U izdanju PGP RTS-a objavljen je novi CD Big Benda RTS-a i Vasila Hadžimanova. To je „live“ izdanje koncerta koji je održan 21. juna 2023. godine. Na kompakt-disku se može čuti Vasilova autorska muzika koja je specijalno aranžirana za big bend.
Novo izdanje dobilo je i prvi osvrt Dimitrija Stojanovića.
Prva ljubav je užasno nepravedan koncept – moguća je samo jednom, sve posle je neka vrsta reprize. Ali, i u kasnijim ljubavima moguće je uvek naći nešto novo, nešto što se dešava prvi put i tako udahnuti snagu i tim mnogim ljubavima kojima je jedina mana što nisu prve. Situacija sa Vasilom Hadžimanovim i Big Bendom RTS-a je slična. Bilo je i ranije raznoraznih vrsta saradnje, sa pojedinim članovima ili u manjim sastavima. Ipak, nikada do sada sa čitavim Big Bendom. Zato je ovaj Live Koncert bila prilika za tako mnogo novih stvari koje ljubav znače. Zato su se pojavili novi aranžmani, zato su ljudi koji su uradili aranžmane tako pažljivo izabrani (Toni Kitanovski, Vladimir Nikolov i, u jednoj pesmi, sam Hadžimanov), zato je, uostalom, koncert koji je snimljen na Kolarcu tako živ, zato se oseća neposrednost jedinstvenog, neponovljivog događaja dok slušate ovaj koncertni album. Zato se ovde spojilo tako mnogo onoga za šta bi čovek rekao da je gotovo nemoguće da se spoji, zato su Hadžimanov i Big Bend RTS-a probali toliko toga novog – i nešto novo su i stvorili.
Album otvara Nocturnal Joy, numera koja je prvi put objavljena na live albumu Vasil Hadžimanov Banda. Njen lagani razvoj se i onda, kao i sada pokazao kao pravi izbor za početak koncerta. U svojih desetak minuta Nocturnal Joy kreće od skrupuloznog uvoda, kroz razigranu solažu Hadžimanova na klaviru, da bi sve vodilo ka ekstatičnom solu na alt saksofonu Rastka Obradovića, koji zadaje pravi ritam za početak koncerta. To nas uvodi u staru fascinaciju Hadžimanova filmom Voltera Hila Ratnici podzemlja – kompozicija Can You Dig It koja nastavlja sa već prijatno opuštenom međuigrom klavira i duvača. Zatim slede dve laganije numere – malo je reći da sam oduševljen kako Keyf zvuči sad kad je tu Big Bend. Ne samo da se zahvaljujući duvačkoj sekciji pojavila neka snaga, koja uspeva da zameni pomalo akustični šmek originala, nego se u ovoj verziji još pojačava neki tragizam svojstven muzici ovih prostora, dok solo na kontrabasu Milana Pavkovića u središnjem delu takođe iznenađuje kao rešenje – Toni Kitanovski je ovde kao aranžer, zajedno sa Big Bendom RTS-a odradio fantastičan posao.
Slede, dve stvari sa albuma Života mi – tu su duvači u Perdao zamenili vokale, te je numera je postala moćnija, a onda, negde na pola kompozicije, sve se ubrzava. Pojavljuje se, uz oduševljenje publike, Bojan Ivković na udaraljkama čime se muzika završava trijumfalno, uvodeći nas u krešendo albuma. Ratnici podzemlja fanki rifom hvataju onaj ritam koji film Voltera Hila hvata kada se pojavi banda sa bejzbol palicama – dobro, znam da je ovo bio džez koncert u Kolarcu, ali teško je zamisliti da se uz ovo ne đuska. Za kraj – Treme, stara stvar, tako zgodna da preraste u završni „udar” džezerskih improvizacija, gde Hadžimanov na klaviru priprema dolazak duvača – Đorđa Kujundžića (bariton saksofon), Korija Vilkoksa (trombon) i Marka Đorđevića (truba).
Ne treba biti previše pametan da bi se zaključilo da je ovaj zajednički živi album Big Benda RTS-a i Vasila Hadžimanova – projekat visokog rizika. Neophodni su bili novi, dosta ambiciozniji aranžmani koji će numere koje originalno izvodi kvartet ili kvintet dovesti u formu da u punom sjaju zasija jedan big bend. Izvođenje takvog, ponovo osmišljenog materijala je misija dostojna najhrabrijih. Ali, kao i legendarnoj bandi sa Koni Ajlanda – Big Bendu RTS-a i Vasilu Hadžimanovu rizik se isplatio, te su, kao na kraju filma – stigli kući. Tamo ih čekaju nova uzbuđenja – 24. septembra, u MTS dvorani, Beograd će imati priliku da ponovo čuje kako sve ovo uživo zvuči. Ali, to će već biti radnja nekog novog filma.
Dimitrije Stojanović
