Cимфонијски оркестар и Хор РТС наступио је 13. новембра 2008. у Сава центру где је извео Хендлов чувени ораторијум – „Месија“.

Диригентска палица била је поверена маестру Филипу Волшу (Philip Walsh), а као солисти наступили су:

Сали Силвер, сопран,
Трине Баструп Мелер, мецосопран,
Марк Фаулер, тенор
Џонатан Ганторп, бас.

Више о делу, композитору и диригенту

ГЕОРГ ФРИДРИХ ХЕНДЛ
МЕСИЈА, ораторијум за сола, хор и оркестар

Огромна стваралачка енергија преточена у обимни и разноврсни опус, чини Георга Фридриха Хендла ( (1685-1759) горостасом музичког барока. Космополитско искуство музичког сазревања кроз немачку традицију, кроз путовања по Европи, боравак у Италији, улило се у најплодније године Хендловог стваралаштва, које, током пет деценија, проводи у Енглеској, својој другој домовини.

После успеха и славе које је, тридесетих година 18.века, доживљавао као најцењенији оперски композитор у енглеској престоници којој је подарио мноштво оперских дела у стилу италијанске опере серије, дошло је до засићености и незаинтереованости публике и Хендл своје стваралаштво усмерава ка форми ораторијума. Уз раније компоноване ораторијуме (Саул и Израел у Египту), у деценији између 1741 и 1752, настаће још читав низ ремек дела овог жанра: Месија, Јуда Макабејац, Соломон, Јефта, са којима Хандлов углед у Енглеској поново расте.

У стању психичке депресије коју је проузроковао финансијски крах и губљење интересовања публике за његове опере, Хендл прихвата позив упућен из града Даблина да изведе неко своје дело у добротоворне сврхе. Одлучује да компонује нови ораторијум, Месију, према либрету који је у мозаику библијских текстова из Старог и Новог завета приредио Чарлс Џененс. Са новим надахнућем и грозничавим жаром, за невероватно кратко време, током само три седмице, Хендл је довршио је ово монументално дело. Познате су речи које је, наводно, изрекао по завршеку хора «Алелуја»: «Чинило ми се да су се отворила небеса и да преда мном стоји велики Господ»».

Драматуршки план Месије, без чврстог наративног тока и карактеризације одређених ликова, разликује се од других Хендлових ораторијума, који својим драмским сижеом одговарају облику опере компоноване за концертно извођење. У смени и прожимању изражајних соло деоница, речитатива, арија и моћних хорских блокова, обрађена је библијска тематика великог драмског интензитета и узвишеног патоса која се заснива на највишим идеалима хришћанског учења.

Ораторијум се састоји из три обимна одсека који имају функцију чинова.

Први део највећим делом користи текстове из књига старозаветних пророка Исаије, Агеја, Малахија, у којима се говори о очекивању доласка Спасиоца и обрађује тематика везана за Христово родјење. Увертира има лагани увод који води ка крепком фугираном крају из кога се иде у први тенорски речитатив »Тешите, тешите…« и арију » Све долине«. Наизменично са солима од којих је најатрактивнија сопранска арија после објаве родјења: »Покликни од радости кћери Сионска…« у првом делу се неколико пута оглашавају моћне хорске јубилације у славу Бога од којих је посебно узбудљив хор »Јер нам се роди дете…« Инструментални одломак који следи слика пасторалну атмосферу тог догађаја. Други део посвећен је Христовом страдању, одбацивању и ругању Јевреја, распећу на крсту за спас свих људи, његовом васкрсењу, узнесењу на небо и проношењу истине коју преузимају његови ученици. Почетни делови става прожети су свечаним тоновима и емоцијом туге. После уводног хора »Гле, гјагње Божје које узима грех света«, затим потресне арије »Презрен беше« у њему је, као у правој пасији, истакнута улога тенора (евангелисте) који у речитативима износи текстове из псалама. Крај става један је од врхунаца целог дела, величанствени хор »Алилуја«. Без премца по популарности, ова хорска нумера, током које у Енглеској публика стоји, сведочи о Хендловом блиставом мајстортву вокалне технике, виртоуозном полифоном раду и третману текста. Трећи део посвећен је другом доласку Спасиоца, нади у васкрсење, у победу над смрћу и над злом, тријумфу вере, који су описани у Посланицама и Откривењу. Започиње смиреном, пуном топлине сопранском аријом »Ја знам да је жив мој Искупитељ« а завршава узвишеним заносом троделне хорске нумере »Достојно је јагње…«

Прво извођење у Даблину, 13. априла 1742. године, било је уприличено у добротворне сврхе а посета, прикупљена средства и успех дела били су огромни. Тек коју годину касније, од 1749, успех Месије забележен је и у Лондону, од ког времена овај, најпознатији међу двадесет шест Хендлових ораторијума постаје и његово најизвођеније дело широм света. Сам Хендл руководио је годишњим извођењима у добротворне сврхе, све до осам дана пред смрт када је, готово слеп, седећи за чембалом, последњи пут изводио Месију 6.априла 1759. у Ковент Гардену.

