Поводом 200 година од смрти Јозефа Хајдна, Хор и Симфонијски оркестар Радио телевизије Србије извео је Хајднов ораторијум Годишња доба, 1. марта 2009. године, у Дворани Коларчеве задужбине.

Солисти који су учествовали на концерту:

Снежана Савичић Секулић, сопран

Дејан Максимовић, тенор

Драгољуб Бајић, бас

Чембало: Ана Зорана Брајевић

Хор припремио: Небојша Степић

Концерт мајстор: Горан Узелац

Диригент: Младен Јагушт

Годишња доба (Die Jahreszeiten) после великог успеха „Стварања света“, Јозеф Хајдн скоро да је одбио да напише свој следећи ораторијум.

Барон, Готфрид фон Свитен, донео му је либрето који, за разлику од уобичајеног, не третира библијске теме већ однос људи и природе.

Можда не сматрајући текст довољно значајним, или се плашећи да неће постићи успех предходног дела, Хајдн оклева.

Упорношћу фон Свитена, који је био либретиста и за „Стварање света“, после две године настаје последње велико значајно дело овог композитора.

Како се смењују годишња доба, тако се мењају и осећања актера овог ораторијума; Симона – старог фармера, Хане – његове ћерке и Лукаса – младог сељака, као и хора, дочаравајући исконску повезаност природе и човека.

Јозеф Хајдн (1732 -1809.) аустријски композитор и диригент.

Шире музичко образовање стекао је као члан дечачког хора Бечке катедрале.

У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније као композитор и диригент дворске музике кнежева Естерхази, развијао самостално, „одсечен од света“, како сам каже, „и присиљен да постане оригиналан“.

Провео је три деценије, од 1761. до 1790. године, на кнежевским дворовима у Ајзенштаду и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу.

Чувар класичне традиције

„Добри тата Хајдн“, чувар класичне традиције, први у великој тројки бечких класика, Моцартов пријатељ и учитељ многих музичара свога доба, стекао је за живота велику популарност и поштовање.

Његове 104 симфоније, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво камерних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторијуми, мисе, кантате – све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уоппште.

Тежиште његовог стварања је на инструменталној музици, а посебно је развио клавирску сонату, гудачки квартет и симфонију.