Слово А
Данас почиње мартовско истраживање музике. Пратећи слова азбуке, наша мапа нас води до слова А, а ту откривамо и прву музичку реч – арија!
Арије су најлепши делови опере, по којима често и памтимо једно оперско дело. Углавном их певају главни ликови, али су неке од њих намењене и споредним улогама. У арији певач може да покаже сво своје техничко и певачко умеће и најчешће су веома тешке за извођење. По карактеру могу бити лирске и драмске, што зависи и од улоге извођача. У опери, арију пева оперски солиста или солисткиња, уз пратњу оркестра или мањег састава инструмената. На концетима се арије могу чути и само уз пратњу клавира.
Препозајте све ово што сте прочитали, у арији коју смо одабрали за вас. То је одломак из опере „Тоска” италијанског композитора Ђакома Пучинија. Слушате је у концертном извођењу. Пева сопран Ирина Рубчова, уз Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Ако већ нисте, прикључите се данас нашем месецу знања као пратилац званичног YouTube канала Музичке продукције РТС. Пратите нас од слова до слова!
Слово Б
Данас вам представљамо балет, прелепу уметност која спаја музику и игру. То је сложено музичко-сценско дело које користи покрет као изражајно средство. Назив „балет“ потиче од италијанске речи „balleto“, која је настала од речи „ballare“, што значи „играти“.
Балет се састоји од чинова, слика и играчких нумера, слично као у опери. У неким деловима учествују један или два играча, а у некима се појављује и више главних ликова, што зависи од драмске радње. Посебно су занимљиви делови у којима наступа велики број играча, јер усклађеност њихових покрета и симетричност у простору често задивљују гледаоце. Балет стварају композитор и кореограф, а изводе играчи, оркестар и диригент. Музика сваког балета тесно је повезана с причом, а кораци и покрет усклађени су с метром, ритмом и темпом.
Иако се балетске представе данас најчешће гледају у позоришту, балетска музика се често изводи и на концертном подијуму, а понекад се, управо на концертној сцени, оркестру придружују и играчи. То ћете имати прилике и ви данас да доживите.
Слушаћете „Трепак“ из балета „Крцко Орашчић“ Петра Иљича Чајковског у извођењу Симфонијског оркестра РТС и маестра Бојана Суђића. Са нјима ће сцену поделити ученици Балетске школе „Лујо Давичо“ из Београда.
Упознајте нове музичке појмове као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС, а притисните и иконицу Subscribe на нашем Youtube каналу и придружите нам се на новом путу кроз музику.
Епоха барока слушаоца води у музичку историју, на крај 16. века, цео 17. и прву половину 18. века. Кроз овај период може се пратити развој опере, као и других карактеристичних вокално-инструменталних и инструменталних облика те епохе. Од 1880 године врхунац достиже уметност највећих представника овог стила, композитора Јохана Себастијана Баха и Георга Фридриха Хендла.
У бароку се развија и концертантни стил музике, а са њим и виртуозитет. То је време када се појављују и радионице чувених градитеља инструмената из италијанског града Кремоне – Аматија и Гварнерија, а потом и код Страдиварија, који су направили виолине изузетне вредности и лепоте. На некима од њих, које су до данас сачуване, свирају чувени светски виолинисти.
Свет барокне музике и величанственост звука ове епохе упознаћете слушајући одломак „Божићног ораторијума” Јохана Себастијана Баха. То је почетна хорска нумера, коју ће извести Хор и Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Није касно да проширите своје слушалачко знање. Пратите нас на званичним Facebook и Instagram страницама Музичке продукције РТС или преко нашег званичног сајта.
Када се данас помене име композитора Лудвига ван Бетовена, готово да нема особе која није чула за овог ствараоца који није био само један од најцењенијих и најпознатијих немачких композитора, већ је наџивео своје време, а његова дела су још увек актуелна на концертним подијумима. Уметник који је компоновао девет симфонија, од којих су Трећа – „Ероика“, Пета и Девета – са „Одом радости“ најпознатије, сонате за клавир, чувене клавирске концерте и витруозни виолински концерт, обележио је епоху класицима, али је отишао и корак даље, наговештавајући ново време – романтични романтизам.
Ноншалантан по стилу облачења, са косом дужом него што је било прописано, без перике, која је била, такорећи, обавезна, овај надарени стваралац, а за пријатеље духовити љубитељ игара и пића, нељубазан, али одан, мрзовољан и осетљив, многима је стао на жуљ. Но, био је и миљеник богатих љубитеља уметности, који су га увели у утицајне кругове тадашње аристократије, због које је набавио и модерну елегантну одећу, па чак и коња.
Нема сезоне без његове музике, оркестра, солисте који није свирао Бетовенова дела. Зато вам и ми данас поклањамо траг тог величанственог звука композитора, који је нека од својих највећих дела написао потпуно глув. Ми ћемо данас бити у прилици да чујемо „Кориолан увертиру“ овог ствараоца. Свира Симфонијски оркестар РТС, а диригује маестро Србољуб Динић.
Отворите себи простор за нова знања. Прелиставајте са нама Модерну музичку енциклопедију, као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Ако волите мјузикл, онда је данас права прилика да упознате композитора Леонарда Бернстајна (1918-1990).
Тај стваралац се сматра једном од најуспешнијих уметничких личности америчке музике 20. века. Био је и истакнути диригент и пијаниста. На телевизији је радио емисије које су се бавиле едукацијом из области музике и промоцијом уметничке музике.
Бернстајнов опус је разноврстан. Писао је симфоније, хорску и камерну музику, дела за клавир, а међу најзначајнија убрајају се мјузикл „Прича са западне стране”, симфонија „Кадиш” и оперета „Кандид”.
Данас слушате један од најатрактивнијих одломака бродвејског хита Приче са западне стране.„Мамбо” ће извести Хор и симфонијски оркестар РТС. Диригује Бојан Суђић.
Ово је прилика да се подсетите и најлепших одломака из мјузикала који су на нашем репертоару. Нека вам у томе помогну званична Facebook и Instagram страница Музичке продукције. Нека и званични Yоутубе канал Музичке продукције РТС буде место вашег истраживања. Довољно је само да постанете наш пратилац и свет музике вам се отвара као на длану!
Бибап (бебоп) је правац модерног џеза који је настао у Америци четрдесетих година 20. века. Одликује га брзи ритам, те је био први џез стил који је намењен слушању, а не и игрању. Композиције писане у овом стилу потпуно су различите од лаганих плесних ритмова, на пример, великих свинг оркестара. Бибап обично изводи мањи џез састав, а музичари који су га прославили били су саксофониста Чарли Паркер, трубач Дизи Гилеспи и пијаниста Телонијус Монк.
Спремите се да бибап и упознате. Слушате нумеру Fascinating rhythm у извођењу Биг Бенда Радио-телевизије Србије.
Ако сте за добар звук и квалитетну музику свих жанрова, онда постаните пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС. Модерна музичка енциклопедија води вас кроз најбоља извођења композиција свих стилова!
Жорж Бизе је један од најзначајнијих представника француске музике епохе романтизма, у чијем опусу централно место припада опери. Веома рано је показао музички таленат. Још за време студија у Паризу добио је престижну награду за композицију „Prix de Rome” (Римска награда), која му је омогућила боравак у Италији, у којој је проучавао оперску музику.
Врхунце Бизеовог стваралаштва представлјају опере, од којих су најпознатије „Лепотица из Перта”, „Ловци бисера” и свакако „Кармен”. Поред ових дела театру се стварлачки обратио и као композитор музике која је компонована за позоришне комаде, попут „Арлезијанке”, комада који је написао чувени француски писац Алфонс Доде. Занесен лепотом музике, Бизе је и сам је одабране делове преточио у две оркестарске свите, које су данас често на концертним програмима многих симфонијских оркестара.
Данас ћемо слушати став „Фарандола” из друге свите „Арлезијанка”. Свира Симфонијски оркестар РТС, а диригује Бојан Суђић.
Упознајте музику инспирисану југом Француске захваљујући Модерној музичкој енциклопедији. Ако сте пропустили, данас већ постаине пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС и откријте траг музике и различитих делова света.
Немачки композитор Јоханес Брамс је један од најпознатијих представника позног романтизма у музици. Рођен је у Хамбургу у музичкој породици и веома рано је исполјио музички таленат. Учио је да свира више оркестарских инструмената: хорну, виолу, виолончело и флауту. Био је и изузетан пијаниста. На турнеји с чувеним мађарским виолинистом Ремењијем упознао се с фолкором те землје, а током путовања сусрео је композиторе Франца Листа и Роберта Шумана, с којима ће остати близак пријателј до краја живота.
Живео је у Бечу, где је деловао као композитор, диригент и пијаниста. Године 1877. добио је почасни докторат Универзитета у Кембриџу.
Брамсов опус је велики и обухвата различите жанрове музике. Значајна су његова камерна дела и композиције за клавир. Написао је четири симфоније и велики број соло песама. Посебно се издваја вокално-инструментално дело „Немачки реквијем”, док међу његова најпознатија дела спадају „Мађарске игре”, инспирисане фолклором тог народа.
Свет Брамсове музике упознаћете слушајући први став његовог „Концерта за виолину и оркестар, Д-дур, оп. 77”. Свира виолиниста Драган Средојевић, уз Симфонијски оркестар РТС и маестра Бојана Суђића.
Упознајте композиторе епохе романтизма као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС или преко нашег званичног сајта.
Слово В
Рихард Вагнер (1813-1883) један је од најзначајнијих немачких оперских композитора 19. века и реформатор опере. Централно место у његовом опусу припада баш том жанру. Прва дела, „Виле“, „Забрана љубави” и „Ријенци”, написана су под утицајем оперске музике тога доба. Већ у следећем, „Холанђанин луталица”, дефинисао је принципе своје реформе, у складу с којима је компоновао и наредне две опере – „Танхојзер” и „Лоенгрин”. Тетралогију „Прстен Нибелунга” чине четири опере: „Рајнско злато”, „Валкире”, „Зигфрид” и „Сумрак богова”. На њој је композитор радио дуже од две деценије, а његова замисао била је да се та дела изводе четири вечери заредом како би се публици пружио континуитет у слушању. Током писања тетралогије настала су и друга оперска дела:„Тристан и Изолда”, по мотивима истоимене средњовековне приче, и „Мајстори певачи”, чија је тематика, сасвим неуобичајено за Вагнера, везана за историјске личности и обичаје, а описује догађаје на певачком такмичењу у Нирнбергу. Последња опера коју је написао био је „Парсифал”.
За своје опере Вагнер користи романтичарске теме. Истраживао је стара германска предања, легенду о Светом гралу, о Нибелунзима, древне приче о лјубави и средњовековне теме. Драматургија његових дела заснована је на дуализму добра и зла. Вагнер негује специфични ариозни стил чији је распон од речитатива до распеваних мелодијских фраза. Зато су његове опере изузетно захтевне за певање.
Данас вам представљамо Вагнера и кроз музику. Слушаћемо Хор морнара из опере „Летећи Холанђанин“, у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС уз маестра Бојана Суђића.
Нека свет оперске музике постане и ваш свет. Истражите га уз помоћ званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС и нашег Yоутубе канала. Потражите занимљивости из Модерне музичке енциклопедије и на нашем званичном сајту.
Кад од барока кренете ка 21. веку, путем опере, од епохе до епохе, од композитора до композитора, од музичких позоришта и представа, премијера, и сами можете да закључите да у музичкој историји све до данас нема оперског композитора који је популарнији и омиљенији код публике од Ђузепа Вердија! Овај стваралац је живео и компоновао у 19. веку, у коме је опера доживела свој врхунац, толики да можемо чак рећи да је потиснула друге музичке облике. Зашто је била популарна? Између осталог и зато што је публика била одушевљена да слуша оперске певаче који су неговали белканто, стил лепог певања, који се до тада развијао већ два века. Оперски певачи су били праве звезде, а појава неких од њих изазивала је велико узбуђење.
У том окружењу компонује Ђузепе Верди, отмени Италијан, чије је име чак било симбол политичке идеје тог времена. Узвик „Viva Verdi!“ истовремено је био скраћеница за усклик „Viva V(ittorio) E(manuele) r(e) d’I(talia)!“, што је значило „Живео Виторио Емануеле, краљ Италије!“Но, вратимо се компоновању. Верди је написао двадесет шест опера, али се нису све задржале на репертоарима оперских кућа. Први велики успех доживела је опера Набуко, а затим следе Риголето, Трубадур, Травијата, Бал под маскама, Моћ судбине, Дон Карлос, Аида, Отело и Фалстаф. И запамтите још и ово: Верди је доживео дубоку старост. Умро је у осамдесетосмој години, славан и поштован, а његова уметничка личност нераскидиво је везана за културни живот Италије у другој половини 19. века.
