Музичка продукција РТС
  • СРП
    • ENG
    • SRP
  • ВЕСТИ
  • АНСАМБЛИ
  • ДОГАЂАЈИ
  • О НАМА
  • Насловна
  • Модерна музичка енциклопедија
  • Галерије
  • КОНТАКТ

Отварање сезоне: Симфонијски оркестар РТС и Аника Вавић

авг 10 Пет 2018сеп 21 Уто 2010 by Administrator MP
Насловна » Vesti » Отварање сезоне: Симфонијски оркестар РТС и Аника Вавић

сеп 21 Уто 2010

Отварање сезоне: Симфонијски оркестар РТС и Аника Вавић

У суботу 02. октобра у Коларчевој задужбини биће одржан концерт Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије, као солиста наступаће Аника Вавић, диригент Бојан Суђић.Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине.

Програм којим се симфонијски оркестар РТС представља публици премијерно ове сезоне, обухвата неке од најлепших и најзначајнијих нити руског, не само музичког, него и, шире гледано, културног ткања. Програм у пуном сјају презентује словенски романтичарски лиризам, чији су једни од најважнијих представника управо Александар Бородин (и група Петорка којој је он припадао), Петар Чајковски, као и, нешто млађи од њих, Александар Скрјабин.

Композиције Увертира-фантазија „Ромео и Јулија“ Чајковског, Скрјабинов Концерт за клавир и оркестар и Друга симфонија Бородина међусобно се разликују по основним инспирацијама – прва је рађена према елементима сижеа чувене Шекспирове драме, друга истражује инструментално-техничке могућности клавира и однос овог инструмента са оркестром, у трећој су музиком осликане епизоде из руске историје везане за владавину кнеза Игора – али деле многе стилске и композиционе карактеристике. Са променљивом метриком и ритмиком, хроматским покретима, честим дисонантним сазвучјима, специфичном инструментацијом, као и појединим оригиналним формалним решењима, ова дела негују многе особености руске музике друге половине 19. века, које, мада не сасвим изван токова западњачке музике, чине дела руске баштине унеколико егзотичним западњачком, а веома блиским словенском уху.

Увертира-фантазија „Ромео и Јулија“ (1880) добила је коначан облик и формално одређење у поднаслову тек деценију након прве верзије, коју је Чајковски два пута прекрајао, вођен критикама и сугестијама свог пријатеља и колеге, Балакирјева. Сматра се да је Балакирјев дао идеју младом Чајковском да напише ово дело, предложивши му, чак, карактере и тоналитете тема и одсека, али да је сâм Чајковски осмислио како да уобличи драмски сукоб музичких материјала, одабравши сонатни облик за оквир ове симфонијске поеме. Тако, након уводног дела у којем аутор, евоцирањем православне црквене музике, портретише калуђера Лоренса, пратимо сукоб две теме: прва асоцира на мачевалачку борбу и представља тему Монтекија и Капулета, док је друга лирског карактера, обојена „топлином“ Дес-дура, али и потмулим призвуком ниских регистара који слуте несрећан крај. Друга тема, у литератури названа љубавном, бисер је руске музике и стекла је популарност далеко изван својег географског и културолошког контекста, појављујући се, рецимо, у модерним холивудским филмовима и серијама.

За разлику од Увертире-фантазије, која је данас често заступљена на репертоарима великих светских оркестара, Скрјабинов Клавирски концерт(1896) може се чути тек спорадично, можда због чињенице да извођење овог дела захтева веома промишљено и координисано дијалогизирање између оркестра и солисте. Управо у уодношавању бројних промена темпа и ритма, али и савладавању бравурозних арпеђа и пасажа у солистичкој деоници, лежи изазов и показатељ зрелости у интерпретацији нашег националног оркестра са маестром Бојаном Суђићем на челу и пијанисткиње Анике Вавић.Виртуозност која се захтева од солисте – а која, међутим, никада није самој себи циљ – те и значајна улога која се у драматургији композиције даје оркестру, указују на чињеницу да ово Скрјабиново дело (једино тог жанра које је написао!), настало у раној фази ауторове каријере, носи у себи клице композиторовог зрелог опуса.

