Од самог почетка његов рад одликовали су изузетна ширина и разноврсност репертоара хорске, симфонијске и сценске музике, изванредна постигнућа у свим овим областима и бројна признања – почев од Прве награде на Југословенском такмичењу младих уметника у Загребу 1989, преко најзначајнијих професионалних признања у домаћој музици: награде на Међународној трибини композитора, годишње награде Удружења музичких уметника, награде Града Београда, Златног беочуга, годишње награде часописа Музика класика, Вукове награде и других. Интензивно наступа на домаћим и иностраним сценама.
Од 1992. године је стални диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално симфонијских остварења светске и домаће баштине, од којих значајан број чине премијерна извођења. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије.
Сарађивао је од 1989. године и са Београдском филхармонијом и са тим ансамблом у својству сталног госта диригента био на турнеји у Кини, наступао на БЕМУС-у и дириговао бројним концертима на којима су, поред осталих, свирали и Најџел Кенеди и Максим Венгеров. Круну те сарадње представља ЦД са делима Сергеја Рахмањинова.
Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи ансамбл Опере Народног позоришта у Београду, а у сезони 1999/2000. био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005. У своју богату биографију убележио је многа извођења стандардног балетског и оперског репертоара, док се, међу гостовањима, издваја наступ на Атинском фестивалу 1998. године (Кармен).
Маестро Бојан Суђић постаје гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму 1998. године, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2000. године. Са овим ансамблом остварио је више од 150 оперских и балетских представа, а врхунац заједничког рада уз остварених 10 премијера представљао је и наступ на фестивалу у Висбадену 2003. године (Лабудово језеро). Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере. Био је гост-диригент преко 40 оркестара у региону и свету, између којих се налазе и Симфонијски оркестар РТВ Словеније из Љубљане, Црногорски симфонијски оркестар, Загребачки симфоничари РТЗ, Загребачка филхармонија и Ријечка филхармонија (Хрватска), Македонска филхармонија из Скопља, Симфонијски Радио оркестар из Софије и Пловдивска филхармонија (Бугарска), Будимпештански симфонијски оркестар (Мађарска), Римски симфонијски оркестар (Италија), Каринтски симфонијски оркестар из Клагенфурта (Аустрија), Новосибирска филхармонија, Московски камерни оркестар и Симфонијски оркестар „Капела“ из Санкт Петерсбурга (Русија), Хелсиншка
филхармонија, Хелсиншка национална опера и Турку филхармонија (Финска), Симфонијски оркестар из Одензеа (Данска), Краљевска опера у Стокхолму, Симфонијски оркестар из Вестероса и Симфонијски оркестар из Умеа (Шведска), Симфонијски оркестар из Порто Алегреа (Бразил), и Чилеански симфонијски оркестар из Сантиаго де Чилеа. Од 2010. године интензивно сарађује са ОФУНАМ оркестром из Мексико ситија, са којим 2016. године диригује и свечани концерт поводом 80 година постојања овог ансамбла уз виолинисту Вадима Рјепина.
Маестро Бојан Суђић у улози професора води Симфонијски оркестар ФМУ од 2005. године. Под његовим диригентским вођством студенти ФМУ наступали су са запаженим успехом, свирајући захтевну партитуру Малерове 8. симфоније, Шостаковичеву 1. и 5. симфонију, Берлиозов, Вердијев и Моцартов реквијем, Шехерезаду Римског-Корсакова, Слике са изложбе Мусоргског, Бетовенове симфоније бр 3. и 5., Сибелиусову 2. симфонију, Моцартову симфонију бр. 39…
Наступајући са различитим ансамблима маестро Суђић остварује мисију представљања нових дела домаћих аутора и мање познатих или због комплексности ређе извођених остварења из светске историјске баштине. Од поновног доласка у РТС на место уметничког директора и шефа диригента 2005. године, маестро Бојан Суђић континуирано шири и репертоар Симфонијског оркестра и Хора РТС, добијајући признања музичке јавности за високи квалитет остварених концерата и снимака.
„Основа Суђићеве уметности је спој изразите музикалности и префињеног, ауторитативног и прецизног диригентског геста. Уз познавање обимне литературе и одговоран однос према партитури, солистима и ансамблу са којим ради, Суђић музику ваја као властити креативни чин. У том подухвату сасвим је специфичан управо постигнути сложени баланс између инспирације и занатске вештине, изражајности и дејствености, високе мотивисаности и рационалне контроле свих параметара извођења.“(2)
„Он је природни таленат са изузетним стилом и са једном од најлепших техника коју сам икада видео.“(3)
(1) Проф. др. Соња Маринковић, ФМУ у Београду
(2) Зорица Премате, музиколог, Радио Београд
(3) Матс Лиљерос, Хувудстадтсбладет, Хелсинки
Пријавите се на нашу е-маил листу