А сада, трагом слова В, које нас је довело до Вердија, слушамо чувену „Винску песму“ из опере „Травијата“. Слушамо је у извођењу солиста, сопрана Иване Србљан и Драгане Радаковић, тенора Стевана Каранца и баритона Николе Мијаиловића. Они наступају уз Хор и Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Довољно је да понесете свој истраживачки дух и да као стални пратилац званичне Facebook странице и Instagram профила Музичке продукције РТС кренете са нама, трагом слова, кроз музику.
Упознајте “црвенокосог композитора” Антонија Вивалдија, ствараоца кога су, у његово време, тако називали због риђе боје његове косе. Упознајте чувеног ствараоца и сјајног виолинисту епохе барока, који је компоновао велики број инструменталних дела. Написао је око 220 концерата за виолину и сматра се творцем виолинског концерта, који имају три става, чији је распоред темпа брзи–лагани–брзи. Брзе ставове карактерише барокна моторичност, док су други најчешће писани у лирском карактеру.
Осим компоновањем, Вивалди се бавио и педагогијом. Водио је у то време чувени девојачки хор у Венецији. Одлично је познавао позориште, чији је директор неко време и био. Осим за музику, имао је савршен осећај и за поезију. Са 35 година компоновао је дело Хармонијске имагинације на сопствене стихове. Написао је 46 опера, од којих је у фрагментима сачувано само шеснаест.
Музику овог композитора упознаћемо кроз чувени циклус „Четири годишња доба”, једно од најпознатијихјих дела музичке литературе. Чине га четири концерта за виолину, који су компоновани 1723. године и имају програмске поднаслове „Пролеће”, „Лето” „Јесен”, „Зима”. Будући да је то дело програмског карактера, звук соло виолине дочарава звукове из природе као што је цвркут птица или жуборење воде. Концерти су технички изузетно захтевни, што није необично ако се зна да је Вивалди био један од првих виртуоза на виолини, чак цео век пре чувеног Никола Паганинија.
А ми данас слушамо младу виолинисткињу Уну Станић. Она ће извести први став концерта „Пролеће”, уз Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Слушајте музику барокне епохе нa званичним Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Међу гудачким инструментима, виолончело се издваја топлином звука. Знатно веће од виолине и виоле, а мање од контрабаса, има велики тонски опсег, звук пријатне боје и велике техничке могућности. То је један од најзначајнијих инструмената оркестарског, камерног и солистичког музицирања.
Виолончело је настало од старог инструмента који се зове виола да гамба. Најстарији примерци изграђени су у 16. веку, у породици градитеља Аматија.
Солистичка литература за виолончело је разноврсна, а посебно се истичу концерти. Писали су их најчувенији композитори – од барока до данас, а међу њима се посебно истиче „Концерт за виолончело бр. 2“, који је компоновао Дмитриј Шостакович. Њега ћете данас слушати у извођењу виолончелисте Вука Оваскаинена и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте и друге лепе концерте за различите инструменте. Ту могућност даће вам званична Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС. Пратите нас!
Слово Г
Упознајте Џорџа Гершвина, једног од најпопуларнијих америчких композитора и одличних пијаниста. Поред својих бројних дела, чији су вам наслови сигурно познати, познат је по томе што је
један је од стваралаца који су увели џез, елементе популарне музике и духовне музике Афроамериканаца у уметничку музику. Велику популарност стекао је и као аутор музике за филм и
симфонизиране џез музике где се помиње и као творац новог стила у овом жанру, који се баш и зове „симфонијски џез“. Гершвинова музика коришћена је у многим филмовима, а џез нумере које је компоновао доживеле су велики број аранжмана.
Међу најзначајнија Гершвинова дела спадају Американац у Паризу, Рапсодија у плавом, Кубанска увертира и велики број мјузикала. Веома је популарно и његово последње дело, опера Порги и Бес из које ћемо чути у извођењу Симфонијског оркестра РТС, са солистом на труби, Младеном Ђорђевићем, познату нумеру „Summertime“.
А ми вас позивамо да као стални пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС, истражите различите правце џеза које свира наш Биг Бенд, а све појмове Модерне
музичке енциклопедије о којима смо до сада писали можете упознати преко нашег званичног сајта.
На корак од В налази се слово Г, наш музички траг који нас води право у звук једног од најпопуларнијих народних инструмената српске традиције. Данас је прилика да упознате гусле, инструмент који не служи да би се на њему свирало, нити се на њему свира да би се играло, већ је најважнија епска песма коју гуслар казује док свира. Као и пастири свирале, тако и гуслари свој инструмент најчешће израђују сами, и то од једног комада дрвета, обично сувог, сабијеног јавора или ораха, а ређе од храста и других врста дрвета, али, понекад, чак и од тикава.
Добри гуслари су веома цењени. И док њихову уметност најчешће везујемо за народну традицију, можемо их пронаћи и у уметничкој музици. Послушајте први став „Симфоније 1804”, за гусле и симфонијски оркестар, коју је компоновао Иван Јевтић. Солисткиња која свира гусле је Бојана Пековић, а наступа уз Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Обратите пажњу на звук овог инструмента. Погледајте како се уметност ствара на једној жици уз помоћ необичног гудала. Упознајте и како се пева уз гусле, али и како овај инструмент звучи са симфонијским оркестром. Ово су знања која нам данас открива слово Г. А већ сутра крећемо даље, радознали да упознамо шта ће нам ново рећи музика. Пођите и ви са нама, као стални пратилац званичне Facebook и Instagram странице Музичке продукције РТС.
Слово Д
Кад из народне традиције кренете путем уметничке музике, откривате читав свет предивних композиција инспирисаних мелодијама које су део фолклора. Наше данашње слово Д води нас у епоху романтизма, у 19. век, у време када су композитори, у прелепом звуку музике која је настајала у народу, пронашли своју инспирацију и потрудили се да она допре и до слушалаца који је нису познавали.
Слово Д открива нам свет музике чешког композитора Антоњина Дворжака, у чијим композицијама се може препознати звук мелодија које припадају фолклору ове земље. Али, стваралац кога инспирише традиција лепоту проналази и у фолклору других народа. Тако он, на пример, своју чувену Симфонију бр. 9, која је настала за време његовог боравка у Америци, пише инспирисан музиком Индијанаца и Афроамериканаца. Зато је ово дело и познато под називом „Из новог света“, јер су у време његовог настанка тако називали амерички континент. А оно што је важно, то је да међу делима овог ствараоца још треба чути и Концерт за виолончело и оркестар h-moll, оп.104, Думки трио и клавирску минијатуру Хумореска, а пре свега Словенске игре, које су његова најпопуларнија дела. Има их укупно 16 и подељене су у две свеске. Оне су најбољи пример композиторовог односа према традицији, а у њиховом звуку можемо препознати фолклор различитих словенских народа.
Хајде да то одмах и чујемо! Симфонијски оркестар РТС и маестро Бојан Суђић извешће Словенску игру бр. 8, оп. 46. И док вам је ритам у ногама, постаните стални пратилац званичне Facebook странице и Instagram профила Музичке продукције РТС.
Проведите дан уз диксиленд (dixieland)! То је музички стил који обједињује елементе блуза и регтајма. То је стил уз кога се, први пут, појавила и сама реч џез.
Диксиленд је настао у Њу Орлеансу, а потом се проширио по Америци. Типични диксиленд или њуорлеански џез (New Orleans Jazz), како су га још звали, изводила је мала група од пет до осам музичара. Основна карактеристика стила јесте групна импровизација, за коју су музичари користили мелодије познатих маршева, црквених песама, регтајма или блуза.
А ево како диксиленд звучи када га свирају прави мајстори. Слушате „Mood Indigo“ у извођењу Биг Бенда РТС и Самуела Блазера.
Будите пратилац наших званичних Facebook и Instagram страница или нас пратите преко нашег званичног сајта. Кроз историју џеза води вас Модерна музичка енциклопедија Музичке продукције РТС.
Слово Ђ
Да бисмо могли да истражујемо музику морамо да ухватимо и корак са њом. Некада бржи, некада спорији, а често и умеренији. А када ухватимо баш онај који је композитор замислио, онда за њега кажемо да је прави, односно за њега користимо италијански израз који нас и води на наше следеће слово Ђ – ђусто (giusto)! Италијански језик је језик музике и без обзира одакле је композитор – све ознаке у нотама разумеју музичари широм света. Реч ђусто користи се уз ознаку брзине свирања композиције, а брзина којом свирамо неко дело назива се темпо. Зато израз темпо ђусто, који се на италијанском пише tempo giusto, значи да треба да свирамо правом брзином. Како знамо која је права? Веома лако, јер нам то композитор напише на почетку дела, изнад партитуре. Само је важно да знамо које су ознаке за бржа, спорија, умеренија и разна друга темпа.
Поред ознаке правог темпа, као што су, на пример Allegro (брз темпо), Largo (спор темпо), Moderato (умерени темпо), постоје и оне које извођачима показују у ком карактеру треба да свирају. Тако, уколико поред ознаке темпа пише и giocoso – ту реч треба да прочитате ђокозо, али и да знате да је у питању композиција која треба да звучи радосно и разиграно!
А ево како то звучи када се свира. Послушајте трећи став „Концерта за виолину и оркестар” Јоханеса Брамса. Он је компонован у темпу Allegro giocoso – што значи да треба да се свира брзо, радосно и разиграно, баш као што можете да чујете! Солиста је Драган Средојевић и наступа уз Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
У истом том темпу, Allegro giocoso, постаните стални пратилац званичне Facebook странице и Instagram профила Музичке продукције РТС!
Слово Е
Удахните ваздух и напунуте плућа! Данас нас слово Е води да упознамо један дувачки инструмент, а то је енглески рог. Можда га у оркестру нисте приметили, јер је веома сличан обои, али не треба да бринете. Од данас сте стручњак за овај инструмент. Како ћете да га препознате? Лако! Нешто је већи од обое и то је разлог што даје дубље тонове од ње, који су меканог, назалног и тужног звука. Али, по изгледу се од обое разликује не само по дужини већ и по крушкастом проширењу на крају, као и по повијеној металној цевчици на почетку инструмента. Треба да знате и то да већина обоиста може да свира и енглески рог, јер је прсторед на оба инструмента потпуно исти.
А ево мало и историје. Енглески рог у почетку није изгледао као његов данашњи рођак. Био је савијен попут ловачког рога. У 19. веку је та закривљеност добила облик оштријег угла и претпоставља се да у томе лежи део тајне његовог имена, јер на француском англе значи угласт, а англаис – енглески.
Сада кад све ово знамо, време је и да чујемо звук овог инструмента. Једну од најлепших мелодија коју доноси енглески рог написао је Антоњин Дворжак, композитор кога смо пре неки дан сусрели у овом нашем истраживању. То је тема другог става његове Симфоније бр. 9, познате под називом „Из новог света”. Слушамо је у извођењу Симфонијског оркестра РТС и маестра Бојана Суђића. Док слушате, обратите пажњу на прелепу боју овог инструмента, а кроз став уочите како тему, коју доноси енглески рог, преузимају и други дувачки инструменти.
Од слова до слова – учимо и дружимо се кроз музику. И док не стигнемо, сутра, до следећег слова, истражује мало и сами. То ће вам бити још једноставније, али и инспиративније, ако постаните стални пратилац званичне Facebook странице и Instagram профила Музичке продукције РТС!
Слово Ж
Верујемо да је мало ко од вас имао ово искуство које ћемо ми данас да стекнемо. Данас смо одлучили да вас научимо да ходате по жицама захваљујући нашем новом слову – Ж! Ваше гласне жице могу да се одморе, јер нећемо певати. Ми ћемо користити прсте да бисмо добили музику. Водимо вас у свет трзалачких инструмената! То је група код које се звук добија трзањем (окидањем)жицепрстом или трзалицом, за разлику од гудачких инструмената, који такође имају жице, али се за добијање звука код њих користи гудало. Кад помислимо на окидање жица прво нам на памет падне, наравно, гитара. Они који имају мало више афинитета према народној музици сете се тамбуре, балалајке или мандолине, у зависности из које земље је композиција коју слушају. Кад погледамо у историју, ту прво место сигурно држи лаута, а права дама међу инструментима симфонијског оркестра је свакако харфа.
А ми вам данас представљамо бузуки, трзалачки инструмент чији нас звук одмах подсети на Грчку! Нимало случајно, јер су управо многе лепе грчке народне мелодије и песме које познајемо одсвиране баш на овом инструменту. Зато смо се одлучили да га, слушајући, упознамо кроз сиртаки. То је игра која се сматра грчким традиционалним плесом, иако то није. Настао је као комбинација различитих грчких игара, које су комбиноване на музику коју је компоновао Микис Теодоракис, за балет „Грк Зорба”. Препознатљива је по звуку бузукија. И управо ту нумеру из балета, која се и зове „Сиртаки” данас и слушамо у извођењу Банета Кљајића, који свира бузуки и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Данас смо, уз помоћ музике, на звучном трагу жица бузукија. Ослушните га, али и погледајте како се на њему свира. Упознајте и друге инструменте који имају жице, уз помоћ Музичке продукције РТС! Постаните пратилац наше званичне Facebook страница и Instagram профила!
