Музичка продукција РТС
  • СРП
    • ENG
    • SRP
  • ВЕСТИ
  • АНСАМБЛИ
  • ДОГАЂАЈИ
  • О НАМА
  • Насловна
  • Модерна музичка енциклопедија
  • Галерије
  • КОНТАКТ

Месец: фебруар 2012.

28. фебруар: Биг бенд у Коларцу!

авг 09 Чет 2018феб 17 Пет 2012 by Administrator MP
Насловна » Archives for фебруар 2012

феб 17 Пет 2012

28. фебруар: Биг бенд у Коларцу!

За љубитеље џез музике Биг бенд РТС приређује концерт „Regional guitar summit“ 28. фебруара 2012. године у Коларчевој задужбини са почетком у 20 часова.

Солисти на овом концерту биће Дарко Јурковић (Хрватска), Корнел Курина (Мађарска) и Горан Потић (Србија). Диригент је Иван Илић.

Бесплатне карте можете подићи на Благајни Коларчеве задужбине, а за оне који су карте већ подигли за одложени термин 16. фебруар улазнице важе. 

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

Текли вино и музика у Сремским Карловцима
уторак, септембар 23, 2008

Текли вино и музика у Сремским Карловцима

У суботу 27. септембра 2008., одржана су три концерта ансамбала Музичке продукције на овогодишњој “Карловачкој берби грожђа”. Кармина Бурана, у … [прочитај више]
Успешно гостовање Биг бенда у Марсеју
четвртак, фебруар 12, 2009

Успешно гостовање Биг бенда у Марсеју

Успешан концерт Биг бенда РТС, на гостовању у Марсеју (Француска), 6. фебруара 2009., у сали „Toursky Theater“. Сала од 750 … [прочитај више]
"Мермер и звуци" у Аранђеловцу
среда, јун 30, 2010

„Мермер и звуци“ у Аранђеловцу

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије наступио је 27. јуна на отварању смотре уметности „Мермер и звуци“ уз фанфаре Миховила Логара и … [прочитај више]
Categories Big Band, VestiLeave a comment

Вече са младим певачима Музичке продукције РТС

авг 09 Чет 2018феб 14 Уто 2012 by Administrator MP
Насловна » Archives for фебруар 2012

феб 14 Уто 2012

Вече са младим певачима Музичке продукције РТС

У уторак, 21. фебруара биће одржан концерт младих певача Музичке продукције РТС и Радио Београда. Млади певачи наступиће уз пратњу Народног оркестра РТС под управом Владе Пановића.

Доласком на место одговорног уредника редакција Народне музике Музичке продукције РТС и ПГП, Мерима Његомир окупља нову генерацију младих Радио певача. Они наступају на многим манифестацијама у организацији Музичке продукције РТС и Радио Београда. Тако су 2010. године наступали на концертима у оквиру Бојчинског културног лета. У току 2011. године ова нова генерација младих певача је наступала у телевизијским емисијама Песма и бинго и Жикина шареница. Посебно запажени наступи су на концертима које је организовао Радио Београд, а у оквиру емисија Даровница и Караван.

Вечерашњи концерт је својеврсни „јавни час“ и представљање свега онога што је урађено за протекле две и по године у певачком студију Музичке продукције.

Ове године Мерима Његомир обележава 40 година уметничког рада и овим концертом започиње прославу. Позивамо Вас да 16. марта 2012. године присуствујете њеном великом солистичком концерту у Сава центру, на ком ће наступити и велики број младих певача.

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

Радмила Владетић Иванишевић - сопран Хора РТС
среда, децембар 18, 2019

Радмила Владетић Иванишевић – сопран Хора РТС

Божићни ораторијум Јохана Себастијана Баха по први пут је изведен далеке 1734. године, уочи најрадоснијег хришћанског празника – Христовог рођења … [прочитај више]
Стјепко Гут и Биг бенд РТС „Омаж Кларку Терију“
понедељак, март 20, 2017

Стјепко Гут и Биг бенд РТС „Омаж Кларку Терију“

Кларк Тери (Clark Terry) је легенда трубе и џез музике. Носилац оригиналног стила, пионир би бапа (be bop) , музичар … [прочитај више]
Конкурс музичке продукције РТС за композиторе
петак, јануар 13, 2017

Конкурс музичке продукције РТС за композиторе

На основу композиција пристиглих поводом „Конкурса за композиторе“, који је расписала Музичка продукција РТС, комисија у саставу Југослав Бошњак, композитор, … [прочитај више]
Categories Narodni orkestar, VestiLeave a comment

80 година Велике дворане Коларчеве задужбине

авг 09 Чет 2018феб 14 Уто 2012 by Administrator MP
Насловна » Archives for фебруар 2012

феб 14 Уто 2012

80 година Велике дворане Коларчеве задужбине

Хор и Симфонијски оркестар РТС одржаће концерт поводом обележавања 80 година Велике дворане Коларчеве задужбине у четвртак 23. фебруара.

