Музичка продукција РТС
  • СРП
    • ENG
    • SRP
  • ВЕСТИ
  • АНСАМБЛИ
  • ДОГАЂАЈИ
  • О НАМА
  • Насловна
  • Модерна музичка енциклопедија
  • Галерије
  • КОНТАКТ

Месец: септембар 2010.

Отварање сезоне: Симфонијски оркестар РТС и Аника Вавић

авг 10 Пет 2018сеп 21 Уто 2010 by Administrator MP
Насловна » Archives for септембар 2010

сеп 21 Уто 2010

Отварање сезоне: Симфонијски оркестар РТС и Аника Вавић

У суботу 02. октобра у Коларчевој задужбини биће одржан концерт Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије, као солиста наступаће Аника Вавић, диригент Бојан Суђић.Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине.

Програм којим се симфонијски оркестар РТС представља публици премијерно ове сезоне, обухвата неке од најлепших и најзначајнијих нити руског, не само музичког, него и, шире гледано, културног ткања. Програм у пуном сјају презентује словенски романтичарски лиризам, чији су једни од најважнијих представника управо Александар Бородин (и група Петорка којој је он припадао), Петар Чајковски, као и, нешто млађи од њих, Александар Скрјабин.

Композиције Увертира-фантазија „Ромео и Јулија“ Чајковског, Скрјабинов Концерт за клавир и оркестар и Друга симфонија Бородина међусобно се разликују по основним инспирацијама – прва је рађена према елементима сижеа чувене Шекспирове драме, друга истражује инструментално-техничке могућности клавира и однос овог инструмента са оркестром, у трећој су музиком осликане епизоде из руске историје везане за владавину кнеза Игора – али деле многе стилске и композиционе карактеристике. Са променљивом метриком и ритмиком, хроматским покретима, честим дисонантним сазвучјима, специфичном инструментацијом, као и појединим оригиналним формалним решењима, ова дела негују многе особености руске музике друге половине 19. века, које, мада не сасвим изван токова западњачке музике, чине дела руске баштине унеколико егзотичним западњачком, а веома блиским словенском уху.

Увертира-фантазија „Ромео и Јулија“ (1880) добила је коначан облик и формално одређење у поднаслову тек деценију након прве верзије, коју је Чајковски два пута прекрајао, вођен критикама и сугестијама свог пријатеља и колеге, Балакирјева. Сматра се да је Балакирјев дао идеју младом Чајковском да напише ово дело, предложивши му, чак, карактере и тоналитете тема и одсека, али да је сâм Чајковски осмислио како да уобличи драмски сукоб музичких материјала, одабравши сонатни облик за оквир ове симфонијске поеме. Тако, након уводног дела у којем аутор, евоцирањем православне црквене музике, портретише калуђера Лоренса, пратимо сукоб две теме: прва асоцира на мачевалачку борбу и представља тему Монтекија и Капулета, док је друга лирског карактера, обојена „топлином“ Дес-дура, али и потмулим призвуком ниских регистара који слуте несрећан крај. Друга тема, у литератури названа љубавном, бисер је руске музике и стекла је популарност далеко изван својег географског и културолошког контекста, појављујући се, рецимо, у модерним холивудским филмовима и серијама.

За разлику од Увертире-фантазије, која је данас често заступљена на репертоарима великих светских оркестара, Скрјабинов Клавирски концерт(1896) може се чути тек спорадично, можда због чињенице да извођење овог дела захтева веома промишљено и координисано дијалогизирање између оркестра и солисте. Управо у уодношавању бројних промена темпа и ритма, али и савладавању бравурозних арпеђа и пасажа у солистичкој деоници, лежи изазов и показатељ зрелости у интерпретацији нашег националног оркестра са маестром Бојаном Суђићем на челу и пијанисткиње Анике Вавић.Виртуозност која се захтева од солисте – а која, међутим, никада није самој себи циљ – те и значајна улога која се у драматургији композиције даје оркестру, указују на чињеницу да ово Скрјабиново дело (једино тог жанра које је написао!), настало у раној фази ауторове каријере, носи у себи клице композиторовог зрелог опуса.

Док се Скрјабин током стваралаштва постепено одрицао романтичарског наслеђа, отискујући се у воде такозваног музичког симболизма и атоналности, Бородин је густо преплетао елементе опуса, правећи сопствени, препознатљив свет тема и мотива. Његова Друга симфонија (1869-1878) носи у себи бројне референце на опере Кнез Игори Млада, на којима је композитор радио у паузама од писања симфоније. Мада је у критичарском дискурсу Бородиново оперско стваралаштво неретко цењеније од инструменталног, Друга симфонија се сматра једним од најважнијих дела овог аутора, који је самог себе окарактерисао као „исконског лиричара и симфоничара“. Четири става симфоније повезана су честим изменама дурске и молске терце, које потичу из основне теме првог става, као и лирском другом темом овог става, која се оригинално јавља у деоници виолончела.

