микрофон” Радио Београда.

Програм:

Ј.С.Бах: Соната г-мол за флауту и клавир
В.А.Моцарт: Соната е-мол за флауту и клавир
Р.Шуман: 3 романсе за флауту и клавир
Ј.Бошњак:5 минута за Љубишу / прво извођење
Ф.Поуленц: Соната за флауту и клавир
Ф.Борне: Кармен фантазија за флауту и клавир

Љубиша Јовановић је дипломирао и магистрирао у Београду код проф. Миодрага Азањца. Затим одлази на усавршавање код проф. Кристијана Лардеа у Париз где добија Dimplome Superieur de Concertiste 1983. године.

Након тога остварује дугогодишњу сарадњу са Аурелом Николетом, једним од највећих музичара данашњице. Свирао је на свим значајним фестивалима у бившој Југославији, као и у Француској, Швајцарској, Италији, Аустрији, Немачкој, Русији, Румунији, Великој Британији, Алжиру, Финској, Данској, Јужној Африци, Норвешкој и Аргентини.

Љубиша Јовановић је освојио Прву награду за интерпретацију на Интернационалној годишњој ревији композитора, у Сремским Карловцима и Новом Саду, 1992. и 1998. године, „Златни Беочуг” за уметничка достигнућа, 1992. године, Годишњу награду Удружења музичких уметника Србије, исте године, као и награду Београдског фонда за културу за најбоље концерте у Београду 1989, 1991. и 1992. године. Добитник је Златне медаље поводом 75 година од настанка Београдске филхармоније и Сребрне медаље Универзитета уметности за достигнућа у унапређењу наставе.

Стални је члан Ансамбла за нову музику и триа Анима. Од 2006. године континуирано наступа са пијанистом Александром Сердаром.

Љубиша Јовановић је наступао са некима од највећих флаутиста данашњице: Ауреле Николетом, Иреном Графенауер, Емануелом Пахудом, Мишел Дебостом, Кристијаном Лардеом.

Његови снимци налазе се на више од 50 ЦД издања.

Током 25 година радио је као соло флаутиста Београдске опере и балета, Симфонијског оркестра Радио Телевизије Београд и Београдске филхармоније. Оснивач је и председник Професионалног ансамбла ФМУ Camerata Serbica.

Тренутно је редовни професор флауте на Факултету музичке уметности у Београду. Од 2002. године је продекан за уметничко- научни рад на ФМУ.

Александар Сердар рођен је у Београду.

После завршених студија у Новом Саду наставља даље школовање у Сједињеним америчким државама и у Италији. Следећи логичан пут једног младог пијанисте, Александар Сердар је учествовао на бројним интернационалним такмичењима и на некима од њих добио високе награде. Најзначајнија од њих су свакако Arthur Rubinstein у Тел Авив-у, Monza-Rina Salla Galo, Vercelli, Carlo Zechhi, који су довели до почетка развоја његове интернационалне каријере.

Александар Сердар је свирао реситале, наступао са оркестрима и у оквиру камерних ансамбала у скоро свим земљама Европе, у северној Америци, у Бразилу и Перуу, Мароку, Либану, Израелу, Тајланду и Јапану. Свирао је са филхармонијским оркестрима Београда, Бремена, Софије, Загреба, Торина, Минхена, Тулуза, Лила, Сан Хозеа, Словеније, Дрездена. Наступао је са диригентима као што су Jean-Claude Casedesus, Jorg Peter Weigle, Emil Tabakov.

У последњих неколико година бројни успеси на концертима у Европи привукли су пажњу критичара и организатора концертних сезона и фестивала. Са подједнаким ентузијазмом је свирао у концертним дворанама као што су Theatre Chatelet, Auditorium de Louvre, Tonhalle de Zurich…

Александар Сердар је снимио свој први компакт диск за дискографску кућу ЕМИ који је добио изванредне критике музичких часописа. Недавно је изашао дупли диск Александра Сердара сниман у Луксембургу у организацији Луксембуршке банке и Друштва Бурлеска. Свој први компакт диск за ПГП – РТС, дискографску кућу у Србији, Александар Сердар издао је са барокним репертоаром.

Изводи из критика:

“Александар Сердар је свакако свестан пијаниста са имагинацијом и личношћу.” Gramophone, фебруар 1999.
“Нико не може да игнорише оваквог извођача … који је способан да поседује тако ретку комбинацију ауторитета, аристократије и духа.” Diapason, децембар 1998.