На концерту поводом обележавања 80 година Велике дворане Коларчеве задужбине наступају и солисти Јасмина Трумбеташ- Петровић, сопран, Ивана Петровић, сопран, Никола Китановски, тенор и Тино Фаваца, тенор. Диригент је Бојан Суђић.

Програм:

Четири духовна комада (Quatro Pezzi Sacri)

1. Ave Maria

2. Stabat Mater

3. Laudi alla vergine Maria

4. Te Deum

—————————-

– Моћ судбине: Увертира

– Моћ судбине: Ла вергине дегли ангели – Јасмина Трумбеташ

– Макбет: O figli, o figli miei – Тино Фаваца

– Атила: Santo di patria – Ивана Петровић

– Отело: Dio! mi potevi – Никола Китановски

– Трубадур: Хор цигана

– Моћ субине: Pace, pace– И. Петровић

– Риголето: La donna e mobile – Т. Фаваца

– Дон Карлос: Tu che le vanita – Ј. Трумбеташ

– Трубадур: Ah si, ben mio – Di quella pira – Н. Китановски

– Реквијем: Sanctus

—————————————————-

– Хор Јевреја (Набуко)

– Травијата: Libiamo

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

Споразум о сарадњи са Русијом
среда, фебруар 20, 2008

Споразум о сарадњи са Русијом

Музичка продукција РТС-а потписала је у Русији ПРОТОКОЛ са Федералном државном агенцијом за музику. Овакав споразум од изузетног је значаја … [прочитај више]
85 година постојања Симфонијског оркестра РТС
четвртак, фебруар 17, 2022

85 година постојања Симфонијског оркестра РТС

Данас је у РТС КЛУБУ промовисана нова концертна сезона којом се обележава јубиларна, 85 година постојања Симфонијског оркестра РТС. конференцију … [прочитај више]
Биг бенд РТС отвара Београдски џез фестивал
уторак, октобар 22, 2013

Биг бенд РТС отвара Београдски џез фестивал

У четвртак 24. октобар, Биг бенд РТС отвара 29-ти Београдски џез фестивал. Концерт ће бити одржан у Сава центру са … [прочитај више]
Categories Hor, Simfonijski orkestar, VestiLeave a comment

Због невремена одложена прослава 75 година Симфонијског оркестра РТС

авг 09 Чет 2018феб 06 Пон 2012 by Administrator MP
Насловна » Archives for фебруар 2012

феб 06 Пон 2012

Због невремена одложена прослава 75 година Симфонијског оркестра РТС

Музичка продукција РТС-а због ванредних временских услова одложила концерт поводом прославе 75 година Симфонијског оркестра РТС-а.

Концерт Симфонијског оркестра РТС-а поводом јубиларних 75 година постојања оркестра, најављен за среду, 8. фебруар, у Центру „Сава“, одложен је због невремена и ванредне ситуације која је проглашена у нашој земљи.

Београдска публика ће уживати у премијерном извођењу Лењинградске (VII) симфоније Д. Шостаковича чим временски услови дозволе организацију тако велике манифестације на којој је планирано учешће 120 музичара.

Гледаоци Радио-телевизије Србије и слушаоци Радио Београда благовремено ће бити обавештени о новом датуму одржавања концерта.

Улазнице за концерт 8. фебруара важиће и новог датума одржавања концерта, а могућ је и повраћај новца на билетарници Центра „Сава“.

Музичка продукција и Симфонијски оркестар РТС-а захваљују публици на разумевању.

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

Ноћ бродвеја
четвртак, јануар 27, 2011

Ноћ бродвеја

У понедељак 14. фебруара у Коларчевој задужбини са почетком у 20 часова одржаће се концерт Хора и Биг бенда РТС … [прочитај више]
Чувени Рони Кјубер и Биг бенд у "Сави"
петак, фебруар 1, 2008

Чувени Рони Кјубер и Биг бенд у „Сави“

Специјални гост још једног у низу концерата којима Биг бенд ове године обележава свој 60. рођендан, Рони Кјубер (Ronnie Cuber), … [прочитај више]
10. март: Народни оркестар и Хор РТС "Цвеће цафнало"
среда, фебруар 10, 2010

10. март: Народни оркестар и Хор РТС „Цвеће цафнало“

У среду, 10. марта биће одржан концерт Хора, солиста и Народног оркестра РТС „Цвеће цафнало“. Концерт Хора, солиста и Народног … [прочитај више]
Categories Simfonijski orkestar, VestiLeave a comment

Оркестар историје и будућности

авг 09 Чет 2018феб 03 Пет 2012 by Administrator MP
Насловна » Archives for фебруар 2012

феб 03 Пет 2012

Оркестар историје и будућности

Прва већа инструментална формација која је свирала на таласима Радио-Београда била је група од 12 музичара која је, 1929. године, понела име „Радио оркестар“. Он је наставио да постоји (и изводи дела класичне литературе лакшег, забавног садржаја) и након што је, 1937. године, основан „Велики симфонијски оркестар“. Први диригент-руководилац овог оркестра био је Михајло Вукдраговић, а први концерт на радио-таласима одржан је 2. августа, приликом свечаног пуштања у погон новог предајника снаге 20 KW, у Макишу. Том приликом одсвиран је одломак „Симфонијског триптихона“ П. Коњовића и три игре из балета „Зелена година“ М.Живковића.

