У издању ПГП РТС-а објављен је нови ЦД Биг Бенда РТС-а и Васила Хаџиманова. То је „live“ издање концерта који је одржан 21. јуна 2023. године. На компакт-диску се може чути Василова ауторска музика која је специјално аранжирана за биг бенд.
Ново издање добило је и први осврт Димитрија Стојановића.
Прва љубав је ужасно неправедан концепт – могућа је само једном, све после је нека врста репризе. Али, и у каснијим љубавима могуће је увек наћи нешто ново, нешто што се дешава први пут и тако удахнути снагу и тим многим љубавима којима је једина мана што нису прве. Ситуација са Василом Хаџимановим и Биг Бендом РТС-а је слична. Било је и раније разноразних врста сарадње, са појединим члановима или у мањим саставима. Ипак, никада до сада са читавим Биг Бендом. Зато је овај Live Koncert била прилика за тако много нових ствари које љубав значе. Зато су се појавили нови аранжмани, зато су људи који су урадили аранжмане тако пажљиво изабрани (Тони Китановски, Владимир Николов и, у једној песми, сам Хаџиманов), зато је, уосталом, концерт који је снимљен на Коларцу тако жив, зато се осећа непосредност јединственог, непоновљивог догађаја док слушате овај концертни албум. Зато се овде спојило тако много онога за шта би човек рекао да је готово немогуће да се споји, зато су Хаџиманов и Биг Бенд РТС-а пробали толико тога новог – и нешто ново су и створили.
Албум отвара Nocturnal Joy, нумера која је први пут објављена на live албуму Васил Хаџиманов Банда. Њен лагани развој се и онда, као и сада показао као прави избор за почетак концерта. У својих десетак минута Nocturnal Joy креће од скрупулозног увода, кроз разиграну солажу Хаџиманова на клавиру, да би све водило ка екстатичном солу на алт саксофону Растка Обрадовића, који задаје прави ритам за почетак концерта. То нас уводи у стару фасцинацију Хаџиманова филмом Волтера Хила Ратници подземља – композиција Can You Dig It која наставља са већ пријатно опуштеном међуигром клавира и дувача. Затим следе две лаганије нумере – мало је рећи да сам одушевљен како Keyf звучи сад кад је ту Биг Бенд. Не само да се захваљујући дувачкој секцији појавила нека снага, која успева да замени помало акустични шмек оригинала, него се у овој верзији још појачава неки трагизам својствен музици ових простора, док соло на контрабасу Милана Павковића у средишњем делу такође изненађује као решење – Тони Китановски је овде као аранжер, заједно са Биг Бендом РТС-а одрадио фантастичан посао.
Следе, две ствари са албума Живота ми – ту су дувачи у Perdao заменили вокале, те је нумера је постала моћнија, а онда, негде на пола композиције, све се убрзава. Појављује се, уз одушевљење публике, Бојан Ивковић на удараљкама чиме се музика завршава тријумфално, уводећи нас у крешендо албума. Ратници подземља фанки рифом хватају онај ритам који филм Волтера Хила хвата када се појави банда са бејзбол палицама – добро, знам да је ово био џез концерт у Коларцу, али тешко је замислити да се уз ово не ђуска. За крај – Treme, стара ствар, тако згодна да прерасте у завршни „удар” џезерских импровизација, где Хаџиманов на клавиру припрема долазак дувача – Ђорђа Кујунџића (баритон саксофон), Корија Вилкокса (тромбон) и Марка Ђорђевића (труба).
Не треба бити превише паметан да би се закључило да је овај заједнички живи албум Биг Бенда РТС-а и Васила Хаџиманова – пројекат високог ризика. Неопходни су били нови, доста амбициознији аранжмани који ће нумере које оригинално изводи квартет или квинтет довести у форму да у пуном сјају засија један биг бенд. Извођење таквог, поново осмишљеног материјала је мисија достојна најхрабријих. Али, као и легендарној банди са Кони Ајланда – Биг Бенду РТС-а и Василу Хаџиманову ризик се исплатио, те су, као на крају филма – стигли кући. Тамо их чекају нова узбуђења – 24. септембра, у МТС дворани, Београд ће имати прилику да поново чује како све ово уживо звучи. Али, то ће већ бити радња неког новог филма.
Димитрије Стојановић