Слово З
Ако сте спремни за забаву, онда крените са нама на праву музичку журку, јер слово З води нас у свет забавне музике. Да ли сте некада размишљали шта то све обухвата забавна музика? Верујемо да вам на памет падају различити жанрови, а све их карактеришу певљиве мелодије, уз једноставне хармоније. То је музика која доноси добро расположење и слуша је најшири круг публике. Поред слушања то је музика која лако може да се пева и уз њу може и да се игра.
Забавну музику данас користимо и као путовање у прошлост. Она нас води у педесете и шездесете године 20. века, у време где публика већ увелико ужива у познатим шлагерима и шансонама. То је доба када се јавља и рок музика. А популаризацији забавне музике допринела је продукција грамофонских плоча, потом аудио касета и компакт-дискова, као и медији – радио и телевизија, док је данас главни у њеној промоцији интернет.
И да се вратимо на почетак наше данашње приче. Ако сте спремни за забаву, започните журку слушајући Бајагу уз Биг Бенд Радио-телевизије Србије. Ову и још многе интересантне нумере забавне музике потражите пратећи нас на нашим званичним Facebook и Instagram страницама Музичке продукције РТС!
Слово И
Данас ће вам за наш пут кроз музику неопходне бити ципеле за плес. Одлучно стајемо на слово И, а оно, истог тренутка, буди ритам у нашим ногама и води нас у свет игара. Игра у људском друштву постоји од најранијих времена. У почетку је служила у ритуалне сврхе, а с временом је постала и део забаве. Такву врсту игара називамо друштвеним играма. За неке од њих било је потребно научити кораке, јер је играчка вештина била део културног понашања и друштвеног статуса. Музика за игру има јасно изражен ритам и правилну метрику, што играчима помаже да ускладе кораке. Свака друштвена игра има карактеристичан темпо, ритам и метар, по којима их и препознајемо.
Друштвене игре мењале су се кроз време. У 15. и 16. веку играле су се павана и гаљарда. Наредне векове, 17. и 18, обележиле су алеманда, куранта, сарабанда, менует и жига. Љубитељи игре у 19. веку плесали су валцер, полку, тарантелу, док се у 20. веку играју регтајм, танго, фокстрот, рокенрол, румба, самба, ча-ча-ча, болеро и друге игре.
Осим друштвених постоје и националне игре. Оне откривају музичке и плесне особености различитих народа. Међу њима су познате коло, чардаш, сиртаки, казачок, фламенко, али и многе друге.
Данас ћемо упознати и фарандолу, популарну провансалску игру. Брзог је темпа и игра се у отвореном кругу. Она се и данас игра на великим свечаностима у Прованси, а то је регион који се налази у југо-источном делу Француске. Многи композитори су били инспирисани карактером ове игре и користили је у својим делима. Међу њима је и Жорж Бизе, који у својој свити „Арлежанка” један став и назива „Фарандола”. Ми га данас слушамо у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маетсро Бојан Суђић.
Кад преслушате ову композицију, ако нисте – постаните пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције, и потражите и друге игре у извођењу наших ансамбала.
Слово Ј
Драги истраживачи, да ли се чујемо?! Верујем да сте сви ту и да сте спремни за скок на слово Ј. Баш зато вас и питамо да ли се чујемо, јер нас наше ново слово води у свет музике која је гласна и тиха, односно говори нам о јачини звука. Не, није наша тема бука, али када је већ помињемо да научимо и то да ова реч означава сваки нежељени тон, сваки који у нас уноси неки немир. И зато бука не означава само галаму, већ било који звук који појачава нашу нервозу, који нам може пореметити сан, а пре свега оштетити слух.
Али, јачина звука може да допринесе и да уживамо. У музици се она назива динамика, и означава гласност извођења неке композиције или њених одломака. Композитори се зато труде да у своја дела пажљиво упишу ознаке за динамику, које извођачи прате док свирају. Ако, на пример, жели да се неки део свира гласно, композитор ће уписати слово „ф”, што је ознака за реч форте и у преводу са италијанског језика значи гласно. Или, ако жели да његова музика буде тиха, написаће „п” – пиано, а то је ознака која нам указује да треба да свирамо тихо. Ово су две основне ознаке за динамику. Постоје још мф – средње гласно(мезофорте), мп – средње тихо (мезопиано), фф – веома гласно (фортисимо), пп – веома тихо (пианисимо) и многе друге.
Најбоље је да све то истражимо слушајући музику. Слушаћемо први став, „О фортуна”, из чувеног дела „Кармина Бурана” Карла Орфа, у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић. Током слушања обратите пажњу како се смењују гласна и тиха места. Некада нагло, а некада постепено. Истражујте и самостално јачину звука у музици, као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције.
Слово К
Клавир је један од најпознатијих музичких инструмената уопште, а сигурно најпознатији инструмент с диркама. Код њега тон настаје ударом чекића о жицу, а чекић се покреће тако што се прстом притисне дирка на клавијатури. Тај инструмент има и два или три педала, која служе да се тону продужи трајање или да он потпуно утихне.
Овај инструмент има 228 жица, 88 дирки и распон од седам и по октава. Постоји и мања варијанта клавира, која се зове пијанино (мали клавир). То је углавном кућни инструмент и не користи се на концертима.
Најстарији претходник клавира зове се монокорд, али је клавикорд можда најближи данашњем клавиру. Током 16. и 17. века користили су се вирџинал и спинет, а у доба барока свирало се на чембалу. Претходник данашњег клавира конструисан је у 18. веку, а од 19. века је главни концертни инструмент.
Кад кажемо „клавир”, пре свега се мисли на солистички инструмент, што он и јесте. Међутим, користи се и у камерној музици. Често је и део симфонијског оркестра, али се користи и у забавној и џез. Зато смо ми одлучили да вам овај инструмент представимо управо у звуку џеза. Слушаћете композицију „Тхе Неарнесс оф Yоу” у извођењу чувеног џез пијанисте Денија Грисета и Биг Бенда РТС.
Модерна музичка енциклопедија Музичке продукције РТС проширује знање, али и границе музике. То је сасвим довољно да и ви постанете стални пратилац наших званичних Facebook и Instagram страница или да нас пратите преко нашег званичног сајта.
Данас смо звуком и речју у свету народне традиције и представљамо игру коју је свако, макар једном, пробао да игра – коло. То је врста колективне народне игре коју можемо пронаћи код многих народа, а присутно је и у целој нашој земљи. Етномузиколози га називају виталним обликом националне културе.
Коло изводе играчи који су међусобно повезани рукама. У овој игри посебну улогу имају први и последњи играчи, јер они одређују кретање кола, које је обично полукружно. Ова игра се увек изводи уз музичку пратњу, коју играчи прате изводећи различите врсте корака.
Коло је атрактивно и само да се слуша. Зато смо ми за вас данас одабрали „Жикино коло” у неуобичајеном извођењу. Свира Симфонијски оркестар РТС, а диригује маестро Бојан Суђић.
Ако вам се ова верзија допала, потражите друга дела народне традиције, на званичним Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Модерна музичка енциклопедија нас данас води кроз инструменте симфонијског оркестра. Зауставићемо се на контрабасу, као највећем инструметну који припада гудачкој групи. Контрабас од свих из ове групе има најдублји тон. Углавном је намењен за оркестарско извођење, али постоји и малобројна соло литература. Тај инструмент најмање је виртуозан од свих гудачких инструмената. Уметници на контрабасу често изводе и транскрипције веома вредних дела написаних за друге инструменте.
Можда нисте приметили, али и контрабас има ножицу којом се ослања на под. Она је знатно мања од оне коју користи виолончело. За разлику од других гудачких инструмената који увек имају четири жице, неки контрабаси имају пет жица! Они се користе за одређене композиције, и то за свирање у оркестру. Пета жица даје најдублје тонове и њена улога је да прошири звучни опсег инструмента наниже.
Осим у симфонијским оркестрима, контрабас се често јавлја и у џез саставима.
Данас постоје и електричне верзије гудачких инструмената. Оне се користе у музици популарних жанрова јер су лакше од оригиналних, акустичних инструмената.
Послушајте један од најлеших концерата за контрабас који је написао Ђовани Ботесини. Слушамо “Концерт за контрабас и оркестар бр. 1”, први став, у извођењу контрабасисте Горана Костића, који наступа уз Симфонијски оркестар РТС. Диригује Алеандро Круделе.
Послушајте и остале ставове као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Реч „концерт” има више значења. Користимо је када желимо да одемо у концертну дворану и слушамо неког извођача или оркестар. У тој ситуацији, кад неког позовемо да иде са нама, ми кажемо: „Хајдемо на концерт!” Ту исту реч користимо без обзира на то који је жанр музике у питању.
Реч „концерт” се у том смислу користи као назив за догађај на који желимо да одемо. Зато на плакатима пише, а у рекламама се може чути: „Концерт ће одржати истакнути уметник…”.
У музичкој терминологији реч „концерт” се односи на композицију која је писана за солистички инструмент уз пратњу оркестра. У доба барока постојале су две врсте концерта: солистички и оркестарски, тзв. „кончерто гросо” (итал. „цонцерто гроссо”). То је концерт који је имао више солиста
(групу солиста), оркестар и континуо. У делима насталим у епохи класицизма концерти су компоновани у три става, који су по темпу били брзи, затим лагани, па опет брзи. У романтизму се та форма, понекад, проширивала на више од три става, а појављивали су се и једноставачни концерти.
Концерти су у уметничкој музици компоновани за готово све инструменте симфонијског оркестра, па се чак појављују и неки нестандардни, као што су, на пример, гусле, а постоје и дела
која су писана у овој форми где солиста „свира”, на пример, на писаћој машини.
Ми вам данас представљамо први став концерта за клавир и оркестар Едварда Грига, а солиста ће бити наш реномирани пијаниста Александар Маџар. Слушаћемо га са Симфонијским оркестром РТС,а диригује маестро Бојан Суђић.
Ослушните и остале ставове овог концерта, а пронађите и ваша омиљена дела овог жанра као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС. Модерна музичка
енциклопедија одговара на сва ваша музичка питања!
Већ добро наоружани знањем идемо даље, кроз музику и на корак смо од слова К. А ово, дванаесто слово азбуке крије чудесну реч – концертмајстор! Концертмајстор је први виолиниста у оркестру и он је, после диригента, други најзначајнији вођа оркестра – симфонијског или неког мањег, камернијег ансамбла тог типа. Када из публике гледате сцену, он је први с леве стране од диригента и зато се у многим земљама његова функција назива и „прва столица“. Његова улога у оркестру је различита, а једна од најзначајнијих, по којој га можете и препознати кад дођете на концерт, јесте да пре почетка концерта устане, да знак обоисти да одсвира тон А, а то је тон на основу кога се, по групама инструмената, штимује цео оркестар. Концертмајстор, такође, доноси одлуке у вези са различитим техничким детаљима свирања виолина, понекад и целе групе гудачких инструмената. Такође, задужен је за звук деонице првих виолина, јер је он вођа и ове групе инструмената. Концертмајстор, у име оркестра, разговара са диригентом. Али, оно по чему га још публика памти – то су захтевне соло деонице виолине које се свирају из оркестра, а које се често могу наћи у делима различитих композитора.
Ми вам данас представљамо концертмајстора Симфонијског оркестра РТС – Катарину Алексић. Њена виолина оживеће чувену тему из мјузикла „Виолиниста на крову“, композитора Џерија Бока. Симфонијски оркестар РТС слушамо уз маестра Бојана Суђића.
Застаните на слову К. Сутра крећемо у нову музичку авантуру по словима азбуке. Будите пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС, јер ћемо вас тако лакше подсетити да је време да се окупимо за ново истраживање.
Композитор Петар Коњовић (1883–1970) припада генерацији стваралаца којој су припадали и Милоје Милојевић и Стеван Христић. Као и Христић, и он је неговао национални музички стил, који је утемелјио Стеван Стојановић Мокрањац. У својим делима користио је позноромантичарска изражајна средства, обогаћена елементима експресионизма и импресионизма.
У Коњовићевом опусу значајно место има опера. Прво дело тог жанра, „Женидба Милошева“ („Вилин вео“), написао је 1917. године. Затим настају „Кнез од Зете“ (према драми Лазе Костића) и „Коштана“ (према истоименој драми Боре Станковића). Последње две опере, „Селјаци“ и „Отаџбина“, настају после Другог светског рата. Коњовић је писао и музику за сценске представе, међу којима се издваја „Пера Сегединац“.
Опера Коштана, напознатије дело тог ствараоца, носи све елементе словенске музичке драме у којој симфонијски оркестар има значајну улогу. Он преузима на себе улогу тумача драмских стања ликова, њихових дубоких унутрашњих проживлјавања и психолошких напона.
У њој се посебно издвајају три оркестарска става, међу којима је најатрактивнији последњи, трећи познат као „Велика чочечка игра”. Овај одломак имаћете прилике да чујете у извођењу Симфонијског оркестра РТС и маестра Бојана Суђића.