Први јавни концерт, у Коларчевој задужбини, Симфонијски оркестар је одсвирао 6. септембра 1937. године, а на програму су била дела А. Лајовица, Ф. Лотке и М. Пауновића („Југословенска симфонија“). Од тада, оркестром су руководили и/или дириговали: Фјодор Селински, Војислав Вучковић, Стеван Христић, Крешимир Барановић, Оскар Данон, Ђура Јакшић, Живојин Здравковић, Даворин Жупанић, Ангел Шурев, Младен Јагушт, Радивоје Спасић, Ванчо Чавдарски, Станко Јовановић и Бојан Суђић.

Остварио је више стотина снимака за Фонотеку Радио Београда, а многи од њих објављивани су, током неколико деценија, а у издању ПГП РТС, на неколико десетина носача звука.

За дотадашње велике успехе у својој културној и уметничкој мисији, заједно са својим шефом-диригентом Бојаном Суђићем, СО РТС је 2008. године добио признање „Изванредни златни беочуг“.

Оркестар је, током деценија, неколико пута (декретом) престајао са радом (1951. и 1968. године), али се увек брзо наново формирао под притиском јасне и непорециве потребе за његовом специфичном и драгоценом културном и уметничком мисијом. Такође, неколико пута је мењао име (Велики радио оркестар, Оркестар Радио Београда, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Београд, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије).

Основна мисија оркестра везана је за потребе програма радија и телевизије и снимања за Фонотеку радија. Осим архивирања концертних снимака чији су програми углавном наменски конципирани, оркестар је остварио и велики број студијских снимака међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима. Током седам и по деценија програмски циљеви нису се променили: квалитетно (најчешће премијерно) извођење (и снимање) остварења домаће музике (историјске и савремене) и премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била присутна на нашим концертним подијумима. То се поготово односи на обимнија вокално-инструментална дела при чијем извођењу је СО РТС наступао заједно са Мешовитим хором РТС (капитална дела Баха, Хендла, Хајдна, Моцарта, Бетовена, Менделсона, Вердија, Брамса, Малера, Брукнера, Гречањинова, Бритна, Стравинског, Пендерецког…), нарочито се залажући за домаћи репертоар (Петар Коњовић, Стеван Христић, Станислав Бинички, Јосип Славенски, Љубица Марић, Александар Обрадовић, Енрико Јосиф, Душан Радић, Рајко Максимовић, Владан Радовановић, Вук Куленовић, Југослав Бошњак …). Нема ниједног домаћег композитора чије се макар једно оркестарско дело није нашло на програму СО РТС, чак је била дугогодишња пракса да оркестар одсвира већину дипломских и магистарских радова студената композиције са Факултета музичке уметности и редовно учествује на фестивалима специјализованим за савремену домаћу музику. Не мање важна мисија СО РТС била је и сарадња са младим солистима и диригентима, што је резултирало и дугогодишњом серијом концерата „Млади који освајају свет“ са великим међународним угледом. Своје прве уметничке кораке у оквиру овог циклуса имали су, између осталих, и Зубин Мехта, Шарл Дитуа, Дмитриј Башкиров, Филип Антрмон, Кристијан Ферас, Игор Ојстрах, Уто Уги, Павица Гвоздић и Ернест Ачкун. Такође дугогодишњи циклус „Музичке вечери Радио Београда“ био је оствариван по посебном концепту: једно премијерно представљање остварења домаћег аутора, једно дело светске музике 20. века и једно ретко извођено дело из музичке историје. Сви концерти ових циклуса били су и директно преношени и снимани за Фонотеку Радио Београда. Такође је велику популарност међу публиком и слушаоцима деценијма одржао циклус „Променандни концерти“ у Коларчевој задужбини.

Са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије наступали су неки од најпознатијих светских диригената (Игор Маркевич, Зубин Мехта, Ефрем Курц, Фридрих Цаун, Шарл Дитуа, Лорин Мазел, Жан Пол Жакија, Мстислав Ростропович, Владимир Федосејев, Александар Аполин, Милен Начев, Арнолд Кац, Давид Порселајн, Лејф Сегерстам, Владимир Крањчевић), док су највише снимака и концерата са врхунским уметничким резултатима остварили Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић.

