БЕМУС у 44. издању, под слоганом „Опсада Београда“ представља до 20. октобра укупно 15 концерата различитих жанрова, закључно са концертом Симфонијског оркестра РТС, који обележава 75 година постојања, а свираће у Коларчевој задужбини под вођством диригента Бојана Суђића.

„Бартоков концерт за оркестар у извођењу Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије, којим ћемо затворити 44. Бемус управо у последњем ставу доноси велику игру, пароксизам игре који треба да евоцира на све здружене људе света који се у једном тренутку држе за руке“, испричао је Суђић.

У репрезентативном саставу од око 100 чланова и уз сигурно вођство диригента Бојана Суђића, Симфонијски оркестар је извео први пут у целости Лењинградску симфонију композитора Шостаковича, слављеничкој атмосфери на самом крају допринело је маестрално извођење Празничне композиције такође Дмитрија Шостаковича,а потом и поклон за публику- Марш на Дрину.

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије деценијама контунирано представља капитална дела светске музичке литературе, најзначајнија дела домаће уметничке баштине, као и дела српских композитора. Од самог почетка, давне 1937. године, када је под вођством шефа Музичког одељења Радио Београда Михаила Вукдраговића одржан на Коларцу први концерт, Симфонијски оркестар РТС-а бележио је бројне успехе на домаћој сцени, сарађивао је са највећим светским диригентима и солистима и остварио је бројне успешне концертне турнеје широм света. Публици у Сава центру представиће се више од 100 чланова Симфонијског оркестра на челу са местром Бојаном Суђићем.

Јубилеј је прилика и да се подсетимо дела првог шефа Музичког одељења Михаило Вукдраговић. Рођен 1960. године у Окучанима, умро 1987. године у Београду. Музику је студирао на Конзерваторијуму у Прагу (композицију код Јирака и Новака, дириговање код Талина). Био је професор музичке школе „Станковић“ и професор музичке академије, као и први ректор уметничке академије у Београду. Током 12 година (од 1950. до 1962) налазио се, у својству генералног секретара, на челу Савеза композитора некадашње Југославије.

Шеф музичког програма Радио Београда постао је 1936. године, а годину дана касније основао је Велики-симфонијски радио оркестар чији је шеф диригент био до 1940. године. На ову дужност је дошао поново у првим послератним годинама и на њој остао до краја 1947, када је прешао на Музичку академију. Поред дугогодишњег бављења оркестарским и хорским дириговањем бавио се и компоновањем и музичком критиком. Био је председник Савеза музичких друштава Србије, члан САНУ и дописни члан ЈАЗУ. Добитник је Вукове награде (1965), Седмојулске награде за животно дело (1971) и награде АВНОЈ-а (1981).

Најважнија дела Вукдраговића су два гудачка квартета, циклус „Вокална лирика“, кантате „Везиља Слободе“, „Светли гробови“, „Србија“ и друга.