Упознајте српску музичку историју захваљујући званичним Facebook и Инстаграм страницама Музичке продукције РТС и нашег званичног YouTube канала. То ће вам бити једноставније ако постанете наш пратилац.
Слово Л
Није лако проћи кроз гужву музичких инструмената и у том звуку препознати како који звучи. То најбоље можемо чути на почетку неког концерта, кад музичари који свирају у симфонијском оркестру изађу на сцену и, чекајући почетак концерта, који ће означити диригент својим изласком, свирају „у глас” по неки део из композиција које ће бити изведене или греју своје прсте свирајући брзе пасаже или неке теже делове како би их на концерту што боље одсвирали. У тој гужви звука сугурно ћете приметити да су најгласнији лимени дувачки инструменти, па хајдемо данас на слово Л, да се упознамо са овом моћном групом!
Групу лимених дувачких инструмената чине труба, хорна, тромбон и туба. Направљени су од метала. На једном крају имају усник који служи да се у цев дува ваздух, а на другом крају је левкасти завршетак. Лимени дувачки инструменти имају тон великог динамичког распона. Углавном се користе у оркестру, али се јављају и као солистички инструменти или као део камерног састава који се зове дувачки квинтет.
Лимени дувачки инструменти имају значајно место и у џез музици. Труба и тромбон су саставни део сваког Биг Бенда, а ове инструменте свирају и познати домаћи и светски џезери. И ми ћемо данас њихов звук упознати захваљујући Биг Бенду РТС. Слушамо нумеру „Quo vadis samba“ Душка Гојковића.
Док играте самбу, слушајте звук Биг Бенда, а посебно обратите пажњу на трубе и тромбоне. Пратите нас преко званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС и у музици коју слушамо препознајте све што смо до сада сусрели на нашем путу кроз музику.
Слово Љ
Прочистите своје грло, а можете и гласне жице, јер смо на трагу слова Љ, а оно нам открива многе занимљивости о људском гласу. Пре свега размислите о томе у којим се све ситуацијама, када је музика у питању, чује људски глас? Знамо да ћете прво помислити на оперу или на неке нумере забавне музике, песме које певају ваши омиљени певачи, али музика коју пева људски глас је део нашег свакодневног живота. Кад смо били сасвим мали, маме су нам певале успаванке или неке друге песмице. Навијачи певају на утакмицама навијачке песме. Рођенданском песмом поздрављамо слављеника. Пева се на свадбеним весељима. То су само неки од примера којима смо желели да вас подсетимо да је музика део човековог живота од настанка цивилизације до данас.
Кад смо већ код настанка цивилизације, људски глас је био први преисторијски инструмент и људи су га користили на разне начине да би се боље споразумевали. Уместо говора производили су различите звукове, опонашали туђе гласове и певали. У част успешног лова, на пример, они су певали, пљескали и лупали ногама, или ударали рукама у друге делове тела. Људски глас је био и први дувачки инструмент, јер се глас добија струјањем ваздуха кроз наша плућа, душник, грло, усну дупљу и носну шупљину.
По боји гласа разликујемо људе, али разликујемо и певаче. На основу тога можемо рећи да ли нам се свиђа како неко пева или не. А ми смо сигурни да ће се вама допасти нумера „Besame mucho”, коју пева тенор Бела Маврак. Слушамо га уз Симфонијски оркестар РТС, а диригује маестро Бојан Суђић.
Слободно пустите глас и певушите своје омиљене песме. Тако ћете одржати добро расположење, али ће то добро чинити и вашем гласу. Певајте са нама као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Данас вам Модерна музичка енциклопедија представља Арама Хачатурјана (1903–1978), совјетско-јерменског композитора, чија је дела звуком обојила јерменска народна музика.
Опус овог ствараоца је изузетно велики и укључује концерте за виолину, виолончело и клавир, концертне рапсодије, три симфоније, камерна и солитичка дела. Компоновао је и музику за сцену и филм, а најпознатија музика коју је писао за драму “Маскарада” Михаила Љермонтова, на основу које је, касније, обликовао симфонијску свиту.
У опусу овог ствараоца посебно место заузимају балети Спартак и Гајане. Најпознатији став из балета Гајане јесте „Игра саблјама”. То је ритуални плес у коме играчи држе саблје док играју. Композитор је у тој игри користио мотиве јерменског фолклора. Звук те композиције сигурно ће сваког слушаоца подсетити на борбу саблјама. Овај познати одломак данас слушамо у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте најлепше странице светске музике уз званичне Фацебоок и Инстаграм странице Музичке продукције РТС.
Слово М
Данас смо у добром ритму музике, која ће нас током слушања навести и да играмо! Упознајте мамбо, плес који представља фузију свинга и кубанске музике. Не зна се тачно када је плес настао, али га је јавности представио Перез Прадо, 1943. године, у ноћном клубу “Ла Тропикана” у Хавани, када је и кренуло право “мамбо лудило”. Оно није друго трајало, али је пропутовало цео свет.
Мамбо је по ритму сличан румби, али може бити и брз или спор. Овај плес негован је и на улици, али и у ноћним локалима, док се данас плеше, такорећи, само на плесним такмичењима, јер се сматра једном од најтежих игара. Постао је популаран и захваљујући бројним филмовима, а проналазимо га и као нумеру у појединим мјузиклима.
Данас слушамо “Мамбо” из мјузикла “Прича са Западне стране” Леонарда Бернстајна, у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Потражите још атрактивних нумера из различитих мјузикала као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Иако нам реч „марш” може звучати као војни појам, Модерна музичка енциклопедија га данас објашњава кроз музику. Маршеви су музичка дела чија је улога да дају ритам уједначеном корачању и зато се свирају као музичка пратња војним парадама или разним свечаним поворкама. Често их свирају војни оркестри, али се налазе и на репертоару других ансамбала. За то су се потрудили многи композитори класичне музике, пишући дела у овој форми, која су веома популарна. Сигурно сте сви чули за „Словенски марш” Петра Иљича Чајковског или за чувени марш „На Дрину”, који је компоновао Станислав Бинички.
Али, нису сви маршеви писани као корачнице. Неке композиторе је ритам марша инспирисао да напишу нека од својих најбољих дела или да их искористе у оквиру већих музичких форми. Ми вам данас представљамо „Тријумфални марш” из опере „Аида” Ђузепа Вердија. Слушате га у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Корачајте са нама кроз музику. Постаните пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Миса је главни црквени обред западнохришћанске цркве, који је пандан литургији у Источној цркви. За разлику од источноевропске цркве, у којој се инструменти не користе, на западу се у богослужење уводе оргулје, те се и мисе служе уз пратњу тог инструмента.
Као музички облик миса своју коначну форму добија у музици ренесансе, а потом се развија и у наредним епохама. Саставлјена је од пет сталних одсека: „Кирие елеисон” („Господи помилуј”), „Глорија” („Слава”), „Кредо” („Верујем”), „Санктус и бенедиктус” („Свети и благословен”), и „Агнус деи” („Јагње божје”), а други одсеци мењају се према празницима током године. Све мисе, без обзира на то да ли су писане за богослужбене обреде или за концертне подијуме, имају те ставове и непромењене текстове од средњег века до данас.
Међу најпознатија музичка дела која су писана у форми мисе убрајају се Миса папе Марчела Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине, „Миса х-молл“ Јохана Себастијана Баха, као и чувена „Миса Солемнис“ Лудвига ван Бетовена. Међу њима налази се и „Крунидбена миса“ Волфганга Амадеуса Моцарта, компонована 1779. године, коју ћемо слушати у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте музичку историју захваљујући Модерној музичкој енциклопедији Музичке продукције РТС. Пратите нас на нашим званичним Facebook и Instagram страницама, као и преко нашег сајта.
Упознајмо данас једног од великана српске музике, композитора Стевана Стојановића Мокрањца, ствараоца, који је поред свог опуса, оставио значајан траг и у другим друштвеним делатностима – као оснивач прве музичке школе у Србији, у Београду, 1889. године, која данас носи његово име и као оснивач првог гудачког квартета у нашој земљи, у коме је и сам свирао.
Целокупан Мокрањчев опус израста из фолклорне традиције. Музику која је поникла из народа композитор је стилизовао у духу сопствених стваралачких принципа који нису нарушавали њен оригинални облик. Готово у потпуности његов опус припада хорској музици, црквеној и световној, где се међу духовним делима издвајају „Литургија Св. Јована Златоустог”, „Акатист Богородици” и „Опело”, док су у области световне музике најзначајније „Руковети”. Мокрањац је написао петнаест „Руковети”. Обликовао их је као хорске рапсодије, које су сачињене од низа песама из истог краја, које је, такође, сам забележио на терену.
Мокрањчеву музику упознаћемо слушајући „Другу руковет”, једно од најпознатијих хорских дела овог ствараоца. Слушаћемо је у извођењу Хора РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте и остала дела Стевана Стојановића Мокрањца уз помоћ Модерне музичке енциклопедије. То ће вам бити много једноставније, ако сте пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Толико чудесних тема открива музика, када кренете било којим путем да је пратите. Ми смо на трагу азбуке, а циљ нам је да музику упознамо пратећи редослед слова, која нас воде вијугавим путем, од појма до историје, од инструмената до биографија композитора. Данас нас слово М враћа у епоху класицизма и зауставља испред правог чуда музике! Упознајте Волфганга Амадеуса Моцарта!
Моцарт је имао само шест година када је компоновао прву композицију за клавир. У осмој је написао прве симфоније. У деветој први ораторијум. У тринаестој прву оперу – Бастијен и Бастијена, а са 25 година имао је више дела него многи композитори за цео живот. Говорећи данашњим језиком, његов отац, Леополд, био је одличан менаџер. Приметивши дар свога сина, одлучио је да га, као чудо од детета прикаже Европи. То време, од његове шесте до петнаесте године, донело је Моцарту светску славу, а слушала га је публика у Минхену, Штутгарту, Бечу, Франкфурту, Паризу, Лондону, Риму и у многим другим градовима.
Хроничари тврде и да је Моцарт био први композитор који је живео као слободни уметник. Избор да не буде композитор при двору навео га је да тржишно размишља. Да би његова породица имала новца за живот, био је принуђен да компонује по наруџбини, да продаје своје већ написане композиције и да даје часове клавира и виолине, а некима чак и композиције.
Претпостављате – опус овог композитора је изузетно велики, иако је живео само 35 година. Компоновао је у готово свим областима стваралаштва. Написао је велики број симфонија, сонате и концерте за клавир и виолину, које спадају у сам врх светске литературе за те инструменте. Писао је и опере, од којих за почетак треба запамтити „Чаробну фрулу”, „Фигарову женидбу” и „Дон Ђованија”, а аутор је и чувеног „Реквијема”, који није до краја завршио.
Ми данас слушамо један од најлепших делова „Реквијема“ – став „Лацримоса“ у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић. А и позивамо вас да откријете опусе познатих композитора као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
По снази своје инвенцијеМодест Мусоргски (1839-1881) је један од најоригиналнијих стваралаца „Руске петорке”, а живео је најкраће од осталих стваралаца ове групе. Одмалена је био у свету музике, у који га је увела мајка, која му је држала часове клавира. Одрастао на селу, веома рано сусрео се с богатом народном музичком традицијом, чији звук не заборавлја ни када одлази у Петроград на школовање у војну школу. Врло брзо упознаје Александра Даргомижског, потом Балакирјева и Кјуија, код којих наставлја своје музичко усавршавање.
Као стваралац Мусоргски је реалиста. Нјему је музика била средство изражавања којим је желео да на што реалистичнији начин представи теме које су га инспирисале. Зато у његовом опусу најзначајније место заузимају управо она дела у којима текст има важну улогу, а то су опере и соло песме. Најзначајнија остварења оперског жанра су Борис Годунов, Хованшчина и Сорочински сајам. Написао је три циклуса песама: Дечја соба, Без сунца и Песме и игре смрти.
Посебно место припада његовом делу Слике са изложбе, које је оригинално писано за клавир, а касније га је оркестрирао Морис Равел. А ми вам данас пружамо прилику да га чујете у извођењу Дувачког ансамбла Симфонијског оркестра РТС. Диригује Давид Валтер, у чијем аранжману ћете и слушати ову кмпозицију.
Дружите се са музиком светских композитора уз помоћ Модерне музичке енциклопедије. Нека вам у томе помогну званичне Фацебоок и Инстаграм странице, као и Yоутубе канал Музичке продукције РТС.
Слово Н
Спремите се за сунце, море и љубав! Не требају нам ни воз, ни брод, ни авион. Воде нас слово Н и музика, и то на сам југ темпераментне Италије, да упознамо наполитанске песме.