Готово сви значајни домаћи музички уметници наступали су бар једном као солисти уз СО РТС (од Меланије Бугариновић, Александре Ивановић, Бисерке Цвејић, Иве Погорелића, Јована Колунџије и Ксеније Јанковић до Александра Маџара, Јасминке Станчул, Александра Сердара и Стефана Миленковића), док се међу светском извођачком елитом која је свирала са овим оркестром налазе и Антонио Јанигро, Енрико Мајнарди, Никита Магалов, Хенрик Шеринг, Андре Навара, Игор Ојстрах, Владимир Ашкенази, Николај Орлов, Карл Зебон, Уто Уги, Марија Типо, Мишел Бероф, Кендал Тејлор, Николај Петров, Валериј Климов, Кирил Родин, Алдо Чиколини, Елисо Вирсаладзе, Галина Вишњевска, Џулијан Лојд Вебер, Најџел Кенеди, Симон Трпчески, Монтсерат Кабаје, Шломо Минц, Пепе Ромеро, Кири Те Канава и Хозе Карерас.

СО РТС је наступао на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији (ниједном није пропустио БЕМУС!), а остварио је и успешне турнеје у Италији, Француској, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Румунији и Мароку.

Биографија

Михаило Вукдраговић

Рођен 1960. године у Окучанима, умро 1987. године у Београду. Музику је студирао на Конзерваторијуму у Прагу (композицију код Јирака и Новака, дириговање код Талина). Био је професор музичке школе „Станковић“ и професор музичке академије, као и први ректор уметничке академије у Београду. Током 12 година (од 1950. до 1962) налазио се, у својству генералног секретара, на челу Савеза композитора некадашње Југославије.

Шеф музичког програма Радио Београда постао је 1936. године, а годину дана касније основао је Велики-симфонијски радио оркестар чији је шеф диригент био до 1940. године. На ову дужност је дошао поново у првим послератним годинама и на њој остао до краја 1947, када је прешао на Музичку академију. Поред дугогодишњег бављења оркестарским и хорским дириговањем бавио се и компоновањем и музичком критиком. Био је председник Савеза музичких друштава Србије, члан САНУ и дописни члан ЈАЗУ. Добитник је Вукове награде (1965), Седмојулске награде за животно дело (1971) и награде АВНОЈ-а (1981).

Најважнија дела Вукдраговића: два гудачка квартета, циклус „Вокална лирика“, кантате „Везиља Слободе“, „Светли гробови“, „Србија“ и друга.

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

Од традиционалног до савременог
среда, новембар 9, 2011

Од традиционалног до савременог

Поводом јубилеја Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Србије – 60 година постојања и уметничког рада, Музичка продукција припрема свечани концерт народне … [прочитај више]
Биг бенд отвара овогодишњи БЕЛЕФ
понедељак, јун 16, 2008

Биг бенд отвара овогодишњи БЕЛЕФ

Београдски Летњи Фестивал БЕЛЕФ свечано ће бити отворен у понедељак, 14. јула на Београдском пристаништу наступом Јанка Ниловића и Биг … [прочитај више]
85 година постојања Симфонијског оркестра РТС
четвртак, фебруар 17, 2022

85 година постојања Симфонијског оркестра РТС

Данас је у РТС КЛУБУ промовисана нова концертна сезона којом се обележава јубиларна, 85 година постојања Симфонијског оркестра РТС. конференцију … [прочитај више]
Categories Simfonijski orkestar, VestiLeave a comment

Симфонија слободе духа

авг 09 Чет 2018феб 03 Пет 2012 by Administrator MP
Насловна » Archives for фебруар 2012

феб 03 Пет 2012

Симфонија слободе духа

Јубилеј Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије, по избору диригента Бојана Суђића, обележиће премијерно извођење једне од најинтересантнијих симфонија 20. века композитора Димитрија Шостаковича. Чувена „Лењиградска“ настала је у посебном историјском тренутку, обележена је јаким емоцијама и дело је које својом универзалном симболиком и данас представља дух грађанске слободе, мисли и говора.

Своју Седму симфонију Дмитриј Шостакович је довршио 27. децембра 1941. године и посветио Лењинграду (Санкт Петерсбургу) који је тада био под немачком опсадом. Опште је мишљење да је симфонија настала као уметнички одговор композитора на терор над својим суграђанима и као успомена на њихове огромне жртве. Мање је познато да ли је Шостакович почео да ради на овом свом делу пре него што је опсада Лењинграда и отпочела. Мишљења су подељена с обзиром на то да се званични, политиком обојени подаци разликују од фактографије. У својим мемоарима Шостакович је записао да је планове за Седму симфонију направио пре немачке инвазије и да је, када је осмислио чувену „тему нападача“ у првом ставу, на уму имао „друге непријатеље хуманости“. Симфонија је одувек и била замишљена као уметничка посвета Лењинграду, „оном кога је Стаљин уништавао, а Хитлер довршио ту девастацију“.

