Многе генерације расле су са песмама хора “Колибри” и уз Милицу Манојловић, која је хор основала давне 1963. године.

Милица Манојловић је дипломирала на Музичкој академији у Београду. У току студија ради у Школи за васпитаче у Новом Саду, а од 1960. године, као певач – солиста и музички сарадник у Радио Телевизији Београд.

„Дечији хор Колибри заузима посебно место у култури нашег хорског певања. Познат је јавности не само старе Југославије него и земаља Европе у којима је гостовао. Из генерације у генерацију та деца нас задивљују уживањем у певању, дајући све од себе у тумачењу песме. 

Репертоар пребогат: дечје песме, народне, старе грађанске, песме из филмова, бисери уметничке световне и духовне музике.

Како је могуће 40 година одражати ансамбл певача, деце од 4 до 12 (а касније до 14 година) и развијати га до професионалних квалитета: сценско понашање, чиста интонација, јасна дикција, изражајнот интерпретације, разумевање музике као и речи текстова увек певаних на оригиналном језику, природан тон? Тајна у је у комуникацији тог харизматичног споја деце и диригента – понашање, дружење, правилан говор и певање, богате своја знања из разних области културе, односно све што подразумева духовни развој овог узраста детета.

Неизмерном енергијом и посвећеношћу деци и музици Милица Манојловић је тако радила још у време када су наше осмогодишње школе предемет музичког васпитања уводиле тек у петом разреду, а школе за основно музичко образвање нису имале забавиште (припремни разред) нити интересовања за уметнички одгој деце мале деце.

Срећна сам била да Милица постоји, то ме је чинило мање усамљеном у мом раду са најмлађом децом. Расли су сви заједно ода рада и искуства, а ту је последњих 20 година и Вера Миланковић, композитор и пијаниста, стални клавирски сарадник и аранжер. Све честитке и једној и другој.

Ово је тренутак када треба рећи да су хор Колибри животно дело Милице Манојловић.“

Мирослава Лили – Петровић, професор клавира

„Четрдесет година рада диригента Милице Манојловић и дечијег хора Колибри за многе од нас је време у којем смо од ране младости, преко детињства сопствене деце, доспели у већ зреле године. То је време у којем смо и сами духовно и професионално стасали, али и време на којем су се на овом нашем увек узнемиреном простору догађале локалне и шире историјске промене.

У тим драматичним , смутним збивањима у последњој деценији 20. века, ни уметност није остајала без последица, а многе наше професионалне институције и појединци попуштали су и отискивали се у воде површног, тривијалног али материјално корисног.

Милица Манојловић и Колибри нису попуштали. 

Уметност су градили на негованим, љубављу испуњеним међуљудским односима, на дисциплинованом и озбиљном раду.
Дубока оданост једноставној, а великој уметности природног певања, исказаног у разумевању текста, прецизном изговору, чистој интонацији, логичном фразирању, јасном тумачењу композиција и искреном обраћању слушаоцима, била је и остала звезда водиља ове изузетне жене музичара. Још као млада, Mилица се храбро упустила у авантуру да најмлађима бриближи чисту, танану лепоту музичке уметности.

Пуних четрдесет година истрајавала је на том путу васпитавајући генерације будућих певача, слушалаца и просвећених љубитеља музике.

Мало ко је, у тешким данима кроз које смо пролазили, могао да нас тако снажно и емотивно покрене и испуни радошћу и оптимизмом, као што су то чинили, а срећом и данас чине, малени Колибри својим нежним дечијим гласовима, складно уклопљеним у звуке јединствене лепоте, испуњавајући нас топлином, спокојством и оптимизмом који су нам као хлеб насушни потребни.“

Даница Петровић, музиколог