Наполитанска песма или, како је Италијани зову, Канцоне Наполитана (итал. Canzone Napoletana), је традиционална италијанска песма, љубавна по садржају, тако да је веома слична серенади. Када бисте чули неку од њих, сигурни смо да би вам звучале познато, али је мало познат њихов историјат. Прве наполитанске песме написане су за такмичење, које је организовано 1830. године, у оквиру годишњег фестивала у Пиедигроти, делу Напуља у коме се налази позната црква Мадона из Пиедигроте. Победник тог такмичења била је песма „Te voglio bene assaie” („Много те волим“), коју је написао чувени оперски композитор Гаетано Доницети. Од тога доба па до данас наполитанска песма је постала део не само напуљске и италијанске културе, већ је радо слушају љубитељу музике широм света.
Ми ћемо данас имати прилику да чујемо наполитанску песму „Санта Лућија“ („Santa Lucia“), коју је компоновао Теодоро Котрау. То је прва наполитанска песма која је компонована на италијанском језику, односно није писана на наполитанском дијалекту, како је то уобичајено када су у питању ове композиције. Солисти су тенор Зоран Тодоровић и маестро Бојан Суђић. Наступају уз Хор и Симфонијски оркестар РТС.
Верујемо да вам се допада наше истраживање музике. Придружите нам се на даљем путу као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Слово Њ
Мало лево, мало десно, па опет, лево, а затим десно, као лист на ветру, крећемо се данас путем музике. Пажљиво станите на слово Њ, јер нам представља нову реч, која значи „њишући”. На италијанском језику она се пише „ondeggiante”, а чита „ондађенте”, а када се користи у музици – то значи да музичар треба да свира вибрато или тремоло, односно да користи неки од „љуљајућих ефеката” како би добио бољи тон.
Вибрато (итал. „vibrare” – „треперети”) је техника свирања код гудачких инструмената, код које музичар лагано њише прст којим притиска жицу и тако ствара вибрирајући тон. Његова улога је да се постигне емотиван призвук мелодије. Постоје различите врсте вибрата и музичари их бирају према стилу композиције, динамици и другим елементима неког музичког дела.
Веома сличан вибрату је тремоло (итал. „tremulus”, што значи „дрхтав”) и ове две технике свирања се, понекад, преклапају. А у чему је њихова разлика? Да бисмо на то одговорили, употребићемо знање из физике: вибрато је ефекат код кога се мења фреквенција звука, док код тремола варира амплитуда тона.
И да се вратимо на музику! Истражите њишуће ефекте у музици, слушајући други став „Симфоније бр. 6, h-moll, оп. 74” Петра Иљича Чајковског, али и гледајући музичаре који свирају гудачке инструменте. Обратите пажњу на покрете њихове леве руке. Свира Симфонијски оркестар РТС, уз маестра Бојана Суђића.
И док се спремате за наше ново слово, до кога ћемо стићи сутра, постаните, уколико већ нисте, пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Слово О
Опера је један од најпопуларнијих жанрова уметничке музике. Међу љубитељима постоје појединци који познају сваки детаљ готово свих оперских дела: арије, дуете, хорске сцене, оркестарске одломке, знају све заплете либрета, имена најбољих певача и историјских извођења. Постоје и они који не знају баш све те детаље, али радо одлазе у позориште и с нестрпљењем очекују сваку оперску премијеру.
Појава опере је везана за епоху барока. Прву приказану оперу „Дафне“ компоновао је Јакопо Пери, 1597. године. Од тога доба па до данас музичка историја памти многа сјајна дела оперског репертоара, посебно она која су компоновали Моцарт, Росини, Белини, Верди, Вагнер и други ствараоци различитих епоха. И многи савремени композитори компоновали су интересанта оперска дела, али се данас на музичкој сцени појављују и познате опере у различитим аранжманима.
Свет музике опере упознаћемо слушајући чувену оперу „Тоска“ Ђакома Пучинија, у џез аранжману, који је начинио Петер Рајтер Шауб. Слушамо Биг Бенд РТС. Солиста је Франческо Сантучи, тенор саксофон. Слушамо чувену арију „E licevan le stelle“.
Преслушајте и друге одломке Пучинијеве опере пратећи You Tube Музичке продукције РТС. Пратите и наше званичне Facebook и Instagram странице и препустите се музици.
Чују се већ звуци музичког позорошта и зато пожурите, да што пре стигнемо до слова О! Сместите се на своја места и будите спремни да упознате оперету.
Оперета је музичко-сценски облик у коме се радња одвија у певаним, играним и говорним нумерама. Њен назив потиче од италијанске речи „operetta”, што значи „мала опера”. Али, треба да знате да она не представља умањену варијанту опере, већ је то самостално музичко-сценско дело које има сасвим друкчији карактер и углавном шаљив и лаган садржај. Либрето, односно текст на основу кога је написана, је најчешће заснован на улепшаним и наивним животним причама, љубавним згодама и незгодама и има срећан крај.
Поред певачких, за оперету су карактеристичне и бројне играчке нумере које су засноване на популарним играма, као што су валцер, полка, кан-кан и друге. Извођење ових дела тражи свестране уметнике који морају да буду подједнако добри певачи, глумци и играчи.
Запамтите и податак из историје: оперета је настала око 1850. године у Паризу, али се интересовање за њу веома брзо ширило по Европи, па је за кратко време освојила и Беч.
А данас осваја и нас! Слушаћемо одломак „Једно слободно место” из оперете „Циркуска принцеза“ Имре Калмана. Солисти су сопран Силви Сенди и тенор Карољ Пелер, прваци будимпештанске оперете. Наступају уз Симфонијски оркестар РТС, а диригује маестро Бојан Суђић.
После ове нумере нема више изговора. Потражите оперету као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Предвођени знањем из Модерне музичке енциклопедије, данас вам представљамо ораторијум, музичку форму која је обележила епоху барока. То је вокално-инструментално дело, углавном писано на текст духовног карактера, али постоји и значајан број композиција овог типа које су написане на световне текстове. Састоји се од низа нумера које могу бити солистичке, хорске и оркестарске, а карактеристични су и дуети, терцети, чак и квартети, као ансамбли солиста који се појављују у извођењу.
Ораторијум се појавио почетком 17. века. Његове претече биле су проповеди у цркви, које су одржаване у просторима за молитву, који су називани ораторијуми. Данас се најчешће изводе на концертним подијумима, а у извођењу учествују вокални солисти, хор и симфонијски оркестар.
Један од најзначајнијих композитора, који су компоновали дела у овој форми, био је Јохан Себастијан Бах. Из његовог богатог опуса посебно се издваја „Божићни ораторијум“, из кога ћемо слушати хорску нумеру „Herr, wenn die stolzen Feinde schnauben“. Њега ће извести Хор и Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте музичке форме које су обележиле различите епохе, као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Слово П
Трагом наше азбучне мапе, пратећи слова, већ смо стекли прилично знање о музици, завирили у биографије композитора, вратили се у претходне епохе, научили нове музичке појмове и ево нас, данас пред новим музичким изазовом. Прст нам је на слову П, а знање пред примењеном музиком!
Музика која се користи у филму, у позоришту, радију и телевизији назива се примењена музика и њена улога је да својим изражајним средствима обогати уметнички доживљај садржаја који емитују поменути медији или које користе филм и позориште.
Пре открића тон-филма или звучног филма, дакле у доба немог филма, музика се користила у биоскопским дворанама да би потцртала драмску радњу и ублажила звук који је производио пројектор. За такве потребе ангажовани су пијанисти који су свирали пригодну музику. У појединим биоскопима, најчешће у великим градовима, биоскопи су имали чак и своје оркестре.
Прва музика за филм настала је почетком 20. века. Њу је компоновао француски композитор Камиј Сен Санс, 1909. године, а коришћена је у филму који се зове „Убиство војводе од Гиза”. У доба звучног филма музика за филмове најчешће се компонује за сваки од њих појединачно. На наш списак композитора допишите и имена стваралаца, као што су Енио Мориконе, Вангелис, Нино Рота и Хауард Шор, јер су неке од нумера које су написали постали прави хитови и данас се радо слушају као самосталне композиције.
Ми смо данас, захваљујући музици, на броду с гусарима. Слушамо музику из филма „Пирати с Кариба“ Ханса Цимера. Свира Симфонијски оркестар РТС, диригује Бојан Суђић.
После ове музичке авантуре, потражите и друге, као стални пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Данас се спремите за нови корак у плесу, али и за нови корак у вашем знању. Модерна музичка енциклопедија Музичке продукције РТС отвара свет музике прелепе игре, која се зове – полка.
Полка је чешка народна игра с почетка 19. века, која је веома брзо постала популарна у Европи тога доба. Њен назив потиче од чешке речи „пулка”, што значи мала половина, а односи се на кратке полу-кораке који се користе у плесу. Сличност са речју полка, која на чешком језику значи Пољакиња, навела је многе да помисле да је у питању игра пољског порекла.
Без обзира на порекло, полка је, са својим израженим ритмом и правилном метриком, брзо постала омиљена код играча, али и код композитора 19. века, тако да је данас проналазимо чак и у појединим операма и оперетама.
Свакако да је мајстор полки био Јохан Штраус – млађи. Без његових игара, које су писане у духу ове народне игре, не може да се замисли ни један новогодишњи концерт, али ни новогодишњи празници. Ми се данас, уз помоћ музике, управо враћамо у овај празнични свет, уз Штраусову полку „Муње и громови”. Слушамо је у извођењу Симфонијског оркестра РТС, диригује маестро Бојан Суђић.
Потражите и друге атрактивне композиције, које су компоноване у духу различитих игара, као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Слово Р
Уз Клода Дебисија, Морис Равел (1875-1937) је један од најзначајнијих представника импресионизма. Иако пореклом није био Француз, његова музика била је типично француска. Завршио је Конзерваторијум у Паризу и већ током студија указао на специфичности свога стила, којима је кршио у то време усталјена правила компоновања. Осим компоновањем, бавио се и дириговањем, а био је и одличан пијаниста.
У својим делима Равел је само донекле следио Дебисија, али је веома брзо дефинисао сопствени стил, усмеравајући се ка неокласицизму, музичком језику који је оживлјавао облике претходних епоха новим, оригиналним, модерним решењима.
Нјегова дела припадају клавирској, камерној, оркестарској, вокалној музици и музици за позориште. Међу клавирским композицијама издвајају се Павана за умрлу инфанткињу и виртуозне минијатуре Огледала и Водоскок. У композицији Алборада дел грациозо био је инспирисан шпанским фолклором, а мистичну атмосферу постигао је у делу Гаспар ноћи. Написао је два концерта за клавир, од којих је Други написан само за леву руку. Из Равеловог опуса издваја се и балет Дафнис и Клое, из кога се данас често изводи оркестарска свита, а најпознатије његово дело је Болеро.
А ми вам за данас предлажемо да чујете композицију Ла валс. Иако је Равел ово дело компоновао са идејом да буде балетско, оно се често налази на репертоарима симфонијских оркестара. Слушате га у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује Бојан Суђић.
Упознајте одличне интерпретације Симфонијског оркестра РТС. Потражите омиљене композиције у извођењу овог ансамбла на званичним Facebook и Instagram странице, као и Youtube канал Музичке продукције РТС. Пратите нас и будите у току најновијих постова које смо припремили за вас!
Модерна музичка енциклопедија отвара данас свет великих вокално-инструменталних дела, од којих су нека од најлепших, али и најпознатијих, писана у форми реквијема. Реквијем је миса за преминуле, која се у католичкој цркви служи у част њихове душе. Пандан овом чину у православној служби је опело.
Реч “реквијем” је латинског порекла и потиче од првих речи којим овај обред и почиње: “Requiem aeternam dona eis”, што значи “Подари им вечни живот, Господе”.
Код композитора различитих епоха реквијем је био веома популаран облик. Већином су писани на текстове литургијских записа и често се изводе концертно.
Један од најпознатијих написао је Волфганг Амадеус Моцарт. Дело је популарност стекло делимично и због тајанственошћу обавијене легенде о свом настанку. За разлику од маштовитих, апокрифних верзија о непознатом гласнику, заогрнутом сивим плаштом, који од Моцарта поручује дело за анонимну особу, стварне околности настанка „Реквијема“ сасвим су другачије. Гласника је с наруџбом послао гроф Франц Валсег Штупах, музички аматер, у јулу 1791. године. Мису за мртве желео је да изведе у спомен на преминулу супругу и да је прикаже као сопствену композицију.
Из Моцартовог „Реквијема“ данас слушамо одломак из става “Dies irae” (Дан гнева). Слушамо га у извођењу хора и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Послушајте и друге ставове овог чувеног Моцартовог дела, као стални пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Ритам може бити један од кључних чинилаца у нашој одлуци да ли нам се нека композиција допада или не. То је посебно приметно у композицијама музике популарних жанрова, код којих можемо да говоримо о ритму музике за плес, о ритму рока, спором ритму, брзом ритму итд. Ако стручно желимо да дефинишемо ритам онда можемо да кажемо да низанем тонова или уопште звукова различитих трајања настаје „ритам”.
Постоје ритмови који су једнолични, али постоје и они који су знатно динамичнији, па чак и компликованији. Такође, ритмове можемо делити ипрема различитим играма, као што су, на пример, ритам валцера, самбе или ча-ча-ча. Међутим, веома су интересантни и џез ритмови, као што је, опет на пример, ритам свинга или бибапа.