Лењинградски симфонијски оркестар је желео нову симфонију за сезону 1941/42. и дело је поручио од Шостаковича још пре Хитлеровог напада на СССР. Ако узмемо у обзир изјаву Шостаковича (који је нерадо говорио о самом процесу свог рада) „ја мислим споро, али пишем брзо“, највероватније је и ово своје дело мајстор имао у потпуности у унутрашњем слуху и памћењу још пре него што је прву ноту ставио на папир. Композиторов пријатељ из тих времена, критичар Лев Лебедински, потврдио је након Перестројке да је Седма симфонија „зачета“ пре почетка опсаде Лењинграда: „Чувену тему из првог става Шостакович је на почетку замислио као тему Стаљина, али ју је, кад је рат отпочео, назвао темом Хитлера“. Сам композитор је о овој својој чувеној теми (и њеном ванмузичком значењу) у то време јавно говорио да је то „немачка тема“ или „тема зла“, али постоји више сведочења блиских пријатеља из периода када је симфонија настајала да је сматрао да „фашизам није само национал-социјализам“, и да је тема његове музике „терор, ропство и притисак на слободу духа и да је, као и Пета симфонија пре ње, и Седма посвећена борби против тираније и тоталитаризма“. Сам је, чак, сматрао да централно место у првом ставу не треба да има поменута „тема зла“ и њена музичка елаборација, већ трагична музика која следи за њом и коју је описао и доживео као „погребни марш или реквијем“. „Не знам како бих окарактерисао ту музику, можда као осећање туге које је толико јако да за њега нема довољно суза.“

У прво време Шостакович је планирао да напише дело у једном ставу, са хором и реквијемском општом атмосфером, док је текст требало да узме из „Давидових псалама“, из „Старог завета“. !“Идеја да Бог не прашта страдање невиних жртава и да се свети злочинцима била је моје полазиште и она је и остала у самом језгру симфоније.“ Наравно, Совјетска власт не би дозволила употребу библијског текста, па је Шостакович убрзо одустао од експлицитне обраде ове теме.

Сама „Хитлерова тема“, односно, „тема зла“ или „тема нападача“, такође има необичну генезу: потврђено је да је Шостакович њену мелодију и дванаест варијација свирао својим студентима на конзерваторијуму много пре почетка рата. Он сам се никада није експлицитно изјашњавао о њеном пореклу или значењу: „Никада ми циљ није био натуралистичко приказивање војних акција, брујања авиона, судара тенкова, топовске паљбе, нити сам икада компоновао такзвану музику битке, већ ми је била намера да оживим контекст ужасних збивања“. А једина „ужасна збивања“ пред рат биле су сталне Стаљинова чистке. „Чак и пре почетка рата вероватно није било ни једне породице која није изгубила неког: оца, брата, рођака или пријатеља. Свако је имао некога да за њим жали, али морали сте то да радите тихо, испод ћебета, да нико не види. Свако се сваког бојао и туга и страх су нас просто гушили. Морао сам о томе да пишем, била је то моја одговорност, моја дужност. Морао сам да напишем реквијем за све оне који су умрли, који су патили. Морао сам да опишем стравичну машину за уништавање и изразим протест против ње.“

А каква је, заправо, та „Хитлерова“ односно, „Стаљинова“ тема? Ова мелодија од 22 такта уопште нема изражене „претеће“ карактеристике, поготово њен други део који је цитат Данилове песме „Ићи ћу да видим Максима“ из оперете „Веселе жене Виндзорске“ Франца Лехара (омиљене Хитлерове оперете!). Ова песмица певала се и у Шостаковичевом дому и то као пошалица са његовим тада малим сином, Максимом. Опрезније музичко ухо чуће, у њеном седмом такту, и силазни шестотонски низ из тадашње немачке химне, као овлашну (случајну) алузију на њено ванмузичко значење. Неки музиколози су у њој пронашли и контуре теме из опере „Лејди Магбет Мценског округа“, (због које је Шостакович 1936. године по први пут доспео на Ждановљев суд и био проглашен „неподобним“ композитором), а неки чак и „тему судбине“ из Пете симфоније П. И. Чајковског. Оно што заиста од ове теме прави симбол незаустављивог, глупог и свеуништавајућег зла је њено место у оквиру става, централна позиција наместо развојног дела, а пре свега њена композиционо-техничка елаборација. Ту се Шостакович угледао на Равела и његов „Болеро“ и осмислио је десетоминутни заокружени одломак у коме се иста тема, карактерно уобличена као марш, понавља дванаест пута увек са новом, све пунијом, богатијом, гласнијом и компликованијом оркестрацијом. Та градација отпочиње добошем и солом флауте, а узраста додавањем звука све нових инструмената, нових остината и „контратема“, попуњавањем звука где све више линија дисонира у односу на тему. Она ће се, као подсећање, појавити у свим ставовима Седме симфоније и тиме постати у симбол глупе и грубе силе која уништава све пред собом. За нас, данас, и даље је двосмислено да ли је она за композитора била симбол инвазије нацизма или сатирична и горка метафора стаљинизма.

