Музичка продукција РТС својој палети активности додала је и издавачку делатност носача звука под називом МУЗИЧКА ЕДИЦИЈА МУЗИЧКЕ ПРОДУКЦИЈЕ РТС.

У сарадњи са ПГП РТС-ом, који ће омогућити да се издања Музичке едиције нађу на тржишту, предвиђено је да се на годишњем нивоу пласира неколико издања различитих музичких жанрова који су обухваћени радом ансамбала Музичке продукције: џез, класична (уметничка), народна и дечија музика.

Прво издање Музичке едиције, „Sweet Love“,албум је првенац трубача Владе Крнетића, у пратњи РТС Биг Банд-а и гудачког ансамбла, које ће се у продаји наћи од 15. априла.

Промоција је одржана 17. априла у Галерији New Moment.

Владимир Крнетић рођен је 1963. године у Београду.

Нижу музичку школу клавира завршио је у школи „В. Вучковић“, а потом уписао музичку школу „Станковић“, одсек за трубу, код професора А. Стрнада. Након средње музичке школе уписао је Факултет музичке уметности у Београду код професора Д. Ангелова, где дипломира 1988. године.

После завршетка студија класичне музике наставља даље усавршавање на џез академији у Грацу. Током студија постаје стални члан џез оркестра Радио телевизије Београд где остаје до данас као трубач и солиста Биг Бeнда РТС.

Као члан Биг Бeнда и малих састава у Београду и иностранству, сарађује са бројним познатим џез музичарима, као што су: Душко Гојковић, Стјепко Гут, Бора Роковић, Вилсон Де Оливеира, Кларк Тери и многи други.

Као студијски музичар такође сарађује са бројним домаћим поп и рок музичарима и саставима. Заједно са пријатељима из џез оркестра, 1998. године оснива JazzSence квинтет са којим и данас наступа.

Оснивач је одсека за џез музику у музичкој школи „Станковић“, где је предавао џез трубу.

Године 2003. постаје редован члан Удружења музичких уметника Србије.

Од 2005. године активно сарађује са музичком академијом „Тибискус“ у Темишвару у Румунији.

Рецензија: УЗ ПРВО СЛУШАЊЕ

Овај ЦД је резултат сарадње двојице музичара две генерације који су се нашли у заједничкој жељи да учине нешто више од рутинског прилаза снимању, а и да подсете на запостављено, па можда и заборављено – коришћење гудачког корпуса уз џез оркестар.

Увек постоје изговори или разлози, попут: то је превазиђено или то је скупо. Али природни звук гудачког ансамбла, његову боју и лепоту не могу да замене електронски инструменти.

Музичка продукција РТС прихватила је да реализује и организује овај програм и оставила креативност на располагању аранжеру и солисти џез оркестра, којима је придодат и ансамбл од 13 гудача (што у додатном наснимавању дуплира ову звучну масу). Као резултат, добили смо два музичка портрета: трубача Владимира Крнетића и аранжера Роберта Хаубера. Први се исказује и представља, други се потврђује.

Слушалац не треба да се замара тражећи етикету за ову музику – да ли је то џез, да ли је назвати комерцијалним џезом или, можда, забавном музиком на подлози џеза, итд. Слушањем ће стећи утисак да је то добра музика у којој преовлађују баладна расположења а да при томе није изгубљена пулсација и јазз феелинг. Поврх свега, обогаћена звуком гудача.

Партнери су направили одличан избор пригодног репертоара. То су стандарди и композиције светски познатих аутора: Р. Роџерс, Б. Капер, Х. Манцини, П. Метхенy, Л. Бернштајн, Д. Гилеспи и други, а свој допринос, са по једном би-бап темом, дали су и солиста и аранжер.

Читав репертоар одликује се јасним мелодијама које су обојици партнера дале могућност да се искажу на врло добар и леп начин.

Приступ Владимира Крнетића, трубача, пре свега је мелодијски, што он ствара лепим, однегованим и топлим трубачким тоном, нарочито у средњем регистру флиглхорне, коју иначе често користи. Он уме да изнесе мелодију и да је потом додатно благо импровизује или парафразира. Али, то не значи да му ритмички јазз феелинг није својствен, што ће исказати у композицијама бржег темпа оштријим тоном трубе или у изненадном брзом пасажу у стварима лаганог темпа. Његов скат корус у наставку трубачког има изражајност инструменталног сола (5). У једном наслову биће и вокални солиста (на енглеском језику). Известан труд да се дође до српског текста био би допринос бољем контакту са слушаоцима.

Аранжер богатог искуства, Роберт Хаубер, мање је познат ширем кругу публике јер је четири деценије радио у Шведској, САД, Швајцарској и Немачкој. Сада је то богато искуство показао у равнотежи односа солисте и оркестра, у звучним бојама оркестарског тела, у мирном подражавању солисте. Он при томе не запоставља наступе дувачког корпуса у корист гудача. У неким нумерама дат је простор и солистима џез оркестра: тенор саксофонисти (7) и гитаристи, који се својим солом одужио композитору Пет Метинију (9). Музичку равнотежу ове вишеструке сарадње звучно је успоставио савесни сниматељски рад Зорана Марића. Слушаоцу је остало да пусти плејер у рад.Музику може слушати са пажњом или је користити као амбијенталну музику уз другу забаву или рад. У оба случаја имаће леп доживљај.

Светолик Јаковљевић