Упознаћете ритам захваљујући Биг Бенду РТС. У извођењу овог ансамбла слушаћете композицију „Brasilian Dance of the Flugelhorn“, а са Биг Бендом РТС ће сцену делити Цхуцк Финдлеy.
Упознајте још музичких појмова као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС или преко нашег званичног сајта.
Чекамо вас!
Када сте последњи пут били романтични? Данас је прилика да се опробамо и у томе, захваљујући слову Р и речи романтизам. Реч романтизам често погрешно повезују са речју романса, која има више значења. Првенствено асоцира на љубав, али и на различите области уметности, а сигурни смо да сте сви спремни да је истражимо кроз музику.
Романтизам нас враћа на сам крај 18. и почетак 19. века, најбогатију епоху када је у питању развој музичке уметности. Шта се ту све мењало? Прво, романтичарски симфонијски оркестар двоструко је бројнији него у доба класицизма. У његов састав ушли су нови дувачки инструменти као што су пиколо флаута, енглески рог, бас-кларинет, контрафагот, туба и саксофон. Повећао се и број и врсте удараљки: челеста, ксилофон, гонг, звона, чинеле и друге. Затим, развијају се симфонија, концерти, камерна и солистичка музика, настају велика оперска дела. Музички уметник романтизма интересује се за природу, фантазију и мистику, а композитори за музички фолклор, који као инспирацију проналазимо у њиховим делима. И наравно, опера доживљава своје врхунце, пре свега у Италији и Немачкој.
Списак композитора нам се данас знатно шири. Допишите на њега имена Роберта Шумана, Феликса Менделсона, Фредерика Шопена, Франца Листа, Јоханеса Брамса, Петра Иљича Чајковског, Рихарда Вагнера и Ђоакина Росинија. Њихова дела нам могу послужити тек за почетак упознавања романтизма.
А сада и да га ослушнемо! Слушате први став „Концерта за клавир и оркестар“ Едварда Грига. Солиста је пијаниста Александар Маџар. Симфонијским оркестром РТС диригује маестро Бојан Суђић.
Која нам још имена недостају на списку међу композиторима романтизма? Откријте самостално, као стални пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Ђоакино Росини (1792-1868) је један од најзначајнијих италијанских оперских композитора. Рођен је у Пезару, у музичкој породици. Музику је студирао у Болоњи и изузетно ценио дела Јозефа Хајдна, Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена, па су га чак, по вештини писања, звали „италијански Моцарт”. Био је веома популаран и у Италији и у Француској. Све његове оперске представе биле су попуњене до последњег места, упркос покушајима да се премијере осујете.
Иако у његовом опусу проналазимо и дела других жанрова, његове опере имају централно место. У њима је посебну пажњу посвећивао лепим и мелодичним аријама и логичном току драмске радње. Нјегове најзначајније опере су „Севилјски берберин”, „Италијанка у Алжиру”, „Виљем Тел”, „Отело”, „Сврака крадлјивица” и „Семирамида.
Ми вам данас отварамо свет опере „Виљем Тел”. Отварамо га баш увертиром, коју ћете имати прилике да слушате у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
А шта све пише у биографијама чувених композитора сазнајте уз помоћ Модерне музичке енциклопедије. Пратите нас на званичним Facebook и Instagram страницама Музичке продукције РТС.
Слово С
Данас отварамо странице Модерне музичке енциклопедије које нас воде у свет дувачких инструмената и упознајемо саксофон кроз реч и музику. Када га погледате, не бисте никада рекли да спада у групу дрвених дувачких инструмената, јер се прави од метала. По начину како се на њему добија тон – сродан је кларинету. Иако га најчешће доводимо у везу са џезом, данас га све више композитора класичне музике користи у својим делима, а проналазимо га и у опусима стваралаца позног романтизма.
А шта каже историја? Саксофон је добио име по свом изумителју Адолфу Саксу. У прво време овај инструмент је био намењен војним оркестрима, а значајнију улогу добио је на џез сцени и у популарној музици захвалјујући широком опсегу звука и великој изражајној снази. Прави се у неколико величина, од чега зависи његов штим (сопран, алт, тенор, бас).
Данас смо и музиком у звуку џеза. Слушамо Биг Бенд РТС. Солисти су саксофонисти Симон Рихтер и Кристијан Млачак, а слушамо Рихтерову нумеру „Two Brothers”.
Читајте нас и слушајте као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Поправите своје расположење уз ритам свинга и добру музику! Свинг (swing) је правац џез музике који се појављује у првој половини 20. века. Карактерише га чврста ритмичка секција, умерени или брзи темпо и синкопирани ритам, по коме га и препознајемо.
Свинг музику је најчешће свирао велики извођачки састав који се зове биг бенд (big band), а захвалјујући овом жанру саксофон је добио једну од водећих улога. Познати представници те музике јесу пијаниста Дјук Елингтон, трубач Глен Милер и краљ свинга – кларинетиста Бени Гудман. Нјихови оркестри су тридесетих и четрдесетих година 20. века били популарни једнако као рок састави педесетих година. Поменимо и напознатије певачице које су обележиле ову еру – Били Холидеј, Елу Фицџералд и Сару Вон.
А ми данас имамо могућност да нам добру енергију да управо свинг. Слушамо „On Green Dolphin Street“ у извођењу Биг Бенда РТС и фантастичног солисту на труби Чака Финдлија.
Волели бисте да чујете још доброг џеза? Ништа лакше! Пратите нас преко знаничних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС, а информације о свингу потражите на нашем званичном сајту.
Сигурно сви звучно препознајете чувени почетни мотив Пете симфоније Лудвига ван Бетовена. Његова музика, коју управо чујемо у нашим мислима, отвара нову страницу Модерне музичке енциклопедије, која нас води у свет симфонијског звука.
Симфонија није продукт епохе класицизма, како многи мисле. Она је настала од увертире за италијанску барокну оперу, која је и називана „синфонија”. На њен настанак утицало је осамостаљивање уводне музике из барокних опера, тј. њихово издвајање из опера, и почетак самосталног живота на концертним подијумима. Прве синфоније су постепено добијале и остале ставове, па је тако настала класична симфонија.
У прво време симфоније су имале три става, затим четири, да би у доба романтизма поједини композитори компоновали чак и петоставачна дела. Звук симфонија је звучно растао како се увећавао симфонијски оркестар, из епохе у епоху, новим инструметима. Појединим композиторима то није било довољно, па су у звук симфонија укључили и хорски ансамбл.
Данас је симфонија, такорећи, обавезни део концертног репертоара симфонијског оркестра. Читав спектар епоха омогућава да њихови наступи, на којима свирају симфоније, увек буду разноврсни, а публика нека дела овог жанра већ сматра правим музичких хитовима класичне музике. Зато смо и ми одабрали да данас слушамо Шесту симфонију Петра Иљича Чајковског, коју сви знају под називом „Патетична симфонија”. Четврти став ће извести Симфонијски оркестар РТС, а диригује маестро Бојан Суђић.
А који појам бисте ви желели да упознате? Постаните пратилац званичне Facebook и Instagram странице Музичке продукције РТС и пишите нам, а пратите нас и преко нашег нашег званичног сајта.
Епоха романтизма у музици донела је многе новине. Музички уметник романтизма занима се за природу, фантазију и мистику. Повлачи се у себе, а као резултат настају мале форме које осликавају тренутна расположења, али се јављају и дела у којима су музиком описани догађаји из природе или приче. Таква дела називају се „програмска музика”. Она углавном имају наслове који указују на њихов ванмузички садржај. Најзначајнији облик програмске музике јесте симфонијска поема.
Симфонијска поема је музички облик у једном ставу у коме је описана нека личност, прича, песма, природа, животиња, историјски догађај… Назив „симфонијска” дошао је од извођачког састава – симфонијског оркестра, а „поема” по књижевном, лирском делу у коме се описује одређени садржај.
У опусима композитора епохе романтизма можемо пронаћи бројна дела која су писана у овој форми. Међу ствараоцима чије су опусе обележили јесу Франц Лист и Рихард Штраус, као и Беџих Сметана, чешки композитор, који је написао циклус од шест композиција овог типа, а назвао их је „Моја домовина”. Најпознатији део циклуса је „Влтава”, симфонијска поема којом је композитор музиком осликао ову чешку реку. Зато ћемо данас слушати баш ово дело, у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајете музику и музичке појмове уз Модерну музичку енциклопедију Музичке продукције РТС. Пратите нас преко наших званичних Facebook и Instagram страница и нашег званичног сајта.
Чешки композитор Беџих Сметана (1824-1884) један је од најзначајнијих представника епохе романтизма. Својим опусом обележио је и чешку националну школу и залагао се за успон музике своје землје. Зато је око себе окуплјао талентоване уметнике, заинтересоване за афирмацију културе чешког народа, приређујући им вечери уз клавир, који је и сам одлично свирао.
Поред компоновања, био је и веома талентовани диригент. Залагао се да тадашња јавност упозна значајна дела музичке литературе, посебно програмске композиције мађарског ствараоца Франца Листа.
Сметанино стваралаштво је богато и разноврсно. Привлачиле су га и вокална и инструментална музика. За оперу „Продана невеста”, која је и прва чешка национална опера, добио је награду, 1866. године, стварајући, потом још два остварења овог жанра – „Либуша”„ и „Далибор”. Био је и чувени мајстор симфонијске поеме, међу којима се издваја циклус „Моја домовина”.
Управо из овог циклуса данас издвајамо најпопуларнију поему „Влтава”, за коју је аутор био инспирисан истоименом реком. Њен ток музика прати од извора све до тренутка док не добије моћну
снагу воденог тока. Ово дело слушаћете у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Истражите звук програмске музике. Упознајте музичку машту њихових ствралаца уз помоћ Модерне музичке енциклопедије Музичке продукције РТС. Пратите нас на званичним Facebook и Instagram страницама, као и на нашем званичном сајту.
Данас се спремите за нешто потпуно другачије. Пред нама је слово С, а оно ће нас одвести у свет прелепих староградских песама.
За почетак, ево и мало историје. Староградска музика настала је крајем 19. и почетком 20. века у градским срединама: Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, Шапцу, Врању и другим нашим већим градовима. За разлику од народне музике, која се бави сеоским животом, она налази инспирацију у градским темама и чувеним градским причама. Староградске песме изводиле су се у кафанама, где су се људи окупљали и дружили. Најчешће су се певале уз пратњу тамбурашког или гудачког оркестра. Староградска музика и данас се може чути у кафанама, на слављима, свадбама и боемским четвртима као што је београдска Скадарлија. Староградске песме биле су испеване на текстове познатих песника. Сигурни смо да неке од њих већ и знате, као што су „Тихо ноћи”, „Што се боре мисли моје”, „Болујем ја, болујеш ти”, „Кад те видим на сокаку”, „Фијакер стари”.
А ево како староградске песме звуче када их свира симфонијски оркестар. Слушаћемо „Велики староградски валцер“ Федора Вртачника у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Као стални пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС упознајте музику на сва слова!
Слово Т
Ево још једног плеса у нашем истраживачком кораку. Слово Т нас данас враћа на сам почетак 19. века, на западну обалу Ла плате у Буенос Ајресу, где је настао танго. Била је то музика супротности, пре свега између мушкарца и жене, чијом се претечом назива игра хабанера. Многи су га сматрали превише изазовним и страственим, те није тако брзо улазио међу играче, али они који су га макар једном заиграли, знали су да је ова игра више од самих корака.
Танго је Европа први пут чула 1907, а зазвучао је у Паризу и веома брзо освојио и европске играчке дворане. У Америци га је промовисао чувени глумац Рудолф Валентино, а Енглези су га у стандардни плес уврстили 1920. године.
Данас постоје различите врсте танга. Аргентински композитор Астор Пјацола (1921–1992) је творац стила који се зове „tango nuevo” (нови танго). Композиције тог ствараоца веома су популарне свуда у свету, а многе од њих доживеле су бројне обраде за различите инструменте.
Ми ћемо и звуком отворити Пјацолин опус. Слушамо „Deus Xango” у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић. А у свет покрета ове темпераментне игре увешће нас и играчи Соња Живковић и Дарко Дожић.
Опробајте се и сами, слушајући музику, у корацима овог плеса. Истражите и друге игре као стални пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС и упознајте музику на сва слова!
Упознајте данас тромбон, тај дивни инструмент, који можемо пронаћи у различитим жанровима музике. Модерна музичка енциклопедија нас информише да је у питању најмлађи лимени дувачки инструмент, који је сродник трубе. За разлику од осталих инструмената те групе, он нема вентиле, већ поседује покретни део цеви који се зове „цуг”, помоћу којег се добијају различити тонови. Тромбон је један од најснажнијих инструмената по звуку и у оркестру је сјајна подршка трубама и хорнама.