Оно што је, у почетку, требало да буде симфонија у једном ставу Шостакович је довршио крајем августа 1941. године и тада увидео да је написао само почетни став једног далеко обимнијег и садржајнијег остварења. На дан 2. септембра, када су Немци почели да бомбардују Лењинград, започео је рад на другом ставу, компонујући између узбуна које су га, заједно са суграђанима, опомињале да бежи у сколниште. Завршио га је за две недеље и тада се, преко лењинградске радио-станице, обратио слушаоцима и известио их да је довршио један од ставова своје нове симфоније. „Ако наставим са радом и успем да напишем и трећи и четврти став, биће то моја Седма симфонија. Зашто вам ово говорим? Зато да сви ви који слушате радио знате да живот у нашем граду наставља да се одвија потпуно нормално.“ Те вечери, свирао је на клавиру завршене ставове малој групи пријатеља. Када је одсвирао први став огласила се сирена за узбуну, композитор се извинио и одвео породицу у склониште, а потом се вратио слушаоцима који су га чекали и одсвирао им цео став још једном. Утисак међу пријатељима је био тако дубок и потресан да је Шостакович трећи став довршио до краја септембра. Композитор, који се два пута био пријављивао у војне јединице (и оба пута био одбијан због веома слабог вида), радио у ватрогасно-спасилачкој јединици свог конзерваторијума и до тада одбијао да се, као повлашћени уметник, евакуише из града, најзад је, 1. октобра, са породицом прешао у Москву, а одатле у Кујбишев (Самару). Ту је и довршио четврти став своје симфоније 27. децембра.
Премијерно извођење, преношено директно на Совјетском радију, догодило се 5. марта 1942. године, у Кујбишеву. Оркестром Бољшој театра (који је такође био у избеглиштву) дириговао је Самуил Самосуд. У Москви је дело одсвирано пар дана касније, 29. марта, а интересовање за симфонију је било огромно не само у Совјетском Савезу, већ и међу ратним савезницима. Партитура снимљена на микрофилм била је тајно пренета преко Техерана априла 1942. године и стигла је до Лондона, где је Сер Хенри Вуд дириговао Лондонским филхармонијским окрестром 22. јуна, а у оквиру и данас постојећег циклуса „Промс“. Америчка премијера одсвирана је 19. јула, а Симфонијским оркестром НБЦ-а руководио је Артуро Тосканини.
У самом Лењинграду, који је био под опсадом и где су људи масовно умирали под бомбама, али још више од глади и зиме, такође је планирано премијерно извођење, али није било оркестра који би могао да изведе ову обимну и захтевну партитуру. Наиме, осим свега петнаест музичара, сви чланови оркестра лењинградског радија били су или на фронту или су умрли, па је диригент Карл Елиасберг објавио конкурс и позвао све оне који имају инструменте и знају да свирају да дођу на аудицију. „Многи од њих стигли су у својим концертним фраковима и са кутијама за инструменте под руком, веома мршави и исцрпљени, али спремни да раде нешто продуктивно, нешто добро.“ Седма симфонија по први пут је зазвучала у Лењинграду 9. августа 1942. године. Овај датум је намерно одабран јер је Хитлер баш њега био означио као дан када град треба коначно да буде освојен. Командант лењинградске одбране, генерал Говоров, наредио је велико бомбардовање немачких јединица (операција „Пљусак“) један сат пре почетка концерта, како би се он одвијао неометан сигналима за узбуну. Цео град био је снабдевен звучницима, а многи од њих били су уперени и у окупатoрске положаје. Седма симфонија зазвучала је и у свом завичају.
Њена даља судбина на светским подијумима била је веома разноврсна и зависила је од политичких прилика. Само за време сезоне 1942/43, у оквиру своје турнеје по Сједињеним Државама, Артуро Тосканини дириговао је Седму симфонију чак шездесет и два пута! Ипак, дело није наишло на одобравање критике (као и многих композитора-колега) која је у њему видела једноставан и плакатни музички памфлет „написан за споро-мислеће, не много музикалне слушаоце“, како се отворено изразио Вирџил Томпсон. Када је саслушао симфонију, Сергеј Рахмањинов је рекао само „Добро, идемо сада да пијемо чај“, а Бела Барток (такође у САД) је био толико иритиран, да је чувену „Хитлерову тему инвазије“ отворено цитирао у четвртом ставу свог Концерта за оркестар. Када је савезничко пријатељство након завршетка рата захладнело, престала су и извођења Седме симфоније у Европи и САД, а сличну судбину дело је имало и у СССР-у. Понесена увиђањем како једна уметничка композиција може да буде сврсисходно пропагандно оружје, совјетска власт је убрзо од Шостаковича поручила још једну симфонију и то са отвореним победничким конотацијама јер се рат ближио крају и требало је овенчати предстојећи тријумф. Добила је нешто сасвим супротно, Осму симфонију у којој су забележени аутобиографски, суморни и песимистични детаљи из композиторовог живота.
На пут у званични свесовјестки заборав уз Осму симфонију, силом прилика, отишла је и Седма.

