На програму ће бити дела пригодних лирских тонова, међу којима Камерна симфонија Дмитрија Шостаковича заузима посебно место као остварење које је композитор посветио управо жртвама фашизма и рата.

Поред Камерне симфоније, у знак сећања на немиле догађаје који су покренути тзв. Операцијом Казна, биће изведена и Лирска поема Василија Мокрањца, Григова Солвејигина песма из свите Пер Гинт, Сибелијусов Тужни валцер, Шеста симфонија Чајковског, одломак из балетске свите Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева и Хачатуријанов Адађо из балета Спартак.

Концерт ће бити одржан у Koларчевој задужбини у 20 часова. Диригент је Бојан Суђић

Дело Пасија по Матеју митрополита и композитора Илариона (Алфејева) јединствено је у традицији руске духовне музике по томе што је засновано на специфичном споју иначе знатно различитих музичких и, уопште, службених пракси западне и источне цркве. У Пасији по Матеју долази до „сусрета“ и интеграције репрезентативних, широко препознатих амблема западне и источне црквене музике: жанра пасије, облика фуге, као и руског, односно црквенословенског језика.

Жанр пасије је на Западу развијан од читања јеванђеља током службе још у IV веку до протестантских пасија у XVII веку, од којих су најпознатије Бахове пасије као врхунац развоја жанра, заснован на споју хорског певања и инструменталне пратње, те чисто инструменталних одсека чије је полифоно ткање доведено до савршенства кроз облик фуге. У пракси Православне Цркве, пасија се није искристалисала као засебан вид црквене музике, али је заступљено читање јеванђеља током служби. Пасија по Матејуписана је за гудачки оркестар, хор и солисте и има баховску форму – 48 нумера, међу којима су четири арије, више хорова и рецитатива и четири оркестарске фуге које представљају окосницу сваког дела Пасије. О Христовим мукама и смрти, онако како их је описао Свети апостол и јеванђелиста Матеј, приповеда се кроз четири дела композиције: кроз епизоду о Тајној вечери, Страшном суду, Распећу и Христовом погребењу. Певани одсеци углавном су рађени на црквенословенске текстове преузете из служби Православне Цркве током Велике Недеље, а постоје и делови на руском језику које рецитује протођакон. Одређене нумере писане су за соло оркестар, друге за хор а капела, док у многим деловима хор и оркестар наступају заједно, допуњујући се. На описане начине, митрополит Иларион створио је сасвим особен спој форме богослужења и кроз свој облик духовне музике понудио занимљиву интерпретацију приче о Христовом страдању.