Сахрањен је у Вестминстерској опатији а на гробној плочи је угравирана сопранска арија из Месије »Ја знам да је жив мој Искупитељ«.

Извођењем 13. новембра, Симфонијски оркестар и Хор РТС најављују обележавање 250-годишњице Хендлове смрти, 2009. године.

Милена Пешић

ФИЛИП ВОЛШ, диригент

Рођен у Саутхемптону, музичко образовање стекао је у Хемпшаиру и на Универзитету Кембриџ. Каријера га је водила широм света, у Францсуску, Шпанију, Аустралију, Хонг Конг, Ирску и Португал. На Новом Зеланду је живео и радио десет година, стекавши репутацију једног од водећих музичара ове земље. Тренутно делује у Лондону.

Филип Волш је музички директор Оперског фестивала Lyrique-en-Mer, у Француској. Током боравка на Новом Зеланду био је музички директор Хора Орфеј из Велингтона и Омладинског оркестра Велингтона. Дириговао је бројна дела водећих новозеландских композитора.

Филип Волш посебну пажњи посвећује воклано-инструменталним пројектима (Свадба Сравинског, Бетовенова Свечана миса, A child of our time Типита, Вердијев Реквијем и Берлиозово Христово детињство (трајни снимак за Радио Нови Зеланд).

Дириговао је такође неколико Бозићних извођења Хендловог Месије.

У петак, 17. октобра у Сава центру са почетком у 20 часова, свечано је затворен јубиларни 40. БЕМУС концертним извођењем балета Стевана Христића – ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА, у извођењу СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА И ХОРА РТС , а под диригентским вођством маестра БОЈАНА СУЂИЋА.

Концерт је пратио и балет на филму, чији су аутори: ИСКРА ШУКАРОВА, кореограф, МИЛОШ ЂУКЕЛИЋ, редитељ филма, АНА МИЛИЋ, сценограф, МАЈА МИРКОВИЋ, костимограф, док главне роле припадају ДАЛИЈИ АЋИН и ЖЕЉКУ ГРОЗДАНИЋУ.

Поводом обележавања педесет година од смрти композитора Стевана Христића (1885-1958) и педесет година од последње, допуњене верзије најчувенијег српског балета, на затварању Бемуса биће први пут интегрално изведена Охридска легенда, у трајању од 100 минута.

Стеван Христић својим опусом представља једног од најистакнутијих српских композитора у првој половини 20. века. Након школовања на престижном Лајпцишком конзерваторијуму, у време пред Први светски рат, боравио је у Москви, Паризу и Риму. Упознат са музичко-стилским тенденцијама ондашње Европе, али са јаким ослонцем у традицији српског музичког романтизма (посебно у делу Стевана Мокрањца), створио је особен музички језик који је био мешавина фолклорних утицаја, касноромантичарских, импресионистичких и веристичких елемената у мелодији, хармонији и инструментацији.

Његово најзначајније дело је балет Охридска легенда, по мотивима народне приче, на коме је радио пуних 25 година (1933-1958). Као композитор са изразитим афинитетом за музичко-сценска дела, вредне доприносе дао је и у сценској музици за комад Чучук Стана, ораторијуму Васкрсење и музичкој драми Сутон, али и у области духовне музике (Опело у б-молу).

Концертно извођење музике Охридске легенде прати филм редитеља Милоша Ђукелића, снимљен специјално за ову прилику на аутентичним локацијама Охридског језера и околине.

Радња филма фокусира се на однос два главна лика, Биљане и Марка, на њихову немогућу љубав и препреке које морају да превазиђу како би коначно били срећни.

САДРЖАЈ БАЛЕТА И ФИЛМА ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА

ПРВИ ЧИН

Село у околини Охрида. Берба у винограду. Биљана, кћи богатог сељака, и Марко, сиромашни момак у служби њеног оца, заљубљују се једно у друго. Њен отац их раздваја – жели да уда Биљану за другог, богатог младића. Долазе просци, почиње свадба у селу. Биљана и Марко пате због немогуће љубави. У село упадају јаничари, одводе у ропство многе људе, а међу њима и Биљану.

ДРУГИ ЧИН

На обали Охридског језера. Марко је несрећан. Појављују се Русалке – водене виле. Оне се сажале на Марка и нуде му помоћ. Марко добија од Русалки чаробни прстен и мач.

ТРЕЋИ ЧИН

Цариград. Биљана је у султановом харему. Мисли на Марка. Марко и његови пријатељи упадају у харем и боре се против јаничара. Марко добаци Биљани чаробни прстен, она се претвори у белу голубицу и одлети. Маркова група побеђује Турке.

ЧЕТВРТИ ЧИН

Село из првог чина. Марко је тужан, јер Биљане још увек нема. Појављује се бела голубица и претвара се у Биљану. Радост у селу. Биљана и Марко коначно могу да се венчају, уз благослов њених родитеља.