Зорица Премате

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

09. фебруар: Симфонијски оркестар РТС
уторак, фебруар 5, 2013

09. фебруар: Симфонијски оркестар РТС

У суботу, 09. фебруара Симфонијски оркестар РТС одржаће концерт у Коларчевој задужбини са почетком у 20 часова. Диригент је Премил … [прочитај више]
Хор и Симфонијски оркестар РТС за рођендан УН
четвртак, октобар 27, 2011

Хор и Симфонијски оркестар РТС за рођендан УН

27. октобра, на свечаном концерту поводом 66. рођендана, Уједињене Нације представљају светску премијеру композиције „Под истим кровом“, која је управо … [прочитај више]
Биг бенд отворио Еурорадио Џез сезону
понедељак, септембар 15, 2008

Биг бенд отворио Еурорадио Џез сезону

Биг бенд РТС ове године свечано је отварио Еурорадио Џез сезону 2008/09 концертом „Печат наслеђа“ – прослављајући 60 година Биг … [прочитај више]
Categories Simfonijski orkestar, VestiLeave a comment

Маестро Бојан Суђић

авг 09 Чет 2018феб 03 Пет 2012 by Administrator MP
Насловна » Archives for фебруар 2012

феб 03 Пет 2012

Маестро Бојан Суђић

Водеће диригентско име у српској музици, Бојан Суђић је шеф-диригент Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије и уметнички директор Музичке продукције РТС. Такође је редовни професор дириговања на Факултету музичке уметности у Београду.

Бојан Суђић је већ са 19 година постао асистент диригента у Симфонијском оркестру Радио-телевизије Београд. Школовао се на београдском Факултету музичке уметности, а први велики успех остварио је победом на Југословенском такмичењу младих уметника, 1989. године у Загребу. Краће се усавршавао код Иље Мусина у Санкт Петерсбургу и Отмара Свитнера у Бечу.

Од 1992. године је стални диригент Хора и СО РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално симфонијских остварења светске и домаће, историјске и савремене литературе, са посебном пажњом приступајући премијерним извођењима како нових домаћих дела, тако и остварења из светске музичке баштине која су, захваљујући њему, по први пут била представљена и у Србији. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије.

Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду, а сезоне 1999/2000. био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005. У своју богату биографију убележио је многа извођења стандардног балетског и оперског репертоара, док се, међу гостовањима, издваја наступ на Атинском фестивалу 2008. године („Кармен“).

Суђићева дужа међународна ангажовања почела су 1998. године, када је први пут био гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2001. године. Са овим ансамблом остварио је преко 150 оперских и балетских представа, а врхунац заједничког рада представљао је наступ на фестивалу у Висбадену 2003. („Лабудово језеро“). Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере.

Током неколико последњих година дириговао је концертима на којима су солисти били Симон Трпчески, Шломо Минц, Пепе Ромеро, Хенрик Крагеруд, Хенрик Сигфридсон, Николај Петров, Александра Вербицка, Мишел Д’Алберто, Минео Хајаши, Дејан Млађеновић, Александар Сердар, Александар Маџар, Владимир Глигорић, Дејан Лазић и Аника Вавић.

Сарађивао је од 1989. године и са Оркестром Београдске филхармоније и са њим био на турнеји у Кини, наступао на БЕМУС-у, или пратио велике светске звезде (Н. Кенеди, М. Венгеров).

Награду града Београда други пут је добио 2004. године за диригентски подухват када је са 650 ученика средњих музичких школа из целе Србије извео „Кармину Бурану“ Карла Орфа.

На чело Хора и Симфонијског оркестра РТС Бојан Суђић дошао је 2005. године и наставио своју мисију представљања нових дела домаћих аутора и мање познатих или ређе извођених остварења из светске историјске баштине. На том све ширем списку нашли су се, између осталих и „Посвећење пролећа“ и „Свадба“ Игора Стравинског, Друга симфонија Густава Малера, „Живот јунака“ и „Тако је говорио Заратустра“ Рихарда Штрауса, Миса у це-молу В. А. Моцарта, „Фауст симфонија“ Франца Листа, „Реквијем“ Хектора Берлиоза, Шеста симфонија Дмитрија Шостаковича, кантата „Александар Невски“ Сергеја Прокофјева, „Missa di gloria“ Ђакома Пучинија, „Острво мртвих“ и „Звона“ Сергеја Рахмањинова, „Охридска легенда“ (интегрално извођење) Стевана Христића и „Пасија Св.кнеза Лазара“ Рајка Максимовића.