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

Карерас са Симфоничарима у "Арени"
петак, фебруар 15, 2008

Карерас са Симфоничарима у „Арени“

Наш национални оркестар, након наступа са великанима светске сцене, попут Монсерат Кабаје, Кири Те Канаве, оперских звезда Баљшој театра и … [прочитај више]
Биг бенд РТС и Душко Гојковић
четвртак, новембар 15, 2012

Биг бенд РТС и Душко Гојковић

У понедељак и уторак, 26. и 27. новембра Биг бенд РТС и Душко Гојковић одржаће концерт у Дому омладине. На … [прочитај више]
Лана Трoтовшек солисткиња на концерту Симфонијског оркестра РТС
уторак, новембар 24, 2015

Лана Трoтовшек солисткиња на концерту Симфонијског оркестра РТС

Словенчка виолинисткиња Лана Тротовшек, која припада најталентованијим виолинистима млађе генерације, наступиће на концерту са Симфонијским оркестром РТС, у четвртак 3 … [прочитај више]
Categories Simfonijski orkestar, VestiLeave a comment

Појавио се лажни хор Колибри

авг 10 Пет 2018сеп 16 Чет 2010 by Administrator MP
Насловна » Archives for септембар 2010

сеп 16 Чет 2010

Појавио се лажни хор Колибри

Пошто смо установили да се ових дана у медијима оглашава удружење грађана које користи име „Хор Колибри – Милица Манојловић“ и позива децу на аудицију за хор, обавештавамо заинтересоване да се ради о организацији која се лажно представља и бесправно се позива на деценијску традицију РТС-овог хора „Колибри“.

Радио-телевизија Србије је поносна на то што хор „Колибри“ већ 50 година постоји и ради у оквиру ове куће. Јавни медијски сервис и хор „Колибри“ не стоје иза било каквих удружења и невладиних организација и у процесу смо подношења кривичне пријаве против поменутог удружења и његових оснивача због бесправног коришћења имена нашег хора и обмањивања јавности.

Дакле, Радио-телевизија Србије, Музичка продукција РТС и хор „Колибри“ нису упутили позив на аудицију за пријем нових чланова. Аудицију за чувене „Колибриће“ расписаћемо ускоро и РТС ће о томе благовремено и адекватно обавестити јавност.

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Сличне вести

Вече Бетовена
уторак, март 13, 2012

Вече Бетовена

У понедељак, 19. марта 2012. године Симфонијски оркестар РТС одржаће концерт у позоришту Мадленијанум. На репертоару је Лудвиг Ван Бетовен: … [прочитај више]
15. мај: Хор и Симфонијски оркестар РТС
понедељак, мај 12, 2014

15. мај: Хор и Симфонијски оркестар РТС

У четвртак 15. маја, Хор и Симфонијски оркестар РТС заједно са ансамблом Београдски барок одржаће концерт у Коларчевој зѕдужбини. На … [прочитај више]
Музиком око света
среда, август 16, 2017

Музиком око света

Симфонијски оркестар и Хор РТС са маестром Бојаном Суђићем Вас позивају на јединствено музичко путовање за које нису потребни пасош, … [прочитај више]
Categories Hor Kolibri, VestiLeave a comment

Archives

  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • фебруар 2021
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • новембар 2018
  • октобар 2018
  • септембар 2018
  • август 2018
  • јун 2018
  • мај 2018
  • фебруар 2018
  • октобар 2017
  • септембар 2017
  • август 2017
  • јун 2017
  • март 2017
  • јануар 2017
  • септембар 2016
  • мај 2016
  • март 2016
  • новембар 2015
  • октобар 2015
  • јун 2015
  • мај 2015
  • април 2015
  • март 2015
  • фебруар 2015
  • јануар 2015
  • децембар 2014
  • септембар 2014
  • јун 2014
  • мај 2014
  • април 2014
  • март 2014
  • фебруар 2014
  • јануар 2014
  • децембар 2013
  • новембар 2013
  • октобар 2013
  • септембар 2013
  • август 2013
  • јун 2013
  • мај 2013
  • април 2013
  • март 2013
  • фебруар 2013
  • јануар 2013
  • децембар 2012
  • новембар 2012
  • октобар 2012
  • септембар 2012
  • јун 2012
  • мај 2012
  • април 2012
  • март 2012
  • фебруар 2012
  • јануар 2012
  • децембар 2011
  • новембар 2011
  • октобар 2011
  • септембар 2011
  • август 2011
  • јун 2011
  • мај 2011
  • април 2011
  • март 2011
  • јануар 2011
  • децембар 2010
  • новембар 2010
  • октобар 2010
  • септембар 2010
  • август 2010
  • јун 2010
  • мај 2010
  • април 2010
  • март 2010
  • фебруар 2010
  • јануар 2010
  • децембар 2009
  • новембар 2009
  • октобар 2009
  • септембар 2009
  • јун 2009
  • мај 2009
  • април 2009
  • март 2009
  • фебруар 2009
  • јануар 2009
  • децембар 2008
  • новембар 2008
  • октобар 2008
  • септембар 2008
  • август 2008
  • јун 2008
  • мај 2008
  • април 2008
  • март 2008
  • фебруар 2008
  • октобар 2007
  • септембар 2007
  • Вести
  • Ансамбли
  • Догађаји
  • Контакт

Copyright © 2008 – 2018 РТС. Сва права задржана.

  • Политика приватности
  • Политика коришћења
  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube

Copyright © 2008 – 2018 РТС. Сва права задржана.

  • Политика приватности
  • Политика коришћења