А сад мало историје! Средњовековни инструмент бусина сматра се претечом тромбона. Први пут се јавлја у 15. веку, а већ у 17. сасвим наликује на данашњи инструмент. У оркестар га је први увео Клаудио Монтеверди, творац савременог симфонијског оркестра, а потом су га у својим делима користили и композитори епохе класицизма – Моцарт и Бетовен, и наравно романтизма. Данас је он незаобилазни члан сваког симфонијског оркестра, али и дувачког квинтета.
Али, данас је незаобилазни члан и Биг Бенда. И зато смо одабрали да звук овог инструмента упознамо баш у звуку џеза. Слушамо композицију “Song Of The Untamed World” у извођењу Биг Бенда РТС. Солисти су Иља Реијнхоуд, тромбон Александар Јаћимовић, тенор саксофон и Иван Алексијевић, клавир.
Упознајте и остале музичке инструменте. Препознајте их по звуку захваљујући одабраним композицијама које можете слушати као стални пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције, као преко и нашег званичног сајта.
Труба припада групи лимених дувачких инструмената. Од свих инструмената те групе, она свира највише тонове. Има продоран звук и композитори је често користе да би представили свечану или борбену атмосферу своје музике. То је претежно оркестарски инструмент, али може да буде и солистички.
Тон се на труби добија помоћу три вентила и различитих начина дувања ваздуха у цев. У музичкој литератури тај инструмент користи се и за постизање различитих, специфичних звучних боја. За то се употреблјава се купасти пригушивач, који се зове сордина. Њега свирач ставлја у левак, чиме се добија пригушенији, али и звуком другачији инструмент.
Труба је веома повезна и са џез музиком. Многи познати трубачи оставили су значајан траг баш у овом жанру музике. Звук овог инструмента упознаћете управо захваљујући Биг Бенду РТС. У извођењу овог ансамбла слушаћете композицију Астора Пјацоле – „Обливион”, а са Биг Бендом ће сцену делити чувеним џез трубач Боби Шу.
Упознајте данас трубу, а кроз џез музику и остале инструменте који чине Биг Бенд. Нека вам у томе помогне Модерна музичка енциклопедија, коју треба да користите као патилац званичне Facebook и Instagram странице Музичке продукције РТС или преко нашег званичног сајта. Чекамо вас!
Слово Ћ
Верујемо да ни ви нећете остати равнодушни пред композицијама са којима нас упознаје наше следеће слово. То је Ћ, које нас води у свет ћудљивих, каприциозних дела, која увек имају неки необични карактер.
Оваква дела препознаћете по томе што ће у програму концерта или на нотама, ако сте свирач, поред ознаке темпа писати и реч „cappricioso”. Ова реч значи „ћудљиво, каприциозно” и користи се да означи композиције које треба свирати у слободном и живахном стилу. Зато их музичари воле, јер им омогућавају да у интерпретацију унесу и лични осећај како и колико „ћудљиво” ово дело треба да се изведе.
Композиције које носе ознаку „cappricioso” су увек брзе, технички захтевне, изазовне за свирање и атрактивне за слушање, а на прави начин могу да их одсвирају само прави мајстори свог инструмента. Баш овако, како ћемо вам ми данас показати. Слушате харфисткињу Нађу Дорник, уз Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић. Они ће извести трећи став „Концерта за харфу и оркестар” Алберта Хинастере, „Libertamente capriccioso – Vivace”.
Верујемо да сте већ пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС, а ако нисте – постаните данас!
Слово У
Ако боље погледате ударачки инструметни су свуда око нас! Можете ударати оловком о оловку, камен о камен, лупати чврге балону, ударати поклопац о поклопац или рукама о своје тело – све то и још много тога може постати инструмент који припада тој групи. Управо таквим испробавањем звукова, кроз историју човечанства, настајали су ударачки инструметни, који су се развијали све до данас познатих, које можемо видети у оквиру симфонијског оркестра. Међутим, до данас су се задржали и традиционални ударачки инструменти на којима се свира у народу, али их користе и групе музичара које се баве неговањем фолклорне традиције и етно звука. До данас се развио и читав низ модерних ударачких инструмената, које можемо видети у савременим саставима музике популарних жанрова.
Међутим, без обзира у којој врсти музике се користе, сви ударачки инструменти се деле на удараљке са одређеном и удараљке са неодређеном висином звука. Обе групе имају своје равномерно место и музици дају посебну боју, а пре свега ритам.
Упознајмо неке од ударачких инструмената уз Биг Бенд РТС. Слушамо нумеру Ел Јуниор у извођењу Карлхајн Миклина уз Биг Бенд РТС.
Ако вам ништа није при руци, можете пуцкетати прстима или ударати шаком о шаку, док слушате музику у извођењу ансамбала Музичке продукције РТС. Пратите Модерну музичку енциклопедију на нашим званичним Facebook и Instagram страницама!
Замислите да смо на старту велике музичке трке. Све је спремно за почетак, па и ми, који ћемо, уз помоћ слова У упознати увертиру.
Генерално речено, увертира је уводна музика која је писана за оркестар. Најчешће претходи некој опери или оперети. Углавном започиње пре него што се подигне завеса и уводи публику у атмосферу композиције, доносећи неколико значајних мелодијских тема, које ће се накнадно чути у музичко-сценском делу. Од једноставних увода до композиција које се изводе самостално на концертном подијуму – то је најкраћа историја развоја увертира. Док су је поједини ствараоци писали као музику која треба да припреми публику за даље слушање, други су стварали амбициознија дела која се данас и самостално могу чути на концертном подијуму. Оне се често изводе као прва композиција на концерту и на симболичан начин га и отварају.
Ми ћемо данас слушати одломак увертире за оперу „Виљем Тел“ Ђоакина Росинија. Извешће га Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Нека увертиром започне и сваки ваш дан! Потражите ону која вам се допада уз помоћ званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС. Пратите нас на заједничком трагу музике, од слова до слова!
Слово Ф
Ако се питате зашто смо данас у природи – нема ничег природнијег од тога, бар нам тако каже слово Ф, које нас је довело до фруле.
Фрула је народни дувачки инструмент. Састоји се од дрвене цеви која може бити различите дужине. На њеној предњој страни најчешће се налази шест рупица за свирање. Израђује се од шљиве и дрена или неке друге врсте дрвета као што су јасен, липа, зова, шимшир, врба, јавор, маслина, трешња, па чак и јоргован. На фрули можете да свирате мелодије за игре, некад и песме, а у појединим крајевима наше земље (нарочито у источној Србији) свирају се посебне чобанске импровизације.
Фрула може бити веома виртуозан инструмент, али истовремено може звучати и лирски нежно. Иако нас њен звук најчешће подсећа на изворну народну традицију, многи фрулаши својим музицирањем показују да се на овом инструменту могу свирати најразличитије мелодије, па чак и дела класичне музике.
Предлажемо вам да данас чујете фрулу Боре Дугића. И нежну и виртуозну. Уз Симфонијски оркестар и Хор РТС он ће одсвирати „Обичан балкански дан“. И нека баш ова нумера учини да ваш данашњи дан не буде обичан. Истражите музику као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС.
Слово Х
Упознајмо данас Јозефа Хајдна, једног од три великана која су обележила епоху класицизма. Као и многи талентовани композитори и он је први сусрет са музиком имао још као дечак, певајући у хору у Цркви Св. Стефана у Бечу. Поред певања, учио је и да свира чембало и виолину.
Интересантно је да је многа значајна инструментална дела написао радећи у служби грофа Николе Естерхазија као дворски композитор и диригент дворског оркестра, од 1760. године. Поред компоновања, спремао је концерте и оперске представе, а члановима породице Естерхази давао је и часове музике. После грофове смрти Хајдн напушта двор јер нови наследник Естерхазијевих није имао интересовања за музику. Распустио је и надалеко чувени оркестар, који је Хајдну донео славу и у другим европским земљама. По одласку с имања Естерхазијевих, Хајдн 1790. године одлази у Беч, а затим путује по европским престоницама, у којима се изводе његова дела писана претежно по поруџбини. У Паризу настаје шест „Париских симфонија“. У Лондону дела позног, зрелог опуса, „Лондонске симфоније“, последњи опуси гудачких квартета, ораторијуми „Стварање света“ и „Годишња доба“.
Иако је у историји музике запамћен као отац симфоније и гудачког квартета, тј. као стваралац који их је концепцијски и формално дефинисао, упознаћемо га кроз музику из његовог ораторијума „Стварање света”. Слушћете одломак из првог дела. Солиста је тенор Јанош Серекован (Мађарска). Наступа уз Хор и Симфонијски оркестар РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Отворите звучне странице Модерне музичке енциклопедије Музичке продукције РТС. Чекамо вас да на нашим званичним Facebook и Instagram страницама заједно откривамо најлепша дела познатих композитора.
Хармоника је један од најпознатијих музичких инструмената, а припада групи инструмената с диркама. Тон се добија помоћу ваздуха који се покреће развлачењем меха, који се налази између десне и леве руке: десном руком свира се на клавијатури, а левом притискају дугмићи који се зову басови. Овај инструмент је изумео Кристијан Фридрих Бушман 1822. године, који је био и творац усне хармонике, код које се тон добија као и код дувачких инструмената – тако што свирач дува у инструмент!
Осим класичне и усне хармонике, постоје и друге врсте тог инструмента. Једна од њих је и хроматска хармоника са дугметима која, уместо дирки, има дугмиће. Поред ње, веома познат је и бандонеон, који се свира у Уругвају, Аргентини и Бразилу, а посебно је карактеристичан за оркестре који изводе танго музику.
Хармоника се најчешће користи у народној и забавној музици, али су на концертном подијуму веома активни и уметници који на њој свирају уметничку музику. Ми ћемо овај инструмент упознати кроз звук традиције. Народни оркестар РТС, који предводи Влада Пановић, извешће композицију „Јоње, Јоње”.
Упознајте звук традиције захваљујући Модерној музичкој енциклопедији Музичке продукције РТС. Богату музичку баштину представљамо на нашим званичним Facebook и Instagram страницама, као и преко званичног сајта. Пружите себи могућност да, као наш пратилац, први чујете нове нумере које смо припремили за вас!
Данас вам Модерна музичка енциклопедија представља Арама Хачатурјана (1903–1978), совјетско-јерменског композитора, чија је дела звуком обојила јерменска народна музика.
Опус овог ствараоца је изузетно велики и укључује концерте за виолину, виолончело и клавир, концертне рапсодије, три симфоније, камерна и солитичка дела. Компоновао је и музику за сцену и филм, а најпознатија музика коју је писао за драму “Маскарада” Михаила Љермонтова, на основу које је, касније, обликовао симфонијску свиту.
У опусу овог ствараоца посебно место заузимају балети Спартак и Гајане. Најпознатији став из балета Гајане јесте „Игра саблјама”. То је ритуални плес у коме играчи држе саблје док играју. Композитор је у тој игри користио мотиве јерменског фолклора. Звук те композиције сигурно ће сваког слушаоца подсетити на борбу саблјама. Овај познати одломак данас слушамо у извођењу Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте најлепше странице светске музике уз званичне Фацебоок и Инстаграм странице Музичке продукције РТС.
За једну светковину, на захтев енглеског кралја Џорџа И, чувени барокни композитор Георг Фридрих Хендл компоновао је музику која је требало да прати ватромет. Свечаност је одржана 27. априла 1749. године у Хајд парку у Лондону. Музичари су били смештени на дрвеној позорници, која је била конструисана специјално за ту прилику. Пошто је кралј Џорџ ово дело прогласио „увертиром за војне инструменте”, у извођењу није учествовао ниједан гудачки инструмент. Оркестар је чинило 111 музичара: 16 обоа, 15 фагота, 20 хорни, 40 труба, један контрафагот, 8 тимпана и 12 бубњева. На несрећу, једна од испалјених ракета пала је у кутију с ракетама, што је узроковало огроман пожар. Дрвена позорница потпуно је изгорела, ватра је захватила чак и пола Хајд парка, а троје лјуди је погинуло. Несрећа се десила и шест дана раније, на јавној генералној проби (претпремијери), која је била одржана у Воксхолским вртовима, јужно од реке Темзе.
Без обзира на те догађаје, Хендлова композиција није остала само део пригодне музике већ се данас често изводи и на концертним подијумима, под називом Музика за кралјевски ватромет. Поред овог дела, овај великан епохе барока остаје запамћен и по композицији Музика на води.
Иако су ова два дела најпознатија, врхунац Хендловог стварања представлјају ораторијуми, за које је користио теме из Старог завета, али и приче из световног живота, а главни носилац радње је хор. Међу најзначајније ораторијуме спадају Израел у Египту и Јуда Макабејац и Месија из кога ћете чути одломак “Алелуја”. Слушате га у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте музичке епохе уз Модерну музичку енциклопедију Музичке продукције РТС. Пратите нас на званичним Фацебоок и Инстаграм страницама Музичке продукције РТС.
Спремите се данас за прави вртлог кроз музичку историју. Громко хорски звучи слово Х – које нам данас представља хор.
Већ смо кроз наше истраживање сазнали да је људски глас настарији музички инструмент, а многи и данас кажу да је најлепши. Зашто ово помињемо? Зато што је хор ансамбл кога чине само певачи, а то значи да ћемо бити у звуку музике коју они певају.
У вашу свешчицу из музичке историје запишите и то да почетке хорског певања проналазимо у праисторијским ритуалима, у којима је музика имала веома важну реч. Затим је хорска песма обележила и грчку трагедију. Она се развила у Античкој Грчкој, као театарска форма, и објединила је многе уметности, тако да нам се данас може учинити као нека претеча опере. Заједнички се певало и кроз средњи век, а ренесанса је била епоха у којој се развијала тзв. вокална музика. Ова дела изводило је више певача, односно певао их је хор. И ту почиње вртоглави развој хорске музике. Епохе барока, класицизма и романтизма дале су хоровима нови живот, кроз велика вокално-инструментална дела, која су сједињавала хор и оркестар, све до 20. века када и начини њеног извођења, добијају нове, специфичне облике на сцени.
Поменули смо вокалну музику. Треба знати да она може бити солистичка, што значи да је изводи један глас сам (соло) или уз инструменталну пратњу, и може бити хорска – а то су дела која интерпретира ансамбл певача, с мањим или већим бројем учесника. Кад смо већ код подела, запамтите и ову: хор може бити дечији, мушки, женски и мешовити.
Ми ћемо данас слушати Хор РТС. Овај ансамбл ће, уз маестра Бојана Суђића, извести „Другу руковет” Стевана Стојановића Мокрањца. Ослушните хорско дело које је засновано на фолклорној традицији. Сигурни смо да неке од песама које чине ову „Руковет” већ и познајете.
Кроз звук хорских гласова већ се спремамо да кренемо ка новом слову, које нас сутра очекује. Верујемо да сте пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС. А ако то још нисте постали, прави је тренутак да нам се придружите.
Композитор Стеван Христић (1885–1958) један је од најзначајнијих представника српске музике 20. века. Стваралац је изразите музичке индивидуалности, у чијим се делима прожимају различити музички стилови, али већина његових композиција ипак је инспирисана националним мотивима. Није ни чудно, ако се зна да је био ученик Стевана Стојановића Мокрањца, чији је опус на посебан начин на музичку сцену донео управо националну традицију.
Опус овог композитора, који је био и један од оснивача Београдске филхармоније. 1923. године, није велики, али уклјучује велика дела, као што су опера „Сутон“, балет „Охридска легенда“, ораторијум „Васкрсење“. Међу соло песмама истичу се Ластавица и Елегија, а значајна су и његова хорска дела. Писао је и концертантну музику, из које се посебно издвајају „Симфонијска фантазија за виолину и оркестар” и „Рапсодија за клавир и оркестар”, коју вам данас и представљамо. То дело слушаћете у извођењу пијанисткиње Наталије Младеновић и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Упознајте и друга дела Стевана Христића, која су на репертоару Симфонијског оркестра РТС. Довољно је само да постанете пратилац наших званичних Facebook и Instagram страница или да нас пратите преко званичнок Youtube канала Музичке продукције.
Слово Ц
Као пред дневником у школи, данас стојимо пред словом Ц. Не, није у питању провера знања, већ нам ово слово отвара дневник да прозовемо тоналитете у којима се компонује музика. А први су на слово Ц – Ц-дур и ц-мол.
Пре него што упознамо тоналитете, као што знамо слова азбуке и абецеде, морамо да научимо да музички тонови имају свој редослед. Ако их наводимо по солмизацији, они се зову „до”, „ре”, „ми”, „фа”, „сол”, „ла”, „си”, а после „си” поново дође „до”. Али ако их ређамо по тзв. абцеди, њихова имена су „ц”, „д”, „е”, „ф”, „г”, „а”, „х” и поново „ц”. Ови низови се понављају неколико пута у различитим октавама и дају музички тонски систем. Он је употпуњен повишеним и сниженим тоновима. Како ћемо њих препознати? Веома лако: повишени тонови имају додатак –ис, а снижени –ес. Тако повишени тон „ц” називамо „цис”, а снижени – „цес”. Постоје у музици још неке комбинације имена, али за почетак је довољно да запамтите ова правила.
Од сваког тона може да се направи лествица, а основне су дурска и молска. Слушајући неко дело, можете их једноставно разликовати – дурске лествице звуче весело, а молске тужно. Можете их разликовати и по називу: дурске лествице имају реч „дур” (Ц-дур), а молске – „мол” или „мол” (ц-мол). Међутим, ознаке Ц-дур и ц-мол имају и тоналитети. За разлику од лествице, коју чини низ тонова, који су поређани по специфичном правилу, тоналитет је музичко-хармонски појам. Нама је, за почетак, важно само да знамо да их препознамо, а то је лако, јер се и они зову Ц-дур и ц-мол, односно могу имати називе и по другим тоновима, на пример, Д-дур, а-мол, Гис- дур, фес-мол, итд.
Да ослушнемо то и кроз музику. Слушаћемо први став „Концерта за клавир и оркестар бр. 3 у ц-молу” Лудвига ван Бетовена. Солисткиња је пијанисткиња Јасминка Станчул. Наступа уз Симфонијски оркестар РТС, диригује маестро Бојан Суђић.
А ваш задатак је да се, уз помоћ званичних Facebook и Instagram страницама Музичке продукције РТС, подсетите различитих тоналитета у којима смо слушали композиције. Учините то као наш стални пратилац и употпуните своје знање!
Слово Ч
Од октобра, месеца, са почетком наше музичке сезоне, окрећемо нове странице Модерне музичке енциклопедије Музичке продукције РТС. Упознајте Петра Илјича Чајковског (1840-1893) великана руског романтизма.
Рођен је у Воткинску на Уралу. Интересантно је да је прво студирао Правни факултет у тадашњем Петрограду (данас Санкпетербург), где је уписао и Конзерваторијум, на коме је добио темелјно знање из музике. По завршетку студија одлази у Москву, где постаје професор на новооснованој високој школи, Московском конзерваторијуму, који данас носи његово име.
Чајковски се данас сматра утемелјивачем симфонијске и концертантне музике у Русији. Написао је шест симфонија, чувене концерте за клавир и виолину, три балета Лабудово језеро, Успавана лепотица и Крцко Орашчић, а од опера су најзначајније Пикова дама и Евгеније Оњегин.
Опера Евгеније Оњегин представлја један од врхунаца у оперском стваралаштву овог композитора. Настала је на основу истоименог дела Александра Пушкина. У овом делу се препознаје изразити таленат Чајковског за обликовање мелодија које носе различите емотивне карактеристике. Интересантно је и то да је Евгеније Оњегин била прва представа Опере Народног позоришта изведена после ослобођења Београда, 17. фебруара 1945. године. Тада се за диригентским пултом представио, у то време млади директор Опере, Оскар Данон, који ће годинама са посебном посвећеношћу и жаром дириговати ову представу.
А ми вам данас представљамо један од чувених одломака из опере Евгеније Оњегин. Слушаћете “Валцер” у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Заиграјмо валцер, радујући се новим музичким сусретима! Пратите нас на званичним Фацебоок и Инстаграм страницама Музичке продукције РТС.
Само још неколико тренутака ваше пажње и слово Ч ће нам и музиком представити инструмент – челесту!
Када музиком желите да дочарате фантастику, онда искористите звук челесте, чије име потиче од речи „celeste”, што значи „небески”. Њен звук сличан је звуку звона, који са собом носи много мистике. То је инструмент који има клавијатуру, али се у литератури помиње и у групи ударачких инструмената.
Да бисте упознали челесту, послушаје музику из филма „Хари Потер и камен мудрости” у извођењу Симфонијског оркестра РТС и маестра Бојана Суђића. Обратите пажњу на прву тему. То је тема сове Хедвиге, по њој се препознају сви филмови о чаробњаку Харију Потеру. Том мистичном мелодијом композитор Џон Вилијамс дочарао је не само совин лет, већ и целокупан звучни амбијент филма. А ову тему у оркестру свира челеста.
Препустите се музици из бајки и фантазија као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Слово Џ
Спремите се за добар звук правих мајстора музике! У ритму свинга, бибапа, диксиленда и других поџанрова, данас, захваљујући слову Џ, отварамо свет џез музике!
Џез (јазз) је музички жанр који се појавио у Америци почетком 20. века. Његове зачетке проналазимо у песмама уз рад и духовним песмама робова пореклом из Африке који су кроз њих исказивали своју патњу и носталгију за домовином. Уз духовне песме развија се и блуз (blues), музика с тужним и сетним призвуком којом су робови себи олакшавали рад на плантажама.
Џез је у почетку била музика сиромашних Афроамериканаца који су живели у Њу Орлеансу, а потом је освојила цео свет, као што ће и нас освојити данас! Слушаћете Биг бенд РТС, а солиста је чувени тромбониста Иља Реинхоуд. Само за вас данас нумера „Another World”!
Као и музику, истражите и џез од слова до слова, као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС!
Слово Ш
Кренули смо наше истраживање од слова А, дружили се уз музику од слова до слова, а данас смо пред словом Ш, које нас води у свет вечних шлагера.
И ето нас већ у првој половини 20. века, у време када настају прве нумере овог жанра. Треба знати да реч „шлагер” потиче од немачке речи „schlag” (чита се „шлаг”), што значи „удар”, и означава песме које брзо и лако освајају публику. Те прве нумере имале су изузетно једноставну инструменталну пратњу. Занимљиво је чак и то да су именом „шлагер” називане чак и популарне арије из оперета, које су се изводиле ван музичке сцене. Међутим, веома брзо настају оригинална дела тог жанра и шлагер постаје један од најзначајнијих облика забавне музике.
Препуштајући се назаборавним песмама, ми данас слушамо нумеру „Златни дан”, у извођењу Бисере Велетанлић, која наступа уз Симфонијски оркестар и Биг Бенд РТС. Диригује Иван Илић.
Време је да искористимо своје знање. Крените на самостално истраживање, као пратилац званичних Facebook и Instagram страница Музичке продукције РТС! А ми вас, ускоро, чекамо на старту новог путешествија кроз музику.
Данас вам представљамо Дмитрија Шостаковича (1906–1975), највећег симфоничара 20. века, који је уз своје земљаке – Игора Стравинског и Сергеја Прокофјева – један од најзначајнијих руских композитора тог доба. Нјегов животни пут био је изузетно тегобан, пун успона и падова у професионалном животу, због политичких притисака које је трпео за време Стаљина.
Но, ништа од тога није стало на пут његовој стваралачкој креативности, која је стисли припадала и експресионизму и неокласицизму. Написао је петнаест симфонија, од којих је, можда најпознатија Седма, позната под називом „Лењинградска”. Писао је концерте за клавир и виолину, гудачке квартете и камерну музику, дела за клавир, камерну музику. Написао је балете Златно доба и Бистри поток, као и опере Нос и Леди Магбет Мценског округа, познату под именом Катарина Измајлова.
Звучни свет Шостаковича данас ћемо упознати кроз једну од његових најпопуларнијих композиција – Други валцер из Џез свите бр. 2, коју је Шостакович компоновао 1938. године за Државни џез оркестар Виктора Кнушевицког. Исте године премијерно су имали прилике да га чују и слушаоци Радио Москве. Ми га данас слушамо у извођењу Биг Бенда и Симфонијског оркестра РТС. Диригује маестро Бојан Суђић.
Ако сте жељни сетне музике, ето прилике, да уз информације које са вама дели Модерна музичка енциклопедија, постанете пратилац званичних Фацебоок и Инстаграм страница Музичке продукције РТС и да сами одаберете своја омиљена дела.
Када изговоримо презиме „Штраус”, прва помисао нас одведе у свет музике валцера и полки, а музика нас упозна и са чувеном породицом која је дала бројне композиторе. Неки су били познатији, а неки не, али је свакако најзначајнији међу њима био Јохан Штраус Млађи. Интересантно је да је Јохан Штраус свом имену додао надимак „Млађи”, јер је и његов отац, који се исто звао, био, такође, чувени композитор. Штраус је своје композиције изводио је са својим оркестром, а њихови наступи, као и репертоар који су свирали, били су, у то доба, веома популарни.
Компоновао је више од 400 валцера, а најпознатији су „На лепом плавом Дунаву”, „Бечка крв”, „Пролећни звуци”, „Приче из бечке шуме” и други. Писао је оперете, од којих су најпопуларније „Слепи миш” и „Барон Циганин”. Такође, веома популарне су и његове полке, међу којима су веома познате „Анина полка”, „Трич-трач полка”, али и полка коју ћете данас имати прилике да чујете – „Муње и громови”. Слушаћете је у извођењу Симфонијског оркестра РТС и маестра Бојана Суђића.
Закорачите у Нову годину уз Модерну музичку енциклопедију Музичке продукције РТС! Пратите нас на нашим званичним Facebook и Instagram страницама, као и преко нашег званичног сајта и нека музика коју смо припремили за вас испуни ваше слободно време!