Koncert povodom obeležavanja godišnjice Hajdna
Povodom 200 godina od smrti Jozefa Hajdna, Hor i Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije izveo je Hajdnov oratorijum „Godišnja doba“, koncert ke održan 1. marta 2009.
Povodom 200 godina od smrti Jozefa Hajdna, Hor i Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije izveo je Hajdnov oratorijum Godišnja doba, 1. marta 2009. godine, u Dvorani Kolarčeve zadužbine.
Solisti koji su učestvovali na koncertu:
Snežana Savičić Sekulić, sopran
Dejan Maksimović, tenor
Dragoljub Bajić, bas
Čembalo: Ana Zorana Brajević
Hor pripremio: Nebojša Stepić
Koncert majstor: Goran Uzelac
Dirigent: Mladen Jagušt
Godišnja doba (Die Jahreszeiten) posle velikog uspeha „Stvaranja sveta“, Jozef Hajdn skoro da je odbio da napiše svoj sledeći oratorijum.
Baron, Gotfrid fon Sviten, doneo mu je libreto koji, za razliku od uobičajenog, ne tretira biblijske teme već odnos ljudi i prirode.
Možda ne smatrajući tekst dovoljno značajnim, ili se plašeći da neće postići uspeh predhodnog dela, Hajdn okleva.
Upornošću fon Svitena, koji je bio libretista i za „Stvaranje sveta“, posle dve godine nastaje poslednje veliko značajno delo ovog kompozitora.
Kako se smenjuju godišnja doba, tako se menjaju i osećanja aktera ovog oratorijuma; Simona – starog farmera, Hane – njegove ćerke i Lukasa – mladog seljaka, kao i hora, dočaravajući iskonsku povezanost prirode i čoveka.
Jozef Hajdn (1732 -1809.) austrijski kompozitor i dirigent.
Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član dečačkog hora Bečke katedrale.
U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije kao kompozitor i dirigent dvorske muzike kneževa Esterhazi, razvijao samostalno, „odsečen od sveta“, kako sam kaže, „i prisiljen da postane originalan“.
Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790. godine, na kneževskim dvorovima u Ajzenštadu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.
Čuvar klasične tradicije
„Dobri tata Hajdn“, čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba, stekao je za života veliku popularnost i poštovanje.
Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo kamernih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratorijumi, mise, kantate – sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uoppšte.
Težište njegovog stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju.