Музичка продукција основана је 1963. године. Израсла је из Музичке редакције Радио Београда, која је у периоду између два светска рата, била иницијатор оснивања првих ансамбала – Народног оркестра (1935), Симфонијског оркестра (1937) и Хора (1939), који су уживо учествовали у програму и били носиоци музичких садржаја. Мултиплицирањем програма Радио Београда и оснивањем Телевизије, после Другог светског рата, али и осавремењавањем медијске презентације музике, повећањем програмских потреба за музичким садржајима, осамостаљивање Музичке продукције био је логичан процес, коме је претходило оснивање Дечјег хора (1947), Забавног оркестра (1948) и хора „Колибри“ (1963), ансамбала који су својим деловањем дали посебан печат различитим програмским садржајима државног медија.

Поред продукције музике у функцији програма Радија и Телевизије, Музичка продукција је била, и остала, референтни програмски сегмент одговоран за планирање и организовање јавне презентације музике, на концертима, фестивалима и другим културним и друштвеним манифестацијама у земљи. Присутност њених ансамбала у јавном животу, обликовање репертоарске политике и активно деловање у формирању културних потреба публике била је област деловања директора Музичке продукције. Од оснивања до данас на овом месту налазили су се истакнути композитори, диригенти, инструментални солисти, афирмисани уметници са професионалним ауторитетом, који је вредновала стручна јавност. Савремена политика јавног сервиса, коме Продукција данас припада, окренута менаџменту као модерном облику планирања, организовања и управљања, препознала је као руководиоце новог доба људе који поред уметничких рефренци имају искуства и у области менаџмента, те се на овој функцији, од 2021. године са успехом налази Драгослав Станисављевић.

Музичку продукцију РТС данас чини седам ансамбала: Симфонијски оркестар, Хор, Дечји хор, Дечји хор „Колибри“, Народни оркестар, Народни ансамбл и Биг Бенд. Они се препознају као професионални ауторитети, који својим јавним наступима на концертним подијумима активно делују у домену едукације публике и обликовању њених културних навика. На тај начин они на специфичан начин моделују како своје слушаоце, тако и аудиторијум јавног сервиса.