Док се Скрјабин током стваралаштва постепено одрицао романтичарског наслеђа, отискујући се у воде такозваног музичког симболизма и атоналности, Бородин је густо преплетао елементе опуса, правећи сопствени, препознатљив свет тема и мотива. Његова Друга симфонија (1869-1878) носи у себи бројне референце на опере Кнез Игори Млада, на којима је композитор радио у паузама од писања симфоније. Мада је у критичарском дискурсу Бородиново оперско стваралаштво неретко цењеније од инструменталног, Друга симфонија се сматра једним од најважнијих дела овог аутора, који је самог себе окарактерисао као „исконског лиричара и симфоничара“. Четири става симфоније повезана су честим изменама дурске и молске терце, које потичу из основне теме првог става, као и лирском другом темом овог става, која се оригинално јавља у деоници виолончела.

Share:
Share on Facebook
Facebook
Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter

Коментари

Оставите коментар

avatar
wpdiscuz_captcharefresh
avatar
wpdiscuz_captcharefresh
  Subscribe  
Notify of

Сличне вести

Хуманитарни концерт на РТС "Деци на дар"
четвртак, новембар 7, 2019

Хуманитарни концерт на РТС „Деци на дар“

У уторак, 12.новембра, у Комбанк дворани, са почетком у 19 часова, одржаће се хуманитарни концерт ДЕЦИ НА ДАР. Приход је … [прочитај више]
Најлепше градске песме и романсе
четвртак, април 2, 2009

Најлепше градске песме и романсе

Народни оркестар Радио телевизије Србије одржао је концерт под називом „Најлепше градске песме и романсе“, 8. априла 2009., у Коларчевој … [прочитај више]
ПРИЧЕ ИЗ ДУЊИНЕ БИБЛИОТЕКЕ
среда, март 25, 2020

ПРИЧЕ ИЗ ДУЊИНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Од 23. марта можете пратите нови видео серијал „Приче из Дуњине библиотеке“, који ћемо вам представити на нашим друштвеним мрежама … [прочитај више]
Categories Simfonijski orkestar, Vesti
Post navigation
Појавио се лажни хор Колибри
Спектакуларни концерт Симфонијског оркестра РТС-а

Оставите коментар

avatar
wpdiscuz_captcharefresh
avatar
wpdiscuz_captcharefresh
  Subscribe  
Notify of

Archives

  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • фебруар 2021
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • новембар 2018
  • октобар 2018
  • септембар 2018
  • август 2018
  • јун 2018
  • мај 2018
  • фебруар 2018
  • октобар 2017
  • септембар 2017
  • август 2017
  • јун 2017
  • март 2017
  • јануар 2017
  • септембар 2016
  • мај 2016
  • март 2016
  • новембар 2015
  • октобар 2015
  • јун 2015
  • мај 2015
  • април 2015
  • март 2015
  • фебруар 2015
  • јануар 2015
  • децембар 2014
  • септембар 2014
  • јун 2014
  • мај 2014
  • април 2014
  • март 2014
  • фебруар 2014
  • јануар 2014
  • децембар 2013
  • новембар 2013
  • октобар 2013
  • септембар 2013
  • август 2013
  • јун 2013
  • мај 2013
  • април 2013
  • март 2013
  • фебруар 2013
  • јануар 2013
  • децембар 2012
  • новембар 2012
  • октобар 2012
  • септембар 2012
  • јун 2012
  • мај 2012
  • април 2012
  • март 2012
  • фебруар 2012
  • јануар 2012
  • децембар 2011
  • новембар 2011
  • октобар 2011
  • септембар 2011
  • август 2011
  • јун 2011
  • мај 2011
  • април 2011
  • март 2011
  • јануар 2011
  • децембар 2010
  • новембар 2010
  • октобар 2010
  • септембар 2010
  • август 2010
  • јун 2010
  • мај 2010
  • април 2010
  • март 2010
  • фебруар 2010
  • јануар 2010
  • децембар 2009
  • новембар 2009
  • октобар 2009
  • септембар 2009
  • јун 2009
  • мај 2009
  • април 2009
  • март 2009
  • фебруар 2009
  • јануар 2009
  • децембар 2008
  • новембар 2008
  • октобар 2008
  • септембар 2008
  • август 2008
  • јун 2008
  • мај 2008
  • април 2008
  • март 2008
  • фебруар 2008
  • октобар 2007
  • септембар 2007
  • Вести
  • Ансамбли
  • Догађаји
  • Контакт

Copyright © 2008 – 2018 РТС. Сва права задржана.

  • Политика приватности
  • Политика коришћења
  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube

Copyright © 2008 – 2018 РТС. Сва права задржана.

  • Политика приватности
  • Политика коришћења