Суђић је са диригентског пулта водио и ауторске вечери В.Трајковића, Р.Максимовића и А.Симића, као и извођење многих дела савремених домаћих и светских аутора (Међународна трибина композитора).

Бојан Суђић је дириговао на свим важнијим фестивалима у Србији, а осим домаћих оркестара, водио је и Хелсиншку, Новосибирску, Пловдивску, Загребачку, Македонску и Будимпештанску филхармонију, симфонијске оркестре Одензеа, Потро Алегреа, Софије и Црне Горе, „Метрополитен оркестар“ из Лисабона, Московски камерни оркестар и Филхармонију ОФУНАМ из Мексико Ситија. Наступао је у готово свим европским земљама, Мексику, Бразилу и Кини.

Основа Суђићеве уметности је спој изразите музикалности и префињеног, ауторитативног и прецизног диригентског геста. Уз познавање обимне литературе и одговоран однос према партитури, солистима и ансамблу са којим ради, Суђић музику ваја као властити креативни чин. У том подухвату сасвим је специфичан управо постигнути сложени баланс између инспирације и занатске вештине, изражајности и дејствености, високе мотивисаности и рационалне контроле свих параметара извођења. „Он је природни таленат са изузетним стилом и са једном од најлепших техника коју сам икада видео“ (M.Liljeroos, „Huvudstaadtsbladet“, Хелсинки).

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

КАМЕРНА МУЗИКА ХАЈДНА, МОЦАРТА И БЕТОВЕНА
четвртак, новембар 5, 2020

КАМЕРНА МУЗИКА ХАЈДНА, МОЦАРТА И БЕТОВЕНА

Три чланице Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије, концертмајстор, виолина Катарина Алексић, соло обоа Ивана Дакић и виола Марина Поповић, уз госта, … [прочитај више]
Народни Оркестар РТС - Концерт за две звезде - Мирис баштине
субота, мај 26, 2018

Народни Оркестар РТС – Концерт за две звезде – Мирис баштине

U sredu, 6.juna, u 20 časova u velikoj sali Kombank dvorane najlepše izvorne pesme i odabrane kompozicije u tradicionalnom duhu … [прочитај више]
29. мај: Симфонијски оркестар и Дечији хор РТС
петак, мај 23, 2014

29. мај: Симфонијски оркестар и Дечији хор РТС

У четвртак 29. маја, Симфонијски оркестар и Децији хор РТС одржаће концерт у Коларчевој задужбини са почетком у 20 часова … [прочитај више]
Categories VestiLeave a comment

Archives

  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • фебруар 2021
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • новембар 2018
  • октобар 2018
  • септембар 2018
  • август 2018
  • јун 2018
  • мај 2018
  • фебруар 2018
  • октобар 2017
  • септембар 2017
  • август 2017
  • јун 2017
  • март 2017
  • јануар 2017
  • септембар 2016
  • мај 2016
  • март 2016
  • новембар 2015
  • октобар 2015
  • јун 2015
  • мај 2015
  • април 2015
  • март 2015
  • фебруар 2015
  • јануар 2015
  • децембар 2014
  • септембар 2014
  • јун 2014
  • мај 2014
  • април 2014
  • март 2014
  • фебруар 2014
  • јануар 2014
  • децембар 2013
  • новембар 2013
  • октобар 2013
  • септембар 2013
  • август 2013
  • јун 2013
  • мај 2013
  • април 2013
  • март 2013
  • фебруар 2013
  • јануар 2013
  • децембар 2012
  • новембар 2012
  • октобар 2012
  • септембар 2012
  • јун 2012
  • мај 2012
  • април 2012
  • март 2012
  • фебруар 2012
  • јануар 2012
  • децембар 2011
  • новембар 2011
  • октобар 2011
  • септембар 2011
  • август 2011
  • јун 2011
  • мај 2011
  • април 2011
  • март 2011
  • јануар 2011
  • децембар 2010
  • новембар 2010
  • октобар 2010
  • септембар 2010
  • август 2010
  • јун 2010
  • мај 2010
  • април 2010
  • март 2010
  • фебруар 2010
  • јануар 2010
  • децембар 2009
  • новембар 2009
  • октобар 2009
  • септембар 2009
  • јун 2009
  • мај 2009
  • април 2009
  • март 2009
  • фебруар 2009
  • јануар 2009
  • децембар 2008
  • новембар 2008
  • октобар 2008
  • септембар 2008
  • август 2008
  • јун 2008
  • мај 2008
  • април 2008
  • март 2008
  • фебруар 2008
  • октобар 2007
  • септембар 2007
  • Вести
  • Ансамбли
  • Догађаји
  • Контакт

Copyright © 2008 – 2018 РТС. Сва права задржана.

  • Политика приватности
  • Политика коришћења
  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube

Copyright © 2008 – 2018 РТС. Сва права задржана.

  • Политика приватности